Преглед радова о изолацији коронавируса

You are currently viewing Преглед радова о изолацији коронавируса

Пробајте да укуцате „sars cov 2 viral particle isolated“.

Хммм…зар само Кореја ради на изолацији вируса?

Februar 2020.

https://jkms.org/DOIx.php?id=10.3346/jkms.2020.35.e84

Virus Isolation from the First Patient with SARS-CoV-2 in Korea

Рад каже да је вирус изолован из пацијента, а показује слике вирусних честица добијених у ВЕРО ћелијској линији бубрега мајмуна. НАПОМЕНА: СВЕ слике које се врте по нету и приказују вирусне честице су слике направљене на ћелијама ћелијске линије, а ниједна на узорку пацијента.

Ћелијска линија је бесмртни тип ћелија који је добијен различитом лабораторијском манипулацијом и чије понашање тек у јако малом делу опонаша право стање ћелија у човековом телу. Сама чињеница да је ћелија бесмртна потпуно мења филозофију понашања ћелије, али са њима је лакше радити у лабу, па се онда и тако ради. Да напоменем само да се ради о чистој примени старог редукционистичког техницизма у науци, јер немамо другог коња за јахање, али волимо да јашемо, а нећемо да пређемо на можда неки други вид транспорта, рецимо авион, јел се плашимо висине (која се зове научна холистика у медицини и биологији). То што већина ради тако како ради не значи да треба тако да се ради. Сељанин прска “тоталом” по њиви иако је забрањен у ЕУ, али му је лик из апотеке рекао да то ради ствар, а и пре забране, у Европи је био коришћен као стандард, не? Хладна глава увек мора да буде хладна. Концензус око нечега да „треба“, који се неретко направи тако да се види резултат који мени (као научној фаци) одговара, онда то и постаје једино исправно, јер показује оно што ја хоћу – ето га “стандард” (амин!). Овде се ради о озбиљном проблему егзо / ендо – цизма, највеће инфективне заразе у научном свету, а мање о истраживачком приступу проблему.

Него, ВЕРО ћелијска линија епитела бубрега мајмуна Cercopithecus aethiops се користи од 60тих година. Нико нема појма колико се она променила од онда када је направљена до дана данашњег, када се продаје као смрзнути узорак око сто тридесете пасаже (пасаж – термин при узгоју ћелија; узме се (нпр.) 106 ћелија по милилитру културе, то се разблажи на (нпр.) 105 ћелија по милилитру и то је један пасаж; нормално се после овога чека да нова култура ћелија досегне 106 како би се поновио пасаж), јер тада није постојала метода потпуног секвенцирања геноме, тако да не може да се уради упоредба. Са друге стране, човек се запита зашто се не направи нова веро ћелијска линија, него се користи та од 60тих година? Па нови iPhone излази малтене сваке суботе. Где је проблем? Ваљда када би се направила нова, онда би се понашала слично као и стара, зар не? Можда не. Можда је већ пробано па није радило? Чек, ако се држе само старе ћелијске линије која је кориштена за сва открића, ако направе нову ћелијску линију, да ли онда мора да се крене изнова са откривањем целе биологије……чек чек, да ли то значи да ако се нова ћелијска линија можда тако разликује од старе да се заправо и зато не прави, да ли се и стара ћелијска линија разликује од нормалне ћелије ако не драстично, онда барем делом? А шта значи драстично? Стем ћелије леукемије и стем ћелије костне сржи се разликују јако јако мало, готово никако, толико мало да их је у лабораторији тешко разликовати. Али шта то значи за пацијента? Па, само живот.

Опет, кад кажем да се разликују нове и старе направљене ћелијске линије, не ради се ту о трактор – бицикло разлици (ограмно разлика), већ се ради о ауди и не-ауди колима. Или, нек се ради о процентима промене: да ли је битна разлика аута који троши 20 и 12 литара?

Шта је важно овде увидети? Вирусна честица није показана у узорку узетог са пацијента. Мислите да је то тешко? Заправо и није.  Eвo електронских слика из 2009 са резолуцијом која би могла да покаже вирусне честице: https://www.slideshare.net/openmichigan/102908histovelkeyblood-bonemarrow?from_action=save

Данас постоји нешто што се зове Крио ЕМ, која омогућава резолуцију до нивоа од неколико нанометара: https://www.nature.com/articles/nmeth.2727. Шта је код ове методе занимљиво? Само то да почиње да се развија протокол за снимање ткива и како изгледају ћелије у стварном ткивном поретку. Дакле, технологија за снимање вирусом заражених ћелија изолованих из пацијента код кога је утврђено да има Сарс-Цов-2 вирус, постоји. Сад, само још да се то и уради. Хоћу да видим слику која показује вирусну честицу у ћелији пацијента, а не у франкенштајновој ћелији.

Јул 2020

https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1201971220303428

SARS-CoV-2 infection diagnosed only by cell culture isolation before the local outbreak in an Italian seven-week-old suckling baby

Рад описује случај седмонедељне бебе са температуром 38, примљеној у болници због повраћања, са нормално повишеним маркерима запаљења, првобитно без урађене анализе на САРС-ЦоВ-2 јер у то време ковид-19 није пријављену том региону Италије. Назофарингеални узорак није показао присуство ниједног од тестираних респираторних вируса, али је узет узорак који је убачен у културу (опет) ВЕРО ћелија бубрега мајмуна и ЛЛЦ-МК2 ћелија бубрега мајмуна, како би се видео цитопатогени ефекат. Након десет дана цитопатогени ефекат је примећен, након чега је електронском микроскопијом показана слика вируса у ВЕРО ћелијама.

https://ophrp.org/journal/view.php?number=552

Detection and Isolation of SARS-CoV-2 in Serum, Urine, and Stool Specimens of COVID-19 Patients from the Republic of Korea

Методологија рада је скроз непотпуна и са превише рупа у опису корака.

Све у свему, сви показују слике вируса онда када се направе у Веро ћелијама.

Било би фино када би се показао вирус у епителним ћелијама узетих са респираторног епитела пацијента. Или можда узети ћелије макрофага из крви, ни то није толико тешко.

Текст приредила екипа покрета Живим за Србију