Од првог септембра крећу притисци и на просветне раднике, а заправо ти притисци су кренули много пре. Од њих се тражи да раде у три смене, прва смена подразумева рад са ђацима у једној групи, друга смена подразумева рад са ђацима у другој групи, а трећа смена је за ђаке који остају код куће, да похађају наставу преко интернета и комјутера што би се рекло онлајн.
На све то морају да осмисле ту наставу, а ако се не разумеју у прављење презентација – то је ипак само и само њихов проблем, нека се жале управи водовода.
Потписивањем уговора о раду, сваки учитељ, наставник, просветни радник, обавезао се на тачан број часова тј. сати рада у школи, а по Закону о облигационим односима: pacta sunt servanda – УГОВОР ЈЕ ЗАКОН ЗА УГОВОРНЕ СТРАНЕ.
Дакле наставник или учитељица се нису обавезали да ће радити од 8 часова ујутру до 20 часова увече, нису се обавезали да ће предавања вршити у три групе уз прављење презентација за које они можда и немају финансијских средстава а можда ни знања а можда ни опрему, јер се тражи од њих да нека предавања снимају камером а нека је немогуће и презентовати у програмима за презентације.
Просветни радници се нису обавезали да мере деци температуру деци, нити су за то едуковани, јер просто нису медицински радници. Просветни радници даном потписивања уговора о раду нису се обавезали да буду лекари, који ће одокативно оцењивати да ли је неки симптом подобан да се прогласи за сумњивим на корона вирус.
Слуђени, збуњени и махом уплашени, просветни радници неретко не познају своја права, па у том амбијенту незнања свашта им се сервира као “обавеза”, опет без правног основа.
Правилник школе, све и да се донесе на ове теме, он је ниже правне снаге од Закона, подзаконским актом НЕ МОГУ ДА СЕ НАМЕЋУ НОВЕ ОВАВЕЗЕ И НЕ МОГУ ДА СЕ УСКРАЋУЈУ ПРАВА.
Просветним радницима се намећу и подмећу папири да потпишу и наравно ако се слажу сматра се да су све те сулуде мере улудо прихватили и потписали.
Потпис као одобрење и пристанак, јер директорима управо тај пристанак треба.
Директор не може својим усменим наредбама да уводи кажњавање и санкционисање ни просветног радника, као што то не могу да чине ни ђацима.
Но, могу само противправно да им прете, да их плаше и застрашују јер све су то врло подобна логорска средства у циљу увођења дисциплине.
Правилици који се спомињу да ће се увести нису подобан акт којим се казна може изрећи.
Али ова ситуација је подобна за застрашивање уцењених просветних радника, који се плаше да ће изгубити посао јер нису послушали усмена наређења послушних директора.
Адвокат Милина Дорић
