КРИВИЧНО ДЕЛО – СТАВЉАЊЕ У ПРОМЕТ ВАКЦИНА ОДНОСНО СТАВЉАЊЕ У ПРОМЕТ ШКОДЉИВИХ СУПСТАНЦИ

You are currently viewing КРИВИЧНО ДЕЛО – СТАВЉАЊЕ У ПРОМЕТ ВАКЦИНА ОДНОСНО  СТАВЉАЊЕ У ПРОМЕТ ШКОДЉИВИХ СУПСТАНЦИ
Члан 256. Кривичног законика Републике Србије инкриминише производњу и стављање у промет шкодљивих производа.
“Ко производи ради продаје, продаје или стављање у промет шкодљиве животне намирнице, јело или пиће, лек или медицинско средство или друге шкодљиве производе, казниће се затвором од шест месеци до пет година.
Ко животне намирнице, јело или пиће, лек или медицинско средство ставља у промет без извршеног прегледа од стране овлашћеног лица кад је тај преглед прописима предвиђен, или их ставља у промет пошто им је истекао рок употребе, казниће се затвором од три године и новчаном казном.
Ако је дело из става 1. и 2. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затворим до једне године.
Производи из става 1. и 2. овог члана одузеће се.”
Здравље људи угрожава се производњом и стављањем у промет шкодљивих намирница и других производа, што у великом броју случајева може имати тешке последице, те је кривичноправна заштита неопходна и нужна. За извршење овог кривичног дела није потребно да лице претрпи штету, јер самим стављањем у промет или производњом шкодљивог лека или медицинског средства као и других шкодљивих производа – постоји биће кривичног дела.
Уколико имамо у виду да произвођач вакцина сам на упутству упозорава да вакцина има нежељена дејства, која сама по себи могу да изазову тешке последице по тело лица које прима вакцину, јасно је да је вакцина управо производ који је шкодљив.
У том контексту можемо говорити и о одговорности произвођача вакцина али и о лицима која стављају у промет исте те вакцине, јер кривичноправна одговорност постоји и на једној и на другој страни.
Последица овог кривичног дела је апстрактна опасност, није потребно да рецимо дете доживи тешка нежељена дејства вакцине да би ово кривично дело постојало.
Међутим ако се повреда деси, односно ако штетна последица наступи и то тако што неко лице буде тешко телесно повређено или му здравље буде тешко нарушено, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. Уколико је услед шкодљиве супстанце наступила смрт једног или више лица, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година. Уколико је учинилац кривично дело учинио из нехата а лице се тешко телесно повреди или му здравље буде тешко нарушено, учинилац ће се казнити затвором до три године, а уколико наступи смрт код повређеног лица, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
Објекат радње је сваки шкодљив производ. У принципу шкодљив производ је и алкохол као и адитиви који се користе у прехрамбеној индустрији, рецимо адитиви, стабилизатори, ароме, боје… ово кривично дело примењује се у сасвим очигледним случајевима, као што је продаја сладоледа загађеног бактеријом (салмонелом) или продаја меса зараженог трихинелозом.
Оно што је евидентно поредећи све опасне супстанце и производе јесте управо то да ништа од наведеног није предвиђено као законска обавеза која се намеће лицу као кориснику производа, сем ВАКЦИНА.
Дакле, не морате јести сладолед из посластичарница у топлим летњим данима, не морате јести месо, као ни чипсеве са појачивачима укуса, не морате пити алкохол, али држава је вакцинацију прописала као обавезу иако је вакцина сама по себи шкодљив производ јер на упутству пише да може изазвати нежељена дејства у неком проценту 1: …… а да ми не знамо да ли смо ми тај један од или још горе да ли је наше дете то лице које треба да прими ту дозу једну од 10.000 која ће изазвати нежељено дејство.
Извршилац овог дела може бити свако лице, али због природе радње то су пре свега она лица која производе или стављају у промет шкодљиве супстанце, медицинска средства, лекове…. то може бити и одговорно лице у правном лицу која се баве том делатношћу. За постојање кривичног дела није релевантно да ли се лице бави овлашћено или неовлашћено неком од делатности која предствавља радњу извршења.
У Републици Србији се свакодневно врши ово кривично дело, неопходно је правним средствима стати на пут овом противправном тренду угрожавања здравља деце и становништва Републике Србије.
Адвокат Милина Дорић