Све што нисте знали о малим богињама – трећи део

You are currently viewing Све што нисте знали о малим богињама – трећи део

ДЕО ТРЕЋИ: КАКО ВАКЦИНИСАНИ ШТИТЕ КОЛЕКТИВНИ ИМУНИТЕТ?

У Србији више није довољно да будете рођени да бисте имали људска права. Потребно је да будете вакцинисани. Невакцинисана деца не могу у заједнице, њихови родитељи не добијају родитељски додатак, а повремено лекари одбијају да их лече. Тенденциозна медијска кампања уверила је просечног потрошача да је невакцинисано дете „шкарт“, извор заразе и опасност за остале савесне грађане, те је свака акција против њих и њихових родитеља саморазумљива. С друге стране, бити вакцинисан постало је тренд и доказ „просвећености“, али и „друштвено одговорног понашања“, што крдо које мисли да чува „имунитет крда“ истиче на својим фејсбук профилима („I am vaccinated“).

Прва вакцина против малих богиња била је мртва вакцина, у чијој се производњи користио алуминијум и формалдехид, као и ћелије мајмунских бубрега. Пошто је често изазивала упалу плућа и мозга, избачена је из употребе1, што није много значило онима који су их добили.

Развијена је жива вакцина која се показала проблематичном, јер су у додиру с вирусом вакцинисани развијали атипичне морбиле с вишом и дуготрајнијом температуром, необичним кожним озледама и озбиљнијим компликацијама него код невакцинисаних. Осип је био праћен крварењем и отоцима, јављао се стомачни бол, поремећај рада јетре, као и вода у плућима.

Случајеви оболелих који су били „заштићени“ овом живом вакцином јављали су се и 16 година након вакцинације.2 С обзиром на то да је жива вакцина доводила до „модификованих морбила“ (48% вакцинисаних је имало осип, а 83% температуру вишу него код природне болести)3, додаван је имуноглобулин који је „лечио“ симптоме добијене вакцинацијом. Ове појаве се нису третирале као случајеви малих богиња, јер су оболели били вакцинисани против њих, а ово су биле „очекиване реакције“.

Давање имуноглобулина спречило је један део реакција, али по цену развијања болести у одраслом добу, попут кожних обољења, дегенеративних обољења костију и хрскавице, и неких тумора4, што примаоци вакцине, разуме се, нису знали у време вакцинисања.

Све до осамдесетих година, може се рећи да није било стабилне вакцине у употреби.5 Због тога се пад учесталости болести, која је била највећа у том периоду, не може преписати „нестабилним и неделотворним“ вакцинама које су постојале у то време. Патентирањем прве вакцине, стручњаци су били више него оптимистични. Чак је обећаван доживотни имунитет само од једне дозе6, али и искорењивање болести до 1967. године.7

Како је реалност оповргавала ове жеље појавом епидемија у високовакцинисаним популацијама, почели су да се схватају феномени који се и дан данас негирају и заташкавају, а све у циљу одржања догме – тј. бизниса. Вакцинисан човек, кроз уста пропаганде, посматра се као „заштићен, здрав, онај који штити себе и друге“. Године истраживања у најзваничнијим медицинским установама и часописима доносе другу страну приче која је забрањена на владајућим медијима. Вакцинисан човек може да оболи од болести против које се вакцинисао, и то потврђује и сваки произвођач вакцине у свом упутству, наводећи да не гарантује да се прималац неће разболети од дате болести.

Вакцинисано дете може оболети од вакциналног соја вируса, као код седамнаестомесечног детета с осипом и температуром која траје 15 дана након вакцинације ММР-ом. Откривен је вакцинални тип вируса у мокраћи.8

Обољевање од вакциналног соја вируса може код неких особа бити праћено озбиљним трајним последицама, као у случају деце код које се развило оштећење мозга 15 дана након вакцинације вакцином против малих богиња, с последичном менталном заосталошћу и назадовањем, епилепсијом и моторним и сензорним недостацима.9

Обољевање након вакцинације може бити и смртоносно, као у случају дечака старог 21 месец који је 8,5 месеци након вакцинације умро од нарочите врсте упале мозга коју је проузроковао вирус из вакцине, нађен биопсијом мозга.10

Поред тога што може да оболи од вакциналног соја, вакцинисани може и да га излучује у мокраћи и секрету грла.11

Могуће је и излучивање вакциналног соја вируса кроз дисање.12

Вакцинални сој може бити пренет и на другу особу, као у случају преноса са свеже вакцинисаног брата на сестру.13, 14

Вакцинисана особа може оболети и од „дивљег“ соја вируса малих богиња.

Седамнаестогодишњи, двоструко вакцинисани младић обољева 16 дана након додира с оболелом децом.15

У епидемији у Америчкој школи с високим обухватом вакцинације, од 9 лабораторијски потврђених случајева било је 2 невакцинисаних, 1 са 1 дозом вакцине и 6 с две дозе примљене вакцине.16

Анализом једне школске епидемије, закључено је да висок обухват вакцинацијом не може увек да спречи епидемију, као и да је способност да заразе своју браћу и сестре била једнака код невакцинисаних и вакцинисаних.17

У још једној епидемији у популацији с високим обухватом, од осумњичених 250 случајева, вакцинални статус је био познат за 127, од којих је 76,4% било вакцинисано. Према аутору, историја вакцинације није смањила број компликација код посматраних случајева.18

У епидемији у Њујорку, индекс-пацијент је био двоструко вакцинисан, а болест је пренео на четворо пацијената који су били вакцинисани с две дозе вакцине, или имали претходно антитела на мале богиње.19

Обољевање вакцинисаних описано је много пута у епидемијама, где их је било 68%20, затим 45%21.

Колико вакцинисани „не могу да оболе и колико штите колективни имунитет“, најбоље сведочи у свом раду стручњак за вакцине и уредник часописа Вакцине, Грегори Поланд. Он наводи да је „током осамдесетих, број случајева малих богиња драматично порастао. Изненађујуће, 20 до 40% случајева било је прописно вакцинисано. Нађено је 18 извештаја о епидемијама у школској популацији с високим вакциналним обухватом (између 71 и 99,8%). Упркос овако високим обухватима, између 30 и 100%, просечно 77% је била заступљеност вакцинисаних у овим епидемијама.“ Поланд закључује да је „очигледан парадокс да што више расте обухват вакцинацијом против малих богиња, то више то постаје болест вакцинисаних”.22

Због чега привилегована група „вакцинисаних грађана“ ипак оболева и преноси болест, и због чега се то потискује из с(а)вести лекара, јавности, законодавства?

Наставиће се…

Др Јована Стојковић – Председник покрета Живим за Србију

1. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1930557/
2. https://www.bioscience.org/2008/v13/af/2767/2.htm
3. https://www.nytimes.com/1961/09/14/archives/measles-vaccine-effective-in-test-injections-with-live-virus.html
4. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/28569465
5. https://www.nytimes.com/1989/02/26/us/measles-not-yet-a-thing-of-the-past-reveals-the-limits-of-an-old-vaccine.html
6. https://www.nytimes.com/1965/02/24/archives/mass-vaccination-on-measles-urged-thaler-to-hold-state-senate.html
7. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1919891/
8. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/10494235
9. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/9481001
10. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/10589903
11. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/20822734
12. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/11858860
13. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/2563426
14. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/2563820
15. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/26447803
16. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/16322148
17. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/9850133
18. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4311124/
19. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/24585562
20. https://jamanetwork.com/journals/jamapediatrics/article-abstract/504811
21. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/1605769
22. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/8053748