Press "Enter" to skip to content

Доле брњице са деце

И зато предлажем тотални бојкот школе 1. септембра у свим градовима и у свим селима у Србији. Нека сва деца остану код куће, нека школске учионице остану празне, нека школска дворишта остану пуста и нека се школска звона не огласе. Одбранимо част своје деце и покажимо непристајање да наша деца буду претворена у робове Новог светског поретка.

Да је неко срећније време и да су неке срећније околности, свој текст бих саставила у форми отвореног писма, што би по некој логици ствари претпоставило да ће друга страна, којој је исти упућен, прочитати апел и евентуално размотрити у њему садржане наводе и захтеве.

На свеопшту тугу и несрећу, живимо у мрачним временима и у отужним околностима и имам озбиљан проблем да тзв. министра образовања, дотичног Шарчевића, иоле озбиљно схватим. Јер како побогу да другачије осим уз спрдњу и презир гледам на члана тзв. Владе који тзв. Председника државе погнуте главе, сервилно и увлакачки ословљава са „шефе“?

Зато сам одлучила да овај текст упутим оној другој страни односно нама родитељима чија би деца 1. септембра требало да се врате у ђачке клупе. Верујем да се управо ту, међу нама, обичним грађанима, крије моћ да нешто променимо и својом критичном масом не дозволимо зомбизацију наше деце, што је само први корак ка даљем менталном и психолошком поробљавању и лишавању основног људског дигнитета.

Погледајте мештане Раките! Удружили су се и из својих старопланинских река извукли цеви бахатих инвеститора за које још бахатија држава није марила и које је оставила да чаме у речном кориту уз немерљиву штету за околну природу и сав живи свет. Ти голоруки сељаци, наоружани само својим бесом и пијуцима, устали су у одбрану онога што им је свето.

Да ли су, поштовани родитељи, и вама ваша деца света?

Да ли заиста верујете да ћете их заштити од тзв. пандемије и тзв. вируса тако што ћете их упрегнути у брњице и пустити у тзв. школу која, не буде ли се нешто променило у наредне две недеље, више неће бити ни најмање налик школи какву је памтимо до средине марта ове године?

Нова школа и нова нормалност – по замисли оних који су овде на власти, а који само слепо извршавају наређења својих господара – биће аветно празан простор без дечије граје, без ситних враголија међу другарима и без трчања и вике по ходницима и школским двориштима. У том сабласно тихом и психотично напетом окружењу наставници и професори неће предавати своје предмете, већ ће ђацима мерити температуру, уходити их по школским wц и другим нус просторијама и одводити их у изолацију као што су се некада деца по логорима одводила у гасне коморе.

Да ли заиста, поштовани родитељи, мислите да ће тзв. корона проћи и да ће поново све бити по старом и да само ваља да се стрпимо?

Имам за вас и добру и лошу вест.

Добра је, драги родитељи, да нисмо сами. Ово лудило и зло су се проширили по целом свету, а разлике у спровођењу суманутих мера ограничавања кретања и људских слобода зависе од државе до државе – негде се то спроводи демократски елегантно и административно суптилније, негде бахато, самовољно и ауторитарно, безмало на граници са шизофренијом као код нас.

Лоша вест је, драги родитељи, да тзв. корона односно њен дериват, тзв. ковид19, неће проћи. Никада. Вируси долазе, одлазе и пролазе, али овај пут, драги родитељи, вируса нема. Тај невидљиви биолошки непријатељ људског рода је пројекат направљен да траје и тек пуки параван за глобалну политичку ујдурму на чијем смо самом почетку.

Неки су тога свесни, неки не.

Зато овај апел упућујем свима вама који сте поклекли пред масовном хистеријом и паранојом опсесивно натурајући на себе и на своју децу маске, верујући да ћете једино тако, родитељски исправно и грађански савесно, заштити себе и своје најмилије од тзв. болести.

Апел упућујем и вама, бакама и декама, што са својом децом комуницирате преко кућног прага, што вам комшије у гуменим рукавицама на отирачима остављају месо, хлеб и млеко, и што се плашите да загрлите своје унуке како вас случајно ти тзв. носиоци заразе преко својих пољубаца не би отерали у „прерану“ смрт.

Нисам здравствени радник, али је много њих из струке, што у Србији што у иностранству, већ објаснило штетност ношења маски и немогућност – чак и под претпоставком да вирус постоји – да вас ти комади платна или папира заштите од било ког спољног агенса. Брњице на вама и на вашој деци, драги родитељи, послужиће тек да вам мува или комарац не улете у уста. Ако и толико…

Насели сте на причу о вирусу, а да нити једног тренутка нисте размислили својом главом и увидели да нема логике ама баш ни у чему што вам се пласира преко званичних медија. Можда сте и посумњали, али вам је лакше да не таласате пуно јер тако ризикујете да будете изложени подсмеху, неверици или пак будете изопштени из круга пријатеља и колега. Можда сте, драги родитељи, навикли да живите у лошим браковима, да одлазите на посао који презирете, да трпите свекрву, ташту, бесне касирке, нељубазне шалтеруше, тиранију бус-плус контролора? Пристали сте да будете послушни, а сада и своју децу спремате да крену истим путем. Да ли заиста желите да и од њих направите послушнике који ће погнуте главе извршавати оно што им се наређује иако то иде на штету њиховог физичког и психичког здравља, њиховог достојанства, ако то обесмишљава њихово детињство и најлепши период у њиховом животу?

Чега се плашите, драги родитељи? Плашите се наставника и социјалних радника или се плашите сами себе и свог кукавичлука пред системом који је од вас направио робове и пред којим сте увек ћутали и немо трпели сваку неправду?

Позивам вас да сви заједно извршимо пристак и својим непристајањем доведемо до укидања одлуке о обавезном ношењу маске током наставе у основним и средњим школама.

Ако нисте знали или нисте смели да устанете због себе, устаните бар због своје деце. Побуните се, дигните свој глас, опсујте гласно ако треба! Не дозволите да тзв. министар, тзв. пандемија и тзв. вирус обесмисле школовање ваше деце и њихову будућност претворе у тзв. живот.

И зато предлажем тотални бојкот школе 1. септембра у свим градовима и у свим селима у Србији. Нека сва деца остану код куће, нека школске учионице остану празне, нека школска дворишта остану пуста и нека се школска звона не огласе. Одбранимо част своје деце и покажимо непристајање да наша деца буду претворена у робове Новог светског поретка.

Ја сам своју ћерку родила да буде слободан човек, а не било чији роб.

А ви?

Пише: Јасмина Стојановић