Press "Enter" to skip to content

Фармакомафија покушава да изврши инквизицију на др Јовани

На делу је инквизиција, само нема ломаче и физичког мучења, али све друго је дозвољено. По налогу фармакомафије, такозвани ”Лекарски суд части” који нема части, покушава да осуди др Јовану зато што је савестан лекар, што ради у интересу пацијената, а не као велика већина њених колега у интересу фармакомафије, што се бори за слободу и право свих, а не само привилегованих мањина. Данашњи покушај тог срамног суда није успео, јер су се чланови већа уплашили присуства јавности (стотинак људи) и буквално су побегли.

Др Јована Стојковић, мајка храброст, симбол је борбе за слободу, правду и истину. Својим храбрим и аргументованим јавним наступима, којe краси искреност и велика љубав, освојила је не само Србију, него и читав регион. Због своје храбре, мудре и одлучне борбе за традиционалну породицу, њену самосталност и хришћанско утемељење, дуже време је на мети организоване хајке коју су покренули фармакомафија и колонијална евроунијатска управа.

С друге стране др Јована, на изглед нежна и крхка жена, истовремено неустрашива и борбена кренула је у борбу потпуно свесна опасности, тешких искушења, скоро непремостивих препрека, држећи се Његошевих речи, које су нашем народу давале подстицај за велике победе: ”Нека буде, што не може бити”. Она је потпуно свесна да је једини прави пут да се сачувамо од пропасти коју су нам одредили светски моћници одбрана традиционалне породице отвореним и одлучним супростављањем колонијалној евроунијатској управи. Без обзира на последице које могу настати по њену породицу, посао, каријеру, она показује невиђену одлучност, знајући да пре или касније свима нама следи исти крај – статус обичног роба. Отвореног је срца и нема предрасуде, због чега пружа руку свима који су искрени, односно чије речи подражавају дела.

Подршка др Јовани јер зна, сме и хоће!

За све оно што је досад учинила, она је потпуно оправдала поверење великог броја људи којима је стало до своје деце, породица и будућности са надом. Али, да ли смо ми оправдали њено поверење? Она заједно са својим непосредним саборцима, чини све што може у тој неравноправној борби, али без наше помоћи неће моћи да савлада евроунијатску звер. Њој нису потребни наши лајкови, хвалоспеви, тапшање по рамену, већ конкретна подршка. Немојмо бити лицемери, па да врхунац наше борбе буде сликање са др Јованом и објављивање на фејсбуку!  Ако имамо савести, ми ћемо стати уз њу.

Док она стоји на првој линији фронта, за то време они који је осуђују били су и остали у далекој позадини и са безбедне даљине критикују њену борбу. Подржавали су је као симпатичну докторку која лепо прича, а када нас је позвала да станемо поред ње на првој линији, већина се уплашила и почела да је напада. Када су добили позив за мобилизацију, стварањем организације ”Живим за Србију”, почели су изливи незадовољства и покушај да се нападом на др Јовану оправда сопствена неспремност, сујета, страх и ко зна шта још. Најчешће навођени разлог, у суштини бесмислен, гласи: ”Она је ушла у политику!”

Како би у корену сасекла сваки отпор, свесна да је народу мука од њене политике, колонијална управа пропагандно експлоатише наведену фразу о политици како не би дозволила народу да се организује и брани своје право на слободу и живот. Сваки оправдан и организован отпор, контролисани медији проглашавају за политичку манипулацију и рушење Уставног поретка. И, док ми изигравамо некакве чистунце који неће да се прљају политиком, они наше држање по страни користе и успешно завршавају своје планове. Зар није све што Запад чини преко својих послушника, људи без образа и части, политика која води нашем крају? Како се може другачије супроставити злу које је забранило истину и легализовало криминал, трговину људским органима, трговину децом, присилно вакцинисање, наметање хомосексуалне идеологије и других Западних гадости, отимањe наше ђедовине, насељавање лажних муслиманских азиланата, цигана и шиптара…него организованим деловањем кроз озбиљну организацију?

Мајке србске, зар ћете бити само пасивни посматрачи борбе коју једна жена без страха и компромиса  води за вашу децу и породице! Очеви, зар вас није стид, да једна жена води ваше битке, док стојите по страни и навијате! Патриоте, зар вам треба посебан позив да се придружите заједничкој борби, у којој је у овом тренутку испред свих мајка храброст др Јована Стојковић! Узнесимо молитве Господу и Небеској Србији, за своје породице и породицу др Јоване, станимо уз њу и тако се може поново догодити народ зрео и способан да се избори за своју слободу!

Нека Господ духовно и телесно укрепи др Јовану да до краја изнесе крст који је понела, а народ србски уразуми да одбаци екуменистичко-глобалистичке лажи и схвати да се слобода једино борбом може добити.

Учинимо што стоји до нас, остало ће дати Господ!

Горан Живковић