Press "Enter" to skip to content

ПОВРЕДА СЛОБОДЕ ГОВОРА И ЈАВНОГ ИСТУПАЊА КАО ШИКАНИРАЊЕ И ПОЛИТИЧКИ ПРОГОН

Одредба члана 148. Кривичног законика Републике Србије став 1 гласи “Ко другом на противправан начин ускрати или ограничи слободу говора или јавног иступања, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.”
Став 2 “Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором од три године.”Ово је релативно ново кривично дело, како је слобода говора једно од основних права човека, јасно је да поред овог права на слободу говора ту спада и право јавног иступања. Дуго се чекало да ова права без обзира што су гарантована Уставом, добију и своју кривично правну заштиту.

Радња извршења је ускраћивање или ограничавање слободе говора или јавног иступања, која се може огледати у забрани, уцени, принуди, и у било ком другом поступку који психички или физички делимично или потпуно онемогућава субјекта да користи своје право на слободу говора или јавног иступања. Уколико је то учињено тако да се остварило и биће другог кривичног дела, постојаће стицај са тим другим кривичним делом. За довршено дело потребно је да је пасивни субјект ( тај против кога је усмерено ово кривично дело и који је повређен овим кривичним делом) није могао да користи своје право на слободу говора или јавног иступања односно да је у томе био ограничен.

Под одређеним условима слобода говора и јавног иступања може се под одређеним условима ограничити Уставом и законом, и у том случају не би постојало кривично дело, дакле неопходно је да ускраћивање говора односно јавног иступања буде противправно.

За оног ко врши ово кривично дело неопходан је умишљај, који мора обухватити и свест о противправности. Уколико лицу које спречава неког у слободи говора и јавног иступања буде предочено да то спречавање предствавља кршење права на слободу говора и то лице и поред тога настави другог да спречава и ускраћује му право говора, јасно је да то врши са умишљајем и да врши кривично дело.

Тежи облик овог кривичног дела постоји ако дело изврши службено лице у вршењу своје службе.

Не треба заборавити да је слобода говора гарантована и Уставом и међународним правним актима те сходно томе заштита ових права имају своје утемељење и у другим актима који су и више правне снаге од Кривичног Законика Републике Србије, што само значи да се кршењем овим права не крши само Кривични законик већ и други виши акти.

Било какво кршење ових права и ускраћивање слободе говора и јавног иступања све чешће предствавља одраз политичког прогона и шиканозног поступања према појединцима који користећи своје Уставно право излажу своје мишљење, своје предлоге своје критике на постојећа законска решења одређених правних питања и правне материје. Сваки такав политички прогон и сваку забрану слободу говора неопходно је адекватно санкционисати и казнити, јер за тековине демократије, правно су неодрживе било какве забране и узурпације слободе говора и јавног иступања.

адвокат Милина Дорић

02.01.2020.