Press "Enter" to skip to content

СВЕ ШТО НИСТЕ ЗНАЛИ О МАЛИМ БОГИЊАМА, А МОГЛИ СТЕ ДА ПИТАТЕ (УМЕСТО ДА ЛУПЕТАТЕ) ДРУГИ ДЕО

ДЕО ДРУГИ: КОЛЕКТИВНА ВЕРА У КОЛЕКТИВНИ ИМУНИТЕТ И СПАСОНОСНИХ 95%

Након прошлогодишње вишемесечне, свакодневне медијске дресуре, не постоји човек,  жена, дете, нити папагај у Србији, који није чуо за угрожавање „колективног имунитета“ и неопходну цифру од 95% вакцинисаних, да епидемија не би било. „Колективни имунитет! Колективни имунитет!“, био је поклич свих који би у име „општег добра“ погазили тековине демократије у коју се, наводно, куну, и медицинске етике коју, наводно, обожавају. Овакво срчано брањење математичког конструкта, па још и недоказаног у реалности, само говори о томе колико бунџије немају когнитивног увида у мантру коју понављају.

Дакле, основна теза је да ће, уколико обухват вакцинацијом не постигне 95%, доћи до епидемија и да ће људи умирати, те је „пад обухвата“ довео до тога да се управо то десило. У неколико наврата сам покушавала да од стручних људи сазнам 95% кога-чега, и добијала сам опречне одговоре – од „целокупне популације“, до „популације деце“.

Ако и узмемо тезу од 95% било једних, било других као кључну за заштиту од епидемија, низом простих математичких операција закључићемо да 30.000 невакцинисане деце, на коју је министар здравља огласио лов1, никако није могло да „угрози“ колективни имунитет, па чак и на начин на који га они „замишљају“, јер 30.000 деце чини 0,4% од целокупне популације Србије, а 2% од популације деце до 14. године, до када се и прима вакцина против малих богиња. Дакле, у првом случају су могли да „оборе“ обухват на 99,6%, а у другом на 98%, што је далеко више од „неопходних“ 95%.2

Погледајмо сада шта колективни имунитет заправо јесте и како су га, као један природан феномен, искористили у маркентишке и репресивне сврхе. Први пут у историји „колективни имунитет“ се помиње код истраживача Хедрича (Hedrich), који је проучавао кретање малих богиња у периоду 1900–1931, и закључио да се епидемије јављају када је мање од 68% деце развило природан имунитет на њих након обољевања.3 Дакле, колективни имунитет је ТЕОРИЈА произашла из природног кретања болести.

Sencer, шездесетих година прошлог века, када је вакцина против малих богиња увођена у САД, наводи да се епидемије јављају када се проценат осетљиве деце попне на 45–50%, а заустављају када проценат падне на 30–35% осетљиве деце. Према њему, епидемије се не развијају уколико је макар 55% деце имуно на мале богиње.4

Када погледамо актуелну дефиницију колективног имунитета, можемо прочитати да „колективни имунитет представља отпорност неке популације према појединим болестима и изражава се као пропорција имуних у колективу… Он одражава вероватноћу да ће они који су осетљиви доћи у контакт с инфицираном особом… Степен колективног имунитета зависи од способности појединца да пренесе заразу, дужине његове заразности, врсте агенса, величине и врста колектива.“5

Како су вируси и бактерије међу собом различити по наведеним особинама, исто као и колективи, потпуно је неприхватљиво и неоправдано да се обухват од 95% захтева за сваку вакцину у календару вакцинације. Најбизарнији пример тога је обавезна вакцинација уз обухват од 95% за тетанус, који се не може пренети међу људима, али, удица је прогутана.

Ако се и манемо теорије и погледамо шта се дешава у пракси, видећемо много примера где шифра 95% не пије воду. Тако је показано да се епидемије могу јавити и у школама где је 99% ученика вакцинисано, а 95% имуно6, највише случајева у епидемији јавља се у школи где је 98,7% ђака вакцинисано7, епидемија међу студентима са вакциналним обухватом од 99,7%8, епидемија у Квебеку упркос обухвату од 99%9, висока инциденција малих богиња у Кини, упркос обухвату од 99% са две дозе вакцине10. Србија је, пре ове хистерично испраћене епидемије, имала три мање епидемије са пар стотина случајева. У две од те три (2007. и 2011), било је при „задовољавајућем обухвату“ од 97%.11

Овакве ситуације редовна су појава широм света, али се, у име одржавања догме, апсолутно игноришу, иако сваки писменији човек може до података и закључака да дође сам. Тако је Шпанија у периоду 2001–2016. уз висок обухват вакцинацијом сваке године имала 7.083 случаја малих богиња. Највећи број случајева имала је 2011. и 2012. године (3.802, 1.204), уз обухват од 97%. Кина је у периоду 2009–2016. имала 253.438 случајева морбила и обухват сваке године од 99%! Истовремено, имала је и 2.405.255 случајева заушки, које такође спречава ефикасна и безбедна ММР вакцина.

Немачка је у периоду 2006–2016. имала 11.922 случаја морбила, уз висок обухват сваке године. Највише случајева је имала 2015. и 2013. (2.464, 1.771) уз обухват од 97%. Румунија је постала позната када је искусила епидемију морбила због „пада обухвата“. Док је обухват био „одговарајући“, у периоду 1997–2010, имала је 42.163 случаја морбила. У том периоду највећи број случајева био је 1997. године (23.576), као и 1998. (9.547) при обухвату 97%. Интересантно је како је број случајева од 117 у 2004. порастао на 5.043, 2005. године, без икакве измене у обухвату (97% за обе године, а био је висок и годинама пре). Украјина је искусила „пад обухвата“ након 2009, и седам година касније (до 2016.) имала је 19.988 случајева малих богиња. У седмогодишњем периоду пре (2002–2009) имала је стално висок обухват, најчешће између 98–99%. У том периоду, имала је 56.097 оболелих, највише 2006. (44.534) уз обухват од 98,4%. У Русији је 2000–2013, уз изразито висок обухват, било 12.773 случаја малих богиња.12

Најзад, сам извештај на сајту CDC говори да се пренос малих богиња може догодити у популацији с документованим обухватом од 100%.13

Мале богиње с великом сигурношћу неће добити само онај који их је прележао. Проценат људи у Србији који су рођени пре 1971, када је вакцинација против морбила почела, износи 54% и они представљају једини реални „колективни имунитет“. Да није било вакцинације, оваквих људи би било 80%, јер су у времену пре вакцине готово сви били имуни након 15. године. Епидемије будућности су реалност, али не због шачице невакцинисане деце, већ због одраслих који су стварно имуни, а одумиру, док средњој генерацији имунитет од вакцина ишчезава.

Некако згодно за оптуживање невакцинисаних  и увођење репресивних закона. Али и за продају све више вакцина.

Извори:

1 http://www.politika.rs/sr/clanak/398458/Loncar-Vise-od-30-000-nevakcinisane-dece-u-Srbiji

2 http://www.batut.org.rs/download/publikacije/pub2017v02.pdf

3 https://academic.oup.com/aje/article-pdf/17/3/613/336366/17-3-613.pdf

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1919891/pdf/pubhealthreporig00027-0069.pdf

5  Епидемиологија, Медицински факултет у Београду, 2006.

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/3821823

7 https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/3618578

8 https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/2910058

9 https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/1884314

10 https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3930734/

11http://www.batut.org.rs/download/izvestaji/Rezultati%20sprovedenih%20imunizacija%20od%202000%20do%202011.pdf

12  http://apps.who.int/immunization_monitoring/globalsummary

13 https://www.cdc.gov/mmwr/preview/mmwrhtml/00000359.htm

 

Др Јована Стојковић – Председник покрета Живим за Србију

Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *