“Јавна наука може да постане заробљеник научно технолошке елите…само опрезни и образовани грађани могу да је присиле на правилан рад.” Ајзенхауер
Животно искуство (нарочито у Србији) нас учи да када неко жели да вам наметне нешто против воље, крене да вас обеђује да сте глупи, примитивни луди и да сав остали свет ( који је под обавезно паметан, цивилизован и нормалан) ради оно према чему сте ви скептични. То такозвано „позивање на већину“ врло је ефикасан метод за неодлучног, неинформисаног, конформистички опредељеног човека масе чије ставове и мишљења формирају масовни медији којима је главна намена форматизовање „јавног мњења“ (читај маса неодлучних, неинформисаних, конформистичких појединаца) на одеђену тему.
Тако на тему присилне вакцинације, те подразумеване „донације“ и осталих „човекољубивих“ неуставних закона, просечан носилац „јавног мњења“ стиче утисак да су људи који не деле „њихово“мишљење усамљени фанатици и опскурни практиканти сумњивих нелиценцираних вештина који не маре ни за сопствено потомство.
Па, хајде да видимо какви нам то шамани и вештице угрожавају „колективни имунитет“…
Од самог почетка увођења вакцинације она је имала своје противнике и критичаре. Шкотски лекар др Чарлс Крејтон критиковао је праксу вакцинисања коју је увео Џенер у својој књизи „Џенер и вакцинација“. Још један од критичара био је и др Мајкл Питер. 1868.године у Енглеској је формирана Лига против обавезне вакцинације, док је 1896. Краљевска комисија је препоручила да се обавезна вакцинација заустави, да би 1898 биле избачене све санкције везане за вакцинацију. 1920. године у Америци је издата књига „Ужаси вакцинације“ и поднета је петиција америчком председнику да се вакцинација у америчкој војсци укине. У медицинском билтену из 1903. У тексту „Нечистоћа у вирусу вакцине“ др М. Ј. Росенау је написао да су многе смрти од вакцине регистроване сваке године и да се те смрти класификују као друга обољења (пијемије, септикемије), а такође је навео да је више смрти код деце забележено од вакцинације него од самих великих богиња. Овакви ставови лекара не јењавају до данашњег дана. Тако амерички педијатар др Роберт Менделсон, у некој од својих књига које су преведене на српски језик, пита да ли смо заушке и богиње заменили раком и леукемијом? Др Фред Кленер из Северне Каролине изјавио је да су полиовакцине које се праве од ткива мајмунских бубрега директно одговорне за пораст случајева леукемија. Др Џон Сил са америчког Националног института за алергије упозоравао је да било која вакцина може да доведе до Жилијан Бареовог синдрома. Др Ејри Зајерман , СЗО, признао је да је вакцинација од вариоле опаснија од саме болести. Др Вилијам Хауард Хеј био је отворено скептичан према вакцинацији уопште и изјавио је да „је бесмислено сматрати да можете убризгати гној у мало дете и на било који начин унапредите његово здравње“. Др Роберт Симпсон из Њу Џерсија запитао се да ли се вакцинацијом могу убацити РНК за формирање тзв,провируса који се касније испољавају као рак, мултипла склероза и реуматоидни артритис, али је веома брзо добио одговор од свог колеге др Џошуе Ледерберга, генетичара са Стенфорда који је у часопису Science из 1967. Рекао: „Ми већ спроводимо генетички инжињеринг у великој размери употребом живих вируса у масовним кампањама вакцинисања. Живи вируси представљају генетичке поруке коришћене за програмирање људских ћелија. Употребом вакцинације могуће је произвести нове болести.“ Др Ричард Москович у часопису Journal of American Institute of Homeopathy пише: „Опасно је и обмањујуће и сасвим супротно истини тврдити да нас вакцина чини имуним, ако уствари потискује болест само дубље у унутрашњост због чега је носимо хронично, а наши одговори на њу су све слабији и показују мању склоност ка разрешењу“. Др Ј. А. Морис, бивши руководилац Центра за контролу вакцина и вирусолог изјавио је да „постоји обиље доказа да имунизација деце прави више штете него добра“.
Широм света и данас многи лекари говоре о потенцијалној штетности и неефикасности вакцина, као и апсолутној недопустивости присилног вакцинисања! Др Том Бурбахер је у експерименту са мајмунима доказао да се жива претвара у аноргански облик у мозгу и изазива запаљење. Др Џил Џејмс доказала је да аутистична деца имају ниже нивое глутатиона који је потребан за излучивање живе. Др Џефри Бредстрит указао је да хелациона средства везују живу и помажу у лечењу аутистичне деце. Др Харима Тирани се са правом пита где су сви ти тридесетогодишњаци и четрдесетогодишњаци са аутизмом који је наводно одувек постојао. Др Расел Блејлок, неурохирург, нема ни најмање сумње у патолошки ефекат вакцина на мозак. Др Ендрју Моулден лекар и клинички психолог цео свој насилно прекинути професионални и животни век провео је доказујући да је пракса масовног вакцинисања одговорна за неуролошке поремећаје код деце, чак и оне са смртним исходом за који су оптуживали родитеља које је др Ендрју Моулден својим вештачењима вадио из затвора. Др Питер Вадас, директор алергологије у болници у Торонту гостујући на телевизији рекао је да су се прве алергије на млеко јавиле 1901, а 1920. алергија на кикирики као одговор на помоћна средства у тада уведеним вакцинама. Др Брус Липтон у својим предавањима указује на бројне компликације које настају уношењем антигена иглом што се управо чини вакцинацијом. Др Шери Тенпени један је од главних бораца за необавезну вакцинацију у Америци, као и други критичари др Мајл Фарли, др Арчи Калокеринос аутор књиге „Свако друго дете“, др Стефани Сенеф, др Лорин Деј, др Мејер Ајзенштајн, др Сузан Хемфрис, др Жилијан Ланктут…Ако кренемо источније др Павел Воробјев доводи у сумњу ефикасност вакцина говорећи о епидемијама туберкулозе и то у земљама које дају ту вакцину, затим вирусолог др Червноскаја говори о манипулацијама са тзв.епидемијама , имунолог др Кириличева каже да је експериметишући са лабораторијским животињама схватила да је циљ масовних вакцинација учинити нас таоцима Биг Фарме, јер сваки штетан утицај из окружења компромитовани организам вакцинацијом води право у болест. Академик Руске акаденије медицинских наука проф др Онишченко говори о лобирању фармацеутских компанија која су руску децу претворила у полигон за испитивање непроверених вакцина. У нашем „региону“ илити полигону за присилну вакцинацију јасно се чују гласови савести др Лидије Гајски, др Срећка Сладољева имунолога, др Ђуле Сунаре, др Александра Радојевића, др Слађане Велков, проф. др Жељка Пољака имунолога који упозоравају да је присилна вакцинација недопустива и неоправдана! Хрватски љечнички збор става је да је присилна вакцинација у супротности са медицинском етиком. Лекарска комора Србије прети одузимањем лиценце, а заштитник граћана одузимањем деце. Скупштински одбор за здравље у Србији организује фејсбук плаћенике да позивају на лов на вештице.
Мислим да се одговор на ово питање може дати из уста др Паула Мејера који је 1962.год. приликом увођења присилне вакцинације изјавио следеће: “Тешко је убедити јавност да је нешто добро. Због тога је најбољи начин одлучити шта је најбоља одлука и након тога је не доводити у питање, нити износити сумње у јавности или изложити јавност отвореној дискусији о проблемима“.
А из уста нашег Уставног суда очекујемо одговор на питање, да ли је граница између нас и државе наша кожа или живимо у концентрационом логору?
др Јована Стојковић
