Press "Enter" to skip to content

МИТ О ЗАШТИТИ ЛИЧНИХ ПОДАТАКА

 

Лични подаци су заштићени, јер да нису, свако би имао увид у наш јединствени матични број грађана или увид у здравствени картон. Не би постојале казне за понашање које би угрозило заштиту личних података. Сва срећа то право није дато од стране неких појединаца који брже-јаче-боље воде рачуна о нама и нашој деци, већ је то право утемељено правним актима, који су изузети од олаке измене, промене и замене.

Закон о правима пацијената у члану 21, говори да подаци о здравственом стању, односно подаци из медицинске документације, спадају у податке о личности и представљају нарочито осетљиве податке о личности пацијената у складу са Законом. У ставу два пише да су те податке дужни су да чувају сви здравствени радници, односно здравствени сарадници, као и друга лица запослена у приватној пракси, организационој јединици високошколске установе здравствене струке која обавља здравствену делатност, као и друга лица запослена у здравственим установама, приватној пракси, организационој јединици високошколске установе здравствене струке која обавља здравствену делатност, другом правном лицу које обавља одређене послове из здравствене делатности у складу са законом, организацији обавезног здравственог осигурања, као и правном лицу које обавља послове добровољног здравственог осигурања, код којих је пацијент здравствено осигуран, а којима су ти подаци доступни и потребни ради остваривања законом утврђених надлежности. Лица из става два овог члана, као и друга лица која неовлашћено, односно без пристанка пацијента или законског заступника, располажу подацима из медицинске документације у супротном са овим чланом и неовлашћено износе у јавност те податке, одговорни су за одавање нарочито осетљивих података у складу са законом.

У члану 22 истог закона стоји да су за чување података из члана 21, став 1 овог Закона, надлежни здравствени радници, односно здравствени сарадници, као и друга запослена лица код послодавца из члана 21, став 2 овог закона. Они могу тога бити ослобођени, само на основу писменог пристанка пацијента, односно његовог законског заступника или на основу одлуке суда. Ако је пацијент односно његов законски заступник, писменом изјавом или овлашћењем овереним код надлежног органа, а које се чува у медицинској документацији, дао пристанак на саопштавање података о здравственом стању, надлежни здравствени радник може саопштити податке о здравственом стању пацијента.

Поред ових одредби, ту су и одређена права, права на избор лекара, право на друго мишљење, право на лечење алтернативним методама, право на информисаност, право на приговор, право на накнаду штете.Право не би било загарантовано, ако не би имало и предвиђене санкције, у овом случају казне. Тако Закон прописује казну од 300.000-1.000.000  динара за здравствену установу,  односно друго правно лице које обавља здравствену делатност ако:

1) Пацијенту не омогући остваривање права на слободан избор доктора медицине односно доктора стоматологије

2) Без пристанка пацијента односно противно његовој вољи или без пристанка законског заступника детета односно пацијента лишеног пословне способности буду предузете медицинске мере

6)   Прекрши обавезу чувања нарочито      осетљивих података о личности пацијента, односно располаже или рукује подацима из медицинске докуметнације пацијената, супротно одредбама из члана 21 и 22

Новчаном казном од 10.000 – 50.000 динара казниће се здравствени радник

1) Ако пацијенту ускрати право на информације

2) Пацијенту односно законском заступнику не да обавештење које је потребно како би пацијент, односно законски заступник, донео одлуку о пристанку, или непристанку на предложену медицинку меру, односно у медицинску документацију не унесе податак о датом обавештењу, или ако пацијенту односно законском заступнику онемогући увид у трошкове лечења

3) Другим лицима саопшти личне информације за које је сазнао односно које му је пацијент у току пружања здравствене заштите саопштио

4) Без пристанка пацијента, односно противно његовој вољи, или пристанка законског заступника детета односно пацијента лишеног пословне способности над пацијентом преузме медицинску меру.

Закон о заштити права пацијената јасно говори о томе колико су лични подаци заштићени и предвиђа санкције за оне који не поштују слово тог закона.

У Закону о санитарном надзору, у члану 14, стоји следеће – у области заштите становништва од заразних болести, санитарни инспектор овлашћен је да врши надзор над спровођењем прописаних мера ради спречавања појаве сузбијања, елиминације и искорењивања заразних  болести, као и да предузима друге мере и радње одређене посебним законом којим се уређује та област

По члану 22, државни органи, правна лица и друге организације дужни су да санитарном инспектору пружају стручну помоћ, да сарађују у вршењу санитарног надзора и да стављају на располагање податке потребне за вршење тог надзора.

По члану 23, правна лица, организације, предузетници и физичка лица, дужна су да на захтев санитарног инспектора пруже сва обавештења и податке потребне за вршење санитарног надзора.

Дакле термин „ПОДАЦИ“ нису исто што и термин „ЛИЧНИ ПОДАЦИ“.

Санитарни инспектор нема права да тражи личне податке и здравствене податке из здравственог картона у здравственој установи, а доктори немају право да санитарним инспекторима дају те податке, то је кажњиво (једино ако их сврби вишак пара, па желе брже јаче боље да постану лакши за један милион динара, али чак и онда када плате своју казну, имају још обавезу и према оштећеном имаоцу права на заштиту својих личних података).

Шта ћемо са тим што инспектори иду по здравственим установама и себи дају за право да термин „лични заштићени подаци“ прекрсте у термин „подаци“, и то тако што му одузму све префиксе, атрибуте и термин „лични заштићени подаци“ окрње на пуке податке!? Ко су ти људи што долазе у здравствене установе и чепркају по нашим заштићеним подацима, проверавају уходе, прекршајно гоне узнемиравају и плаше родитеље!? Ко то стражари и проверава да ли смо дозволили да нашој деци заврћу рукаве и да некакве течности пласирају у ткиво, које представљају службену тајну по члану 49 Закона о лековима и медицинским средствима?

Ако је вакцинација обавезна, зашто нико није шчепао дете и убризгао му вакцину? Ако то не може, зашто се родитељима прети? Ако се прети одузимањем деце, зашто се покрећу прекршајни поступци? Ако рођена деца не припадају својим родитељима, зашто бебе одмах по рођењу не узму (о, да имали смо и таквих случајева у пракси)? И да ли је то претио одузимањем деце исти онај министар, који није успео да сачува  папире- тестове из математике за полагање мале матуре? Како мисли да одузме децу када није тестове – папире успео да сачува, може ли му се веровати? Поседује ли карактеристике које уливају наду и поверење да ће ту одузету децу чувати?

Посматрајући случај тих тестова, УКРАДЕНИХ ИЛИ НЕСТАЛИХ ,не смем ни да мислим како би деца прошла у тим рукама, које су брижљиво савесно и по закону чувале несрећне тестове. Тестови су још и добро прошли, јер нису малолетни, и не подлежу обавезној вакцинацији, неће због њих чике и тете из центра за социјални рад ургирати, неће се над њима постављати старатељ, И КАДА ИХ НЕКО УКРАДЕ И КАДА НЕСТАНУ, нико неће бити крив! И ако се деца плаше тих боца и те присиле, тих убода у тело убода у морал и етику, нека не брину. И стражари логора и све издајице што би за радно место продали свашта нешто, свесни су и сами да су у истом том логору. Исту воду пијемо исти, ваздух удишемо. Иста нам је судбина. И они су свести да и њих, кад-тад, чека боца, до врха пуна – службене тајне. Ни стражарима логора није свеједно, и они постају свесни да смена генерације не гарантује партијски прелазак функције и радних места са ћаће на сина, са деде на унука, свесни су и они да партија можда и неће бити, и да ће исти демократију убити.

Деца не треба да се плаше, јер на крају сваке бајке добро ће победити зло, а до тада чувајте своје заштићене личне податке јер то је ВАШЕ!

ВАШЕ ЈЕ И ВАШЕ ДЕТЕ

ВАШЕ ЈЕ И ВАШЕ ТЕЛО

И ВАШЕ МИСЛИ

И ВАШ УМ

И ЗДРАВ РАЗУМ

Право својине на стан стичете уписом права својине у Лист непокретности, који води Републички геодетски завод,потребан је наравно правни основ – уговор. А право свих права вам гарантује да сте ви сопственик свог тела, са свим својим органима, душом, срцем и разумом.  За то вам не треба никакав уговор – правни основ, самим рођењем стекли сте права, заправо и пре рођења у мајчином стомаку стекли сте права. Ако се било ко осоколи да пожели део тога, ви не морате посебно доказивати да ваше тело није скуп резервних делова за неког, некада, било када. Исто тако, ви сте родили ваше детете и ту нема дискусије чије је, није држава породила дете нити је министарство оплодило, да би брже -јаче -боље захтевали родитељско, старатељско или било које друго право над тим дететом.

Чувајте своје и себе и своје личне податке и своју децу, јер на то имате права. Нико ваше не може узимати, прослеђивати, делити, давати нити продавати.

Адвокат Милина Дорић