Press "Enter" to skip to content

Подршка професора Вајлера из Пенсилваније др Јовани Стојковић

Poštovani,

Pišem vam kao naučnik koji se poslednjih petnaest godina fokusirao na translaciona istraživanja osmišljena sa ciljem da se smanji ljudski bol i patnja. Kao profesor na Odseku patologije i naučni direktor bioinformatičkog Univerziteta u Pitsburgu, sproveo sam istraživanja o ljudima iz oblasti raka, imunologije, neurorazvoja, javnog zdravlja, i pomogao sam u kreiranju i sprovodjenju preko 100 biomedicinskih i kliničkih istraživačkih studija. Predavao sam univerzitetske kurseve o dizajnu studija i bioetici, i genetici.

Saznao sam da se lekari i roditelji u Srbiji tretiraju kao kriminalci ako odluče da ne vakcinišu svoju decu, uključujući i to da dobijaju novčane kazne za ostvarivanje svog prava da odustanu od medicinskog postupka iz bezbednosnih razloga. Takođe sam saznao da se njihova sloboda govora ograničava da bi se zaustavilo širenje straha zbog pitanja bezbednosti vakcina.

Takođe sam detaljno istraživao i problematiku bezbednosti vakcina iz mnogih uglova. Prva stvar koju bih želeo da podelim je da nijedna vakcina nije testirana na način koji može isključiti činjenicu da genetska manjina pacijenata može imati ozbiljne i potencijalno opasne po život reakcije na vakcine. U Sjedinjenim Američkim Državama poznajem hiljade roditelja koji ne vakcinišu svoju decu, a skoro svi oni odustaju od rasporeda vakcinacije koji preporučuje pedijatrija Američkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), posebno zato što je njihovo dete doživelo ozbiljno neželjeno dejstvo.

Vakcine se testiraju u dve faze:

kratkotrajne kliničke studije i studije nadzora vakcina nakon što se puste na tržište. Kratkoročne kliničke studije često ne koriste neaktivne placebe, poput fiziološkog rastvora, nego umesto toga koriste aktivne sastojke kao što su aluminijumski adjuvans (pojačivač) ili druga vakcina. Stoga se procene morbiditeta i mortaliteta ne mogu vršiti. U nedavnom masovnom istraživanju, američka organizacija “ICAN” otkrila je da je samo jedna vakcina iz rasporeda CDC-a upoređena sa važećim placebom. Ova anketa je sprovedena nakon što je utvrđeno da Ministarstvo zdravlja i socijalnih usluga Amerike nije svake dve godine, kako je propisano zakonom, prijavljivalo američkom Kongresu da su nastojali da (a) učine vakcine bezbednijim, i (b) pronađu načine za identifikaciju onih koji su izloženi najvećem riziku od povrede vakcinom. Prilažem Vam dokumenat o tome.

U drugoj fazi, vakcine se stavljaju na tržište i neželjena dejstva treba da daju odgovor regulatornim agencijama kao što su FDA i CDC postoje li problemi sa vakcinom. Iz razloga što većina ljudi koji se ne vakcinišu, odustaju od vakcinacije  zbog prošlih iskustava sa neželjenim dejstvima kao što su: napadi, encefalitis, sindrom hramanja, paraliza ili smrt novorođenčeta, ova “farmakovigilanca” je kratkog spoja zbog represivnih i neopravdanih politika koje prisiljavaju roditelje da vakcinišu protiv njihove volje. Regulatornim agencijama trebaju povratne informacije od roditelja, da znaju da li je vakcina posebno opasna.

Analizirao sam raspored vakcinacije CDC-a o bezbednosti doziranja aluminijuma (takođe priložen). Za razliku od budućih pojačivača koji se trenutno testiraju od strane Američke administracije za hranu i lekove, doziranje aluminijuma u vakcinama nije bilo zasnovano na studijama povećanja doze ubrizganih formi aluminijuma na primeru mladunaca miševa. Umesto toga, FDA je “pogodila” da je doziranje (po vakcini, ne po rasporedu) bezbedno kada su u pitanju tipovi aluminijuma koji se oralno daju odraslim miševima. Moja analiza, objavljena 2018. godine, pokazuje da su po rasporedu novorođenčad izložena ponavljajućim akutnim toksičnim dozama aluminijuma. To, medjitim, ne znači da svi pojedinci bivaju oštećeni, jer dalje istraživanje potvrđuje da heterogena genetska manjina može biti podložnija takvoj izloženosti (od vakcina i drugih izvora) i može razviti oboljenje koje ja nazivam sindromom detoksikacije. Upućujem vas na studije citirane u mom radu “Autism Open Access” 2018, posebno studija Boggess et al (2015), koje su otkrile da je srednji nivo seruma organskih zagađivača kod dece obolele od autizma mnogo veći od onog kod neurotipične dece, i da nivo organskih zagađivača predviđa stepen izraženosti autističnog ponašanja kod dece sa dijagnozom autizma. Druge studije pokazuju da aluminijum i živa mogu narušiti mitohondrijsku funkciju, izazvati stres endoplazmatskog retikuluma i onemogućiti sposobnost ćelija da vrše detoksifikaciju.

Pročitao sam više od 2.000 studija o autizmu za pisanje moje knjige, „Ekološki i genetski uzroci autizma“, i nezavisno i objektivno procenio sve studije koje je naveo američki CDC u kojima tvrde da mogu pokazati da vakcine ne uzrokuju autizam. Ove studije, međutim, ne testiraju sve vakcine, one su studije asocijacije ili korelacije (koje ne testiraju uzročnost), one imaju tendenciju da budu nedovoljno jake, a postoje i dokazi o manipulaciji podacima i rezultatima koji su koncipirani tako da prikrivaju pozitivne rezultate kada se pronađu. Prilažem skriptu u rukopisu u kojoj sam zabeležio sve studije koje je Američka pedijatrijska akademija nedavno poslala predsedniku SAD-a. Najviši mogući rezultat u mojoj objektivnoj oceni bio je +12; samo je jedna studija postigla pozitivan rezultat. Nažalost, prosečna ocena studija, uzeta da podrži ideju da vakcine ne izazivaju autizam, ili da je tiomersal (etil živa) bezbedan je bila 4.02.

Pre nego što razmotrite malu pilot studiju dr Endrua Vejkfilda i njegovog progona od strane farmaceutski vođenih anti-naučnih fanatika, podsetio bih vas da je njegova pilot studija predložila samo hipotezu da bi vakcine mogle biti povezane sa autizmom, i kao pilot studija, ona nije predstavljala dovoljan dokaz uzročnosti, nikada nije zaključila da vakcine izazivaju autizam, pa se stoga ne može “razotkriti”. Podsećam vas da nisu sve vakcine testirane na povezanost sa autizmom.

Razumem važnost vakcinacije. Međutim, ne postoji validna nauka o istraživanju bezbednosti koja bi mogla da utvrdi uzročnost neželjenih dejstava. Studije o drugim vakcinama takođe koriste statističke manipulacije kao što su prilagođavanje prema demografskim faktorima, kao što su: niski prihodi, starost majke, gestaciona starost i težina na porođaju; međutim, zaključci takvih studija se onda primenjuju na celu populaciju – kao da se ta prilagođavanja nikada nisu desila. Ja to nazivam neuspehom u prevodu i smatram da je to nešto što se graniči sa kriminalnom aktivnošću. Vakcine koje se ne testiraju na datoj populaciji ne treba davati drugoj populaciji.

Američka farmaceutska kompanija “Merk”, jedna od najvećih proizvođača vakcina u SAD-u, nalazi se na sudu u SAD-u u dva odvojena slučaja zbog navodne prevare. U prvom slučaju, dva naučnika, izveštača o ilegalnim radnjama, tvrde da su ih njihovi nadredjeni prisilili da falsifikuju podatke o efikasnosti vakcine MMR. U drugom slučaju, navodi se (uz korišćenje FDA dokumenata) da je “Merk” koristio pola doze aluminijuma u spravljanju HPV vakcine u jedinom iskrenom sudjenju o bezbednosti koje je sprovedeno. Nakon što je FDA odobrila vakcinu, podaci pokazuju da je “Merk” stavio dva puta veću koncentraciju aluminijuma u formulu proizvoda koji je otišao na tržište.

Na kraju, želim da vas podsetim da su vakcine konstantne, nekontrolisane studije o ljudskim subjektima. Nakon Nirnberških suđenja, utvrđeno je da svako ljudsko biće ima pravo da u bilo kom trenutku odustane od prihvatanja naučnih studija. Nirnberški kodeks kaže:

„Dobrovoljni pristanak ljudskog subjekta je apsolutno neophodan.”

“Tokom eksperimenta, ljudski subjekt treba da ima slobodu da prekine eksperiment, ako fizički ili mentalno oseća da nije u stanju da ga nastavi.”

“Tokom eksperimenta, glavni naučnik mora biti spreman da okonča eksperiment u bilo kojoj fazi, ako ima verovatan razlog da, u dobroj nameri, vrhunskoj veštini i pažljivom prosudjivanju koji se od njega traže, veruje da će nastavak eksperimenta verovatno dovesti do povrede, invalidnosti ili smrti subjekta nad kojim se eksperiment vrši.”

Univerzalna deklaracija o bioetici i ljudskim pravima slično i nedvosmisleno insistira na dobrovoljnom i informisanom pristanku u kliničkim studijama. Ovde posebno naglašavam relevantne članke:

Član 5 – Autonomija i individualna odgovornost

Treba poštovati autonomiju osoba da donose odluke, preuzimajući odgovornost za te odluke i poštujući autonomiju drugih. Za lica koja nisu sposobna da uživaju autonomiju, treba preduzeti posebne mere za zaštitu njihovih prava i interesa.

Član 6 – Pristanak

  1. Svaka preventivna, dijagnostička i terapeutska medicinska intervencija može se obavljati samo uz prethodni, slobodni i informisani pristanak dotične osobe, na osnovu odgovarajućih informacija. Kada je to prikladno, pristanak treba da bude izričit i može biti povučen od strane dotične osobe u bilo koje vreme i iz bilo kog razloga bez neprijatnosti ili predrasuda.

2.Naučna istraživanja treba da se obavljaju samo uz prethodni, slobodni, izričiti i informisani pristanak dotične osobe. Informacije treba da budu adekvatne, date u razumljivoj formi i treba da sadrže modalitete za povlačenje pristanka. Pristanak može biti povučen od strane dotične osobe u bilo koje vreme i iz bilo kog razloga bez ikakvih nedostataka ili predrasuda. Izuzeci od ovog principa treba da budu napravljeni samo u skladu sa etičkim i pravnim standardima koje su usvojile države, u skladu sa principima i odredbama iz ove Deklaracije, posebno u članu 27, i Međunarodnom zakonu za ljudska prava.

  1. U odgovarajućim slučajevima istraživanja sprovedenih na datoj grupi ljudi ili zajednici, može se tražiti dodatna saglasnost pravnih zastupnika dotične grupe ili zajednice. Ni u kom slučaju kolektivni sporazum zajednice, ili pristanak vođe zajednice, ili drugi organ, ne mogu zameniti informisani pristanak pojedinca.

Član 7 – Pristanak lica bez sposobnosti

U skladu sa domaćim zakonom, posebnu zaštitu treba dati osobama koje nemaju sposobnost da pristanu:

(a) ovlašćenje za istraživačku i medicinsku praksu treba dobiti u skladu sa najboljim interesom dotičnog lica i u skladu sa domaćim zakonom. Međutim, dotična osoba treba da bude uključena u najvećoj mogućoj meri u proces donošenja odluke o pristanku, kao i u postupku povlačenja pristanka;

(b) istraživanje treba da se sprovede samo za njegovu ili njenu direktnu zdravstvenu korist, koja podleže ovlašćenju i uslovima zaštite koji su propisani zakonom, i ako ne postoji alternativa istraživanja uporedne efikasnosti sa učesnicima istraživanja koji mogu da pristanu. Istraživanje koje nema potencijalnu direktnu zdravstvenu korist treba da se preuzme samo kao izuzetak, uz maksimalnu uzdržanost, izlaganje osobe samo minimalnom riziku i minimalnom opterećenju i, ako se očekuje da istraživanje doprinese zdravstvenoj koristi drugih osoba u istoj kategoriji, pod uslovima propisanim zakonom i kompatibilnim sa zaštitom ljudskih prava pojedinca. Trebalo bi poštovati ako takve osobe odbiju da učestvuju u istraživanju.

Član 8 – Poštovanje ljudske ugroženosti i ličnog integriteta

Prilikom primene i unapređenja naučnog znanja, medicinske prakse i pratećih tehnologija, treba uzeti u obzir ljudsku ugroženost. Pojedinci i grupe posebne ranjivosti treba da budu zaštićeni i treba da se poštuje lični integritet takvih pojedinaca.

To su nedvosmislena pravila angažovanja koja ne treba zanemariti.

Utvrđena je naučna činjenica da vakcine mogu nauditi nekim ljudima. Naučna je činjenica da vakcine mogu osakatiti neke ljude. Imajući u vidu međunarodno usvojene standarde i standarde bioetike UNESCO-a, pozivam vas da prekinete dalje progone porodica koje su već pretrpele štete i gubitke od vakcina, a za koje smo otkrili da mogu biti pogrešne i lažne. Molim vas, u ime ljudskih prava, prestanite sa finansijskim i zatvorskim kaznama vaših sunarodnika Srba.

Takođe vas pozivam da podržite dr Jovanu Stojković, koja govori o ljudskim pravima u vezi sa vakcinacijom. Američki konzorcijum CDC/Pharma ima preko 270 dodatnih vakcina u svom razvojnom planu, a ja vas obaveštavam ovog 14. februara 2019. godine, da će drakonski zakoni koji oduzimaju građanima prava da odbijaju medicinske postupke, na kraju doneti nepodnošljiv ekonomski teret porodicama, obrazovnom sistemu i državi Srbiji u formi populacije sa sve više ljudi povredjenim vakcinama.

Vama na usluzi,

Prof. dr Džejms Lajons-Vajler

Institut čistog i primenjenog znanja

Pitsburg, Pensilvanija

Sjedinjene Američke Države

 

Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *