Press "Enter" to skip to content

МАНИФЕСТ „АНТИМАСКЕРА“  BY WHO & ECDC

Медији у Србији су кренули у кампању сатанизације родитеља који се не слажу са мерама Кризног штаба. Главно фашистичко гласило данима шири гебелсовску пропаганду и на себи својствен, примитиван и нарикачки начин, покушава да затрпа информације званичних „меинстрим“ институција до којих сваки писмени родитељ може доћи једним кликом. Подгревају се фантазије о теоријама завера, интервјуишу до бесвести правоверни „стручњаци“, копа по лешевима, агитује, оптужује, етикетира. Чак и добронамерним, али уплашеним људима се сервира сценарио по коме ће та страшна деца да сеју „смртоносну корону“, заражавају наставнике, сахрањују бабе и деде. Наравно, нуди се и решење – маске.

За оне који знају за „струку“ ван Мапет шоу-а, познато је да постоји институција која се зове Европски центар за контролу и превенцију болести, који у свом извештају од 6. августа 2020, наводи следеће тврдње: (https://www.ecdc.europa.eu/en/publications-data/children-and-school-settings-covid-19-transmission):

1. Ковид 19 се ретко појављује код деце, која имају блаже симптоме и боље исходе болести него одрасли.

2. Ово се објашњава ефикаснијим и јачим урођеним имунитетом од одраслих, или укрштеним имунитетом који је развијен кроз претходна сезонска обољевања од коронавируса-вируса прехладе.

3. Смрт међу оболелом децом је екстремно ретка и чини 0,03% (6 од 19.654) деце млађе од 18 година која су оболела од коронавируса у Европи, свако 3.333. дете које оболи. 1 у 3.333 је ризик који беспоговорно прихватате када дете вакцинишете против хепатитиса Б, од последица типа парализе, запаљења мозга и мултипле склерозе.

4. Постојећа медицинска стања су ризичан фактор за тешки облик болести, што би значило да здраво дете нема „предиспозиције“ да буде озбиљније болесно од ове болести.

5. Детекција вирусне РНК фамозним тестом НЕ ЗНАЧИ да је дете инфективно. На основу ограничених података, лучење вирусне РНК кроз респираторни тракт је краћег трајања код деце него одраслих, а дуже је лучење кроз гастроинтестинални тракт, мада маске за њега нису предвиђене. Онај ко тврди да ће вам дете умрети ако добије коронавирус и да ћете га „спасити“ обавезним ношењем маске, обичан је маскирани разбојник.

Друга теза за оправдање хистеричних државних мера „против короне“ које подржавају и медицински и просветни синдикати (јер није проблем што се људима противправно и противнаучно намеће стављање маски преко лица, већ то да ли их има довољно и ко ће да ихплати), је да ће школе постати „извори заразе“. Ако погледамо наводе горепоменуте институције, сазнаћемо да:

1. Од 15 европских држава које су учествовале у истраживању, њих 9 није идентификовало ниједну школску епидемију ове болести.

2. Од осталих 6 држава које су пријавиле појаву болести у школама, свака је пријавила само по неколико „секундарних случајева“, осим једне која је пријавила 13.  Овај случај виђен је пре као изузетак, а не правило.

3. Неколико земаља известило је да нема индиција да школе играју значајну улогу у преношењу коронавируса.

4. Пренос међу децом, као и са деце на одраслог у школама се сматра ретким.

5. Школе које су се отвориле до времена овог истраживања, нису увиделе повећање случајева болести узроковане коронавирусом у школским условима. Одговори земаља упућују на то да школе нису узрок великих епидемија коронавируса.

Да ли и у којој мери деца преносе претпостављени коронавирус у школама?

1. Пренос коронавируса међу децом је мање ефикасан од преноса осталих респираторних вируса као што је грип (па не видесмо хистерисање током прошле зиме када је у одељењима због грипа било 10% ученика)   https://www.thelancet.com/journals/lanchi/article/PIIS2352-4642(20)30095-X/fulltext

2. У Француској су праћени контакти инфицираног детета старости 9 година, које је имало бројне интеракције са пуно контаката у три школе и није пренело болест. https://academic.oup.com/cid/article/71/15/825/5819060

3. У Ирској су праћени контакти шесторо случајева заразе у школи (троје одраслих и троје деце) и закључено је да није било потврђених случајева заразе код 924 контакта деце и 101 контактом одраслих оболелих. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7268273/

4. У Финској нису нађени „секундарни случајеви“ међу испитаних 89 од 121 контакта дванаестогодишњег детета које је болесно похађало школу. https://www.medrxiv.org/content/10.1101/2020.07.20.20156018v1

5. У Аустралији , истраживање контаката у 15 основних и средњих школа, где је девет студената било инфицирано, открило је само један секундарни случај који је био позитиван, од 735 блиских контакта детета који су били праћени.

 http://ncirs.org.au/sites/default/files/2020-04/NCIRS%20NSW%20Schools%20COVID_Summary_FINAL%20public_26%20April%202020.pdf

Да ли ће деца „угрозити“ своје наставнике који су лошијег здравственог стања и пренети им „смртоносну корону“?

1. У Ирској студији праћен је 101 одрасли контакт у школи троје деце која су била позитивна на коронавирус, и није било нових разбољевања. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7268273/

2. У Аустралији су праћени контакти деветоро инфициране деце и није било доказа ниједног преноса на 128 одраслих контакта у школи. http://ncirs.org.au/sites/default/files/2020-04/NCIRS%20NSW%20Schools%20COVID_Summary_FINAL%20public_26%20April%202020.pdf

3. У Холандији није било извештаја о ширењу инфекције у школама, ни заражавању особља. https://www.rivm.nl/en/novel-coronavirus-covid-19/children-and-covid-19

Европски центар за контролу и превенцију болести закључује следеће:

4. Докази снажно указују на то да је пренос и појава болести, било детета, било наставног особља у школама, веома ретка.

5. Запажање да наставно особље нема повећане стопе инфекције коронавирусом у односу на остала занимања, недостатак доказа о преносу међу децом и доказ да отварања школа у ЕУ, нису довела до ширења инфекције у заједници, говори да школски амбијент није од значајнијих узрока епидемије.

6. Засновано на садашњим доказима, важно је да мере у заједници попут физичког дистанцирања, отказивања масовних догађаја, хигијена руку и остајање код куће ако сте болесни, остану главне за превенирање епидемије у школама (маске нису поменули ниједном речцом!)

Са којим правом онда и којим аргументима медијски рој ПРЕССтитуки на навијање и ћутолога из струка, који проговарају само када треба да се убрзају и појачају мере Мапет шоу-а, обавезује на ношење маски нашу децу, када је институција која се зове Светска здравствена организација у приручнику за употребу макси рекла следеће: (https://apps.who.int/iris/handle/10665/332293):

1. Употреба маски је недовољна да обезбеди довољан ниво заштите од оболелог човека (али вас штити ваљда од здравог!)

2. Присиство вирусног РНК (фамозни позитиван тест) није исто што и репликација (умножавање) вируса и његова способност да инфицира.

3. Досадашњи докази говоре да се највећи део преноса обави са болесне особе на људе у блиском контакту (иако је чест случај да је муж болестан, а жена и деца нису ни “позитивни”).

4. Тренутно нема студија које су доказале ефикасност и нежељена дејства универзалног континуираног ношења маски здравствених радника у превенцији Ковида 19 (али су обавезали децу да их носе!).

5. Коришћење платнених маски није препоручено здравственим радницима као алтернатива медицинским маскама, јер је једна студија показала да су радници са памучним маскама били у повећаном ризику од болести сличних грипу (али су деца обавезана да носе исте).

6. Нема директних доказа за ефикасност универзалног ношења маски здравих људи у превенирању инфекције респираторним вирусима, укључујући и коронавирус (али ћемо се иживљавати над децом, шта нам тешко).

7. Многе земље су препоручиле коришћење фабричких маски у општој популацији. Опште коришћење маски код здравих људи није подржано квалитетним и директним научним доказима (али нас то не спречава да експериментишемо на деци, уцењујемо им родитеље, шиканирамо их и противправно кажњавамо, јер смо бесне психопате које мрзе свој народ).

Ја подржавам свачије право да буде изманипулисан, неинформисан, злонамеран, хистеричан, хипохондар, психотичан. Подржавам свачије право да се плаши, штити, седи у космонаутском оделу, затвори се у кућу. До тренутка када почне да приморава туђу децу да то раде, Онда би требало да посети психијатра.

Др Јована Стојковић