Геополитика коронавируса

You are currently viewing Геополитика коронавируса

https://strategika.fr/2020/04/01/geopolitique-du-coronavirus-entretien-avec-valerie-bugault/

Април 2020. Геополитика коронавируса – Интервју са Валери Бугат

Валериј Бугат – ВБ

Стратегика – С

Валери Бугат (Valerie Bugault) је одбранила докторат на тему личног права на универзитету Пантеон Сорбон (Pantheon-Sorbonne), а по струци је адвокат. Године 2009. напустила је рад адвоката, и почела да објављује резултате својих бројних истраживачких радова широј јавности. Данас, она је аналитичар геополитике (економски, правни и финансијски) и предавач. Њене истраживачке теме су институције (националне и међународне), новац, посао, право и начини рада глобалне економије.

Аутор је четири књиге, недавно објављене у издањима „Sigest:

1. „О новом духу закона и новца“, коаутор са (преминулим) Jean Rémy (јун 2017.)

2. „Нова компанија“  (јул 2018.)

3. „Скривени разлози светског нереда“, збирка чланака (март 2019.)

4. „Сутра у зору… обнова“ (септембар 2019.)

1.

С: Имали смо прилике да читамо пуно опречних информација из различитих извора инфрмисања или из различитих мишљењима здравствених радника. Шта мислите шта је стварна стварност ове пандемије?

ВБ: Како то лепо каже наш наш пријатељ Lucien Cerise, морамо направити разлику између опипљиве стварности и наведених чињеница. Ево, дословце, како он каже:

„У Француској, а и шире на Западу, коронавирусна (здравствена) криза представља прави случај друштвеног инжењеринга и управљања путем хаоса. Иста ситуација је и са „терористичком претњом“: мешавина стварности и маште, уз примену две добро познате стратегије: 1) пиромански ватрогасац и 2) Карпманов троугао (Stephen Karpman, улога извршитеља, жртве и спасиоца унутар друштва). У мешавини стварности и маште, коју је представио у својој последњој књизи професор  Дидие Раул (Didier Raoult, лекар и доктор наука, микробиолог), поборник теорија Жан Будриљар (Jean Baudrillard, 1929 – 2007, социологија, философија и теорија културе), греше и партизани “стварности” и партизани “маште”. На пример, ако „званична верзија“ коронавирусне кризе јесте лажна, то не значи да нема епидемије; слично томе, ако је “званична верзија” терористичких напада неистинита, то не значи да се они не дешавају. Догађаји се дешавају, објашњења могу бити лажна, али не и сами догађаји.

Када се анализира тренутна ситуација, очигледна је примена методе ватрогасца-пиромана и успостављање Карпмановог троугла. Власти су допустиле да се криза развије, заправо, помогли су њен развитак, добровољно или не.  Оно што се види јесте да је власт заузела место пиромана, то јест извршиоца. Кад је ситуација узела маха, власт се намеће као спаситељ, који ће нас спасити од кризе у коју нас је сам увео на мала врата, попут спасоносног ватрогасца који гаси ватру коју је мало пре запалио. На тај начин нашли смо се у својеврсној, светској когнитивној дисонанци, јер догађаји са којима се суочавамо добијају једно или (у најбољем случају) више делимичних, опречних и/или погрешних објашњења која не дозвољавају интелектуалну анализу целе појаве.

У стварности, методологија којом се извештава развој кризе је слична оној која нам се данас намеће као стожер мисаоног процеса: разбијање знања у ситне делове, један тип фордизма, али примењен на целокупно знања. (Fordism – по Henry Ford – у, циљ бизниса је повећање продуктивности и производње уз помоћ три принципа: подела рада по вертикалној линији; стандардизација; повећања плата како би се повећала потрошачка навика). Томе се додаје још један чинилац а који се дешава у време деобе и изолације, а то је да лекарски тимови ретко или уопште не размењују информације и искуства, остајући тако затворени у границама друштва где су ангажовани,јер навике и животи једних, готово су у потпуности одвојени од навика и живота других људи, а једине додирне тачке између ових група јесу потрошачке навике.

Тако добијамо једне податке од медицинске струке, друге од међународних организација, треће из различитих земаља света, четврте изворе информација обликује наша влада (преко декрета, закона …), а на крају, имамо изворе информација који стижу из такозваних независних медија, који су делимично или потпуно у супротности са пређашње наведеним.

Најзад, да бисмо јасно увидели ствари, потребно је прво да се васпостави ред, то јест, поставити ствари према важности и контексту, е таква хијерархија мора бити важна.

Шта ми дакле имамо? Имамо припремљену појаву вируса у Кини, земљи која историјски познаје овај тип вируса. Затим имамо низ вести о масакру. Наравно, вирус се шири целим светом, док сазнајемо да је Светска банка (само да споменем) планирала, већ од 2017., „пандемијске обвезнице“. Онда се низу погођених земаља дају исте рецитације за делање, а небројено много становништва се затвара, све зарад борбе против ширења вируса. Све то док се „мртви“ множе и болничке службе се буквално гуше под приливом људи ради тестирања или лечења.

Све се то догађа у врло посебном геополитичком контексту, у којем се кинеска економска моћ, сада сазрела, удружила с руском војном снагом у борби против америчке хегемоније и против њихове обавештајне службе.

Битна ствар коју још нисмо навели је да САД и њихови савезници нису од почетка двадесетог века вођени оним што ја називам политичким феноменом, а који представља заједнички интерес, већ пословним картелом, на челу са главним глобалним инвестиционим банкама са седиштем у Ситију (City of London – специјална општина у центру Лондона), још од времена Оливера Кромвела (Oliver Cromwell, 1599 – 1658, енглески генерал и владалац од 1653 – 1658). У стварности, западне државе више не постоје, јер су оне приватизоване оног тренутка када је контрола њихових валута пала у руке приватних банкара, што на пример објашњава, у Европи, појаву европских институција, које су само формализован вид ограничења права грађанских институција од стране приватног бизниса.

Ако се узме у обзир сви ови елементи, слика постаје прилично јасна.

Сценарио је такав да са једне стране, имамо врло заразан вирус који постаје опасан када се насели у плућима и дисајним путевима. Пацијенти, у овом стадијуму, готово да немају вируса у телу и третман који је препоручио професор Дидие Раул, постаје бескористан, као што је и сам рекао. Поред ових компликација које, по свему судећи, нису тако ретке, наведени вирус је релативно безопасан, производи мање или више неугодне симптоме, али не преставља животну опасност заражених пацијената. Др. Раул, светски познати специјалиста вирологије и инфектологије, издао је радне хипотезе, које су потврдили кинески лекари заражени вирусом, као и сенегански професор (Pr. Seydi) који се суочио са еболом и који је познат као водећи ауторитет у својој области. Препоручени третман није скуп (јер су лиценца патента истекла), није 100% учинковит, али  то најпре зависи од тога да ли је лек дат касније или раније. То је у суштини оно што је важно запамтити.

С друге стране, имамо стипендиране лекарe (тренутно најотровнија је Karine Lacombe, добитник неколико стипендија фармако индустрије), државни апарат и њихове здравствене институције (Inserm – Institut national de la sante et de la recherche medicale, национални институт здравља и медицинског истраживања) који су директно или индиректно повезани са фармацеутским лобијима који су се нашли на позицијама са којих могу да вербално дисквалификују рад горе описаних стручњака. А не заборавимо исто тако да је председничку кампању (француског сада председника) делимично финансирала фармако индустрија.

Сада бих само накратко да се дотакнем политичких одлука које су донете почетком 2020. не зарад сузбијања епидемије, већ против коришћења лека, који је у суштини отров, а који је већ деценијама без продајне лиценце, спречавајући издавање правних дозвола истраживачима који нуде тестове за откривање коронавирусне инфекције, одбијајући помоћ коју нуде индустријалци за производњу респиратора … да употпуним слику са методичним уништавањем јавне здравствене службе, уништавањем залиха потрошног материјала, ограничења броја кревета, броја болничког особља, које се погоршавало још од времена председништва Саркозија (Nicolas Sarközy, председавајући од 2007 – 2012).

Ова здравствена криза открива праве политичке актере скривене иза државних старих-нових одора! Данас много јасније можемо видети ко добија „златна јаја“ државних и приватних угвора око масовног наручивања вакцина: Jonson & Jonson (New Jersey), који је 31 марта најавио да ће тестирати прву вакцину у септембру 2020. Остале лабораторије, очигледно, добијају ваучер за следећу вакцину.  

Постоје још две ствари које треба знати. Прво, показало се да су све брзо произведене вакцине неефикасне и чак штетне за људско здравље (https://www.bloomberg.com/news/articles/2011-10-05/finnish-government-to-compensate-pandemrix-narcolepsy-victims). Друго, вакцина против наводно мутирајућег вируса, као што је коронавирус, је мало вероватна да би била ефикасна. Овај проблем се састоји од чињенице да Ковид-19 болест укључује неколико различитих сојева, од којих је један подељен на неколико варијанти.

На крају, ако би власти заиста желеле да сузбију епидемију, одлучиле би да (превентивно) лече, по најнижој могућој цени, максималан број људи који показују симптоме, као што заговарају др. Раул и други сјајни стручњаци широм света. Ова мерила масовног превентивног лечења је права мера искрених људи француске владе.

Другим речима, да је влада искрена, не би предузела мере којe људиma заправо отежавају третман према препорукама др. Раула. Мере забране живљења постају све ригорозније и тичу се само локалног становништва, а исте те мере се не тичу проблематичног дела становништво у подручјима без закона или у мигрантским камповима. Треба још напоменути да је француска влада недавно, на препоруку Уједињених Нација (наравно), окончала незавршене судске процесе и ослободила затворенике  (што је било јавно саопштено на прес конференцији коју су држали чланови суда), али ће зато казнити затвором оне који вишеструко прекораче одобрено време шетње,  оне који су прекорачили одобрени обим ходања или оне који су заборавили своју пропусницу (!).

Овде можемо да препознамо две ствари:

  1. Прва, наводна добра воља државе којом се штити популација, а заправо испод које се скрива прикривена жеља да се држава стави у стање шока и присмотре;
  2. Друга, да се растућа друштвена анархија организује од стране саме власти, под лажним изговором да се заустави епидемија.

С: Да ли ова пандемија претходи економском и колапсу система? Више од 3 милијарде људи је позвано да се само-затворе. Чини се да је први пут у својој историји човечанство успело да се уједини пред заједничким глобалним непријатељем. Шта ова ситуација надахњује у вама? Да ли ће ова пандемија приморати човечанство да усвоји светску владу како је препоручио Жак Атали (Jacques Attali, економија и теорија друштва, први председник европске банке за обнову и развој) током пандемије грипа 2009? Још 2009. године, Жак Атали,  је објаснио да “историја нас учи да се човечанство значајно развија само кад се заиста боји”. Шта та идеја надахњује у вама?

ВБ: Па, више информација показује да је постојање пандемије било предвиђено, да не кажем очекивано, од стране одређеног броја институција, али и личности. Навешћу на пример фондацију „Bill and Melinda Gates“, John Hopkins центар за здравствену сигурност, Светски економски форум, Светска здравствена организација, Светска банка, магазин “The Economist” (2019. и 2020.), онда мало пре поменути Жак Атали, као и Британац Гордон Браон (Gordon Brown, радничка партија, бивши министар Британије), који отворено призива стварање светске владе која ће нас избавити од пандемије коронавируса.

Дакле, ради се о светском сценарију, без преседана у историји, у којем мала група људи, скривена иза анонимног капитала и међународних институција, вођена од стране неколицине приватних банкара, дакле та група организује потресе, то јест управља њима, како би у крајњем случају, пројекат контроле света и успостављање светске владе ишао ка остварењу.остварењу.

Да би се постигла светска влада, потребно је претходно убацити међу људе и нарочито међу политичке лидере, осећај потребе и неопходности за механизмом регулисања догађаја на светском нивоу. Пандемија је заиста феномен који најбоље одговара оваквом критеријуму. Од почетка можемо и морамо сумњати на манипулацију.

Поред свега, све више постаје јасно да овај коронавирус заправо произилази из мешавине два природна вируса, мешавина која би нажалост исцурила из једне или више лабораторија. Вероватно никада нећемо сазнати стварни ток догађаја који су довели до ширења ове врсте вируса.

Захваљујући хомогенизацији политичког одговора донете од стране здравствених институције разних држава, апсолутно је неопходно да грађани који су жртве свега, отворе ширм очи и уши, јер ће манипулација постати све очитија у контексту дашег и све јачег приватизовања држава.

Међутим, превелика потреба за дискриминацијом примљених информација не може се преувеличати. Дакле, лично, мислим да кинески политички одговор и политички одговор европских земаља не треба да поставимо на исти ниво.

Не треба заборавити да је Кина, која је тренутни победник у битци против економске хегемоније западног блока под окриљем НАТО-а, прва земља коју је овај вирус напао. С друге стране, кинески лидери јавно су оптужили америчке институције за ширење вируса на њиховој територији. Опет, треба се сетити да су се у Америци 2019. године догодила два изузетно важна догађаја која се лако могу повезати:

  1. Нека врста озбиљне плућне епидемије приписана је произвођачима електронских цигарета
  2. Лабораторија Форт Детрик (Fort Detrick, развој биолошког оружја од 1943 – „1969“, сада развој одбране против биолошког напада) морала је да буде затворена у лето 2019. због (безбедносних) пропуста (https://www.dcreport.org/2019/12/04/the-army-quietly-re-opens-its-infamous-germ-warfare-lab/). Trump је тек недавно наредио њено поновно отварање за борбу против коронавируса!

Није тешко замислити да су последице овог цурења бактериолошког материјала, добровољно или не (никада нећемо знати), заправо ишле на руку моћном дуванском лобију, што му је омогућило да елиминише не-агресивног, али растућег и претећег конкурента (електронска цигарета индустрија), све то уз благослов владиних службеника који су избегли јавну одговорност.

Наравно, увек требамо имати на на уму да службене владе могу бити приватизоване, али чак и у овом сценарију, постоји велики број људи који свакодневно раде у тим структурама и који сами нису корумпирани. Стога, чак и у случају „бактериолошког цурења“, не можемо бити сигурни да цурење било случајно; кртице и разни плаћеници, могу врло добро организовати ове пропусте без знања колега.

Поред тога, хтео бих да се вратим на постојање тајних бактериолошких лабораторија за истраживање. Мора се схватити да проблем може да се постави на исти начин као и са нуклеарним наоружањем. Наиме, многе земље легитимно имају такве лабораторије, али нема говора о њиховој употреби за напад. Исто тако, многе су земље имале и имају нуклеарно оружје, док их је врло мало користило у офанзивне сврхе. Такође смо свесни понашања англосаксонских сила и њихових савезника, који некако воле да циљају цивилно становништво, које у ствари, у њиховим лудим главама, немају неки већи значај од пуких бројева (види Грузијски водичи, рад „Римског клуба“).

Колико знам, Кина никада није претила ни нуклеарним бомбама нити било којим другим оружјем за масовно уништење. Насупрот њима, Сједињене Државе и њене чланице не морају више да пружају доказе о прецизности њиховог оружја, посебно према цивиле (што је постала заправо специјалност). Једном када се ти предуслови објасне и контекст обнови, постаје могуће одговорити на ваше прво питање.

Затвор у коме се здрави људи налазе, брутално нарушава економију земаља. У зависности од трајања заточеништва, државе ће уз велике тешкоће поново стати на ноге, посебно оне државе које грцају у дуговима. Тај повратак биће пропраћен испитивањем унутрашњег начина функционисања. Поред тога, обилне користи које нам труби наметнута економска глобализација, која је сваку земљу учинила зависном од других, сада су потпуно обесмислене услед настале кризе која чини видљивом екстремну индустријску пропаст такозваних развијених земаља, које више нису самодовољне практично ни у чему. Зато можемо без сумње закључити да ће постојати период од „пре коронавирусне кризе“ и „после коронавирусне кризе“.

Сви смо сада скупа изнад провалије, где ствари могу да се разреше у зависности спремности грађана, било у смислу интегралног глобализма са светском владом, било у погледу политичког преузимања држава од стране њихових држављана.

3.

С: Како видите развој пандемије и њене политичке и друштвене последице у наредним недељама и месецима?

ВБ: Или ће се грађани предати страху, или ће схватити да сами себе хране страхом, а тај страх користе њихови лидери који доносе све одлуке које омогућавају да се коронавирус шири сигурно, или боље речено, лако. Стога, народу се ускраћује приступ нези и лековима који могу да послуже спречавању ширења заразе, а људи се стављају у затвор (који се назива добровољно самозатварање) како би им се наметнула будућа чудесна вакцина. Ова вакцина, поред своје „лепе“ цене, несумњиво ће бити допуњена алуминијумским солима (које су постале обавезни додатак), информационим рна (што ће омогућити да се уживо (in vivo) и у великој мери спроведу генетски експерименти на људском геному) и на крају РФИД (Radio Frequency Idntification) чип, који ће омогућити свакоме да прима плату и има приступ банковом рачуну (https://medicalfuturist.com/rfid-implant-chip).

Обавезна вакцинације биће апсолутно одлучујућа фаза у обезбеђивању глобалне директне контроле банкара, фармакобизниса и осталих, над светском популацијом. Свако лице ће морати да се покорава (нечему), под претњом казне забране приступа (свим) средствима за живот (!). Због економског колапса постоји снажна бојазан да средства за живот на крају неће бити ни на који начин повезана са личним радом, већ ће појединац бити снабдевен универзалном субвенцијом луткарске државе а по налогу финансијских властодржаца.

4.

С: Постоји ли политичко решење за ситуацију коју сте управо описали и који облик би то решење могло да поприми?

ВБ: Треба поћи од природног принципа да сваки проблем има решење, под условом да је постављен на правим основама. У овом случају, наравно да постоје политичка решења, чак бих рекао да су једина повољна решења заправо политичке природе, у правом смислу те речи. Другим речима, само политичко преузимање организације држава од стране њихових држављана може довести до повољног исхода за становништво. У супротном, постаћемо сведоци општег суноврата наднационалне олигархије према светској влади која ће бити у рукама финансијских сила, а становништво ће бити осуђено на бројчано смањивање а потом и поробљавање истих.

У свом радовима објаснио сам како се друштво може реорганизовати у истински политичко друштво, тако да држављани држава могу постати пуноправни актери у политичким изборима своје државе. Довољно је консултовати део „Обнова институција“, почевши од 278. стране, у књизи “Скривени разлози светског нереда”, из марта 2019. Нећу се овде враћати овој теми, јер захтева дугачко појашњење. Ова тема је можда прилика за нови интервју за Стратегику?

5.

С: Како повезујете тренутну кризу са вашом струком и истраживањима?

ВБ: Уистину, ова криза је тема мојег рада са више аспеката. Напоменуо сам већ случај организације институција државе. Али то није једина ствар, други веома важан део односи се на актуелна кретања у светским финансијама. Већ сам објашњавао да је Брекзит, којем сами себи можемо честитати, покренут од стране банкара из Ситија, који су сада, ослобођени институционог терета Европске Уније,  слободни да раде шта год желе а у циљу промене светске валуте.

Као што је Кејн (John Maynard Keynes, математичар економије) предвидио у прошлом веку да долар, под маском националне и светске валуте, од почетка није био економски одржив. Стога се крај долара и могао предвидети и „израчунати“. Прва фаза тог процеса је, наравно, било укидање златног стандарда, а друга је сада, она у којој живимо, укидање нафтног стандарда који је био нови  „златни стандард“.

Тренутно је већина земаља света уверена у бескорисност задржавања долара као међународне резервне валуте. Амерички председник Трамп ради на спајању Fed (Федералне Резерве) и U.S. Department of the Treasury (Министарства финансија) са циљем да створи (по узору на кинески ренминби који је валута за унутар земље и јуан који је интернационална валута), две врсте долара: унутрашњи долар и међународни долар. „Монетарни ресет” се стога брзо приближава. Тако ће светска валута, коју наравно контролишу банкари, ускоро угледати светлост дана, али у облику прегршт нових валута, која ће циркулирати потпуно дематеријализовано.

Не бих залазио у детаље, али првобитна банкарска превара састојала се у изједначењу новца са материјалним добрима (у почетку драгоценим металом) у  трговина. Читава прича је описана у књизи „Из новог духа закона и новца“, коју сам заједно написао са банкаром Жан Ремијем (Jean Rémy, ), издатом јуна 2017.

Додао бих да је крај долара као међународне валуте неопходан услов да се оствари одржива светска валута, бар према економским и монетарним критеријумима пословања који су наметнули међународни банкари. Међутим, крај долара у светској валути значи крај хегемонији америчке империје. Сходно томе, постаје лако разумети зашто су се поједини припадници овог царства жестоко противили и још увек се жестоко противе овом пројекту, који ће довести до нестанка њихове доминантне ситуације. Овај део америчких побуњеника може се сматрати „патриотама“, тј. то су људи који су отворено учествовали у доминацији светом а уз помоћ американаца. Њихови непријатељи унутар државе су глобалисти (људи без држављанства), чији се господари налазе у Ситију, а који раде иза кулиса, зарад интереса светске владе а против САД.

Ова разлика је неопходна за правилно разумевање ствари, јер патриоте и глобалисти постоје и у Кини и Русији где, на пример, изгледа да цивилну владу воде присталице глобалиста, док војска изгледа да је у рукама патриота. Путин преговара са обема супротстављеним фракцијама. Што се тиче Кине, морамо имати на уму значајно политичко чишћење извршено протеклих година, укључујући ту и највише органе управљања, чишћење државног апарата од подкупљених елита повезаних са глобалистима Ситија. Овај сукоб патриота и глобалиста постоји и у земљама попут Ирана.

Дакле, у овој геополитичкој борби, структурираној око правних питања организације командног круга, за сада ми се чини да је у пат позицији. Ипак је могуће предвидети да победа нагиње ка патриотама, под условом да се придруже свом народу и замене жељу за доминацију (како су им то сугерисали њихови бивши савезници) са жељом за сарадњу.

Не постоје препреке када је реч о савезништву патриотских вођа и становништва. Управо се овог савеза плаше глобалистичке силе. С тим у вези треба напоменути да затворске мере и спречавање слободе које су одредиле различите владе у борби против ширења коронавируса иду против ове природне алијансе која би омогућила успех патриота над глобалистима. Видите да ствари нису једноставне и да је та “коронавирусна пандемија”, наравно, правовремена подршка глобалистима који су у ослабљеној позицији.

С друге стране, ова пандемија омогућава неочекиване развоје догађаја у поимању глобалистичке стратегије. Потребно је имати храбрости да зграбимо ову прилику. Завршићу ову причу са тиме да сада народи имају карте у рукама. Народ је феномен, јединствен у историји, који има могућност да узме судбину у своје руке. То значи, врло просто, да људи имају могућност поновног успостављања политичких влада уместо садашњег ersatz-а (вештачки створене), који је у потпуности у рукама финансијских моћи. Народ ће добити онако како ради: ако пристане да преузме власт уз мало храбрости, добиће прегршт плодова… али хоће ли то прихватити? Е, то је главно питање… Искористичу ову прилику да одам почаст раду политичког преуређивања који се дешава у Француској, а коју спроводе организовано Жути прслуци, који су у потпуности разумели и предвидели ово фундаментално питање.

Коначно, природни закони, глогов трн у вампирском оку глобалиста, преузимају поредак ствари и  настаће нешто: или ћемо се сви скупа борити за свеукупни опстанак, или се нећемо борити и то ће бити крај цивилизације, крај слободе, крај слободе живота и крај слободе смрти.

Извор:

https://strategika.fr/2020/04/01/geopolitique-du-coronavirus-entretien-avec-valerie-bugault/

Géopolitique du coronavirus I – entretien avec Valérie Bugault srb prevod_ v2