Мало о референдуму много о узурпацији гласа народа сходно новонасталој ситуацији

You are currently viewing Мало о референдуму много о узурпацији гласа народа сходно новонасталој ситуацији

Мало о референдуму, много о узурпацији гласа народа сходно новонасталој ситуацији

Референдум је облик непосредног учешћа грађана у обављању јавних послова. Наиме, референдум омогућава непосредно суделовање грађана у доношењу одлуке и њихов непосредан утицај на њен садржај. Референдум је облик непосредне демократије, то јест, облик непосредног учешћа грађана у вршењу државне власти и доношењу политичких одлука. Путем референдума грађани се могу изјашњавати (тајно и непосредно) јесу ли за то да се неки акт донесе, или су против тог акта, јесу ли за одређене политичке одлуке или нису, итд. У уставном систему Србије постоји уставни и законодавни референдум, референдум о статусним питањима аутономних покрајина, али постоји и референдум на коме се бирачи изјашњавају о другим питањима из надлежности Народне скупштине.

Референдум се сматра једним од најпогоднијих института за допуњавање облика посредне демократије и ублажавања, па и отклањања њених слабости, ЈЕР ОМОГУЋАВА НЕПОСРЕДНО ОДЛУЧИВАЊЕ БИРАЧА.

Постоји неколико врста референдума, и то:

саветодавни,
обавезни,
факултативни,
претходни и
накнадни

МОГУЋНОСТ ГРАЂАНА НА ОДЛУЧИВАЊЕ НАЈВЕЋА ЈЕ КАДА СЕ РАСПИСУЈЕ НАКНАДНИ РЕФЕРЕНДУМ, А НАЈМАЊА ЈЕ КАДА СЕ РЕФЕРЕНДУМ РАСПИСУЈЕ КАО САВЕТОДАВНИ.

Саветодавни, само име каже, расписује се да би се прикупила и саслушала мишљења грађана о неком питању, и тако скупштини омогућило да приликом одлучивања о њему узме у обзир И ТО МИШЉЕЊЕ ГРАЂАНА. Улога расписивања оваквог референдума је управо у томе да се саслуша мишљење грађана, мишљење грађана изнето на саветодавном референдуму не обавезује доносиоца одлуке, али му омогућава да решења предложена у одлуци коригује, и усклади их са мишљењем грађана.

Обавезни референдум је облик референдума за који је карактеристично да орган државне власти који доноси неку одлуку има уставну или законску обавезу да пре или после доношења одлуке распише референдум. Неопходан је приликом доношења најважнијих аката Скупштине, као што је, рецимо, Устав, (па ће у том случају бити уставотворни референдум), или неки посебно важни Закони (законодавни референдум). Обавезни референдум је својеврсна подела уставотворне или законодавне власти између представничког тела и грађана, јер за доношење одређене одлуке је потребна салгасност воља изабраних представника (законодавно тело) и ГРАЂАНА.

Факултативни референдум примењује се приликом доношења одлука које се не морају обавезно износити на референдум, али због значаја питања о коме се одлучује законодавно тело може донети одлуку о расписивању референдума, како би одговорност за одлуку поделило са бирачима. Одлука донета на факултативном референдуму је овавезујућа за законодавно тело – парламент.

Претходни референдум – када се референдум расписује како би грађани непосредно изнели свој став о томе је ли је потребно донети неку одлуку. Овде, у оваквом облику, грађани не утичу на садржај одлуке, али одлучују о потреби доношења одлуке. Одлука грађана на претходном референдуму обавезује законодавно тело. Претходни референдум омогућава или спречава доношење одлуке.

Накнадни референдум представља начин суделовања грађана у доношењу одлуке. Својим учешћем у накнадном референдуму грађани одлучују о садржини одлуке. Овај референдум се расписује по завршетку поступка одлучивања у законодавном телу, тј. у парламенту. Одлука донета на референдуму је обавезујућа. Позитиван исход референдума, снабдева одлуку условом потребним за њено ступање на снагу, и то управо том сагласношћу грађана са њеном садржином, док негативан исход спречава ступање на снагу, јер не испуњава услов потребан за њено доношење – нема сагласности грађана са одлуком.

Управо је зато од изузетног значаја да се воља грађана и њихово суделовање (које је и овако мало и незнатно) у доношењу одлука које ће се односити управо на те грађане, не узурпира тако што ће се на овај или онај начин, посредно или непосредно, умањити значај воље и мишљења грађана. Стога је опасно, али и противно сваком принципу демократије и принципу права суделовања грађана које сам Устав прокламује, умањивање и смањивање утицаја гласа народа и грађана, а тиме и значаја њихове воље.

Наш Устав прописује накнадни уставотворни референдум као облик непосредног учешћа грађана у одлучивању о промени Устава. На накнадном референдуму бирачи потврђују (или одбијају да дају потврду) за промену Устава, коју је претходно усвојио Парламент, тј. Народна скупштина.

Референдум може бити обавезан ако се промена Устава односи на преамбулу, начела Устава, поступак промене Устава, проглашавање ратног и ванредног стања, вршење власти, људска и мањинска права, одступање од људских и мањинских права у ванредном и ратном стању.

Референдум је предвиђен (тражи се глас народа) и када се одлучује о СТАТУСНИМ ПИТАЊИМА АУТОНОМНИХ ПОКРАЈИНА, која се наводе у Уставу. Устав прописује обавезни референдум као услов за усвајање посебног закона који уређује „СУШТИНСКУ АУТОНОМИЈУ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ КОСОВО И МЕТОХИЈА“. Дакле, устав прописује РЕФЕРЕНДУМ КАО ОБАВЕЗНИ, што представља услов за усвајање посебног Закона којим ће се уредити Суштинска аутономија Аутономне покрајине Косово и Метохија.

Поред тога, на обавезном референдуму одлучује се и о оснивању, спајању или укидању аутономних покрајина, као и о промени територије аутономне покрајине, и на том референдуму на коме се одлучује о овим питањима суделују само грађани на подручју те покрајине. Овде је битно истаћи да је територија Републике Србије јединствена и неповредива, и да су границе Републике Србије неповредиве, члан 8 Устава Републике Србије. То даље значи да се на горе поменутом обавезном референдуму одлучује о оснивању спајању или укидању аутономних покрајина као и о промени територије аутономне покрајине, АЛИ САМО У ОКВИРУ ГРАНИЦА ДРЖАВЕ, сходно члану 8 Устава, јер су границе неповредиве, али установљена је могућност да се у оквиру државне територије спајају, укидају или оснивају аутономне покрајине, а то захтева обавезни референдум.

Чланом 108 Устава Републике Србије прописано је да на захтев већине свих народних посланика, или најмање 100.000 бирача, Народна скупштина расписује референдум о питањима из своје надлежности, у складу са Уставом и законом. Предмет референдума не могу бити обавезе које произилазе из међународних уговора, закони који се односе на људска и мањинска права и слободе, порески и други финансијски закони, буџет и завршни рачун. Увођење ванредног стања и амнестија, као ни питања која се тичу изборних надлежности Народне скупштине.

Ако имамо ово у виду, треба одговорити на питање зашто је опасно да се укине кворум? Пре тога треба рећи шта је кворум. Дакле, кворум за референдум је одредба по којој успех референдума захтева излазност више од половине уписаних бирача. Уколико се укине овај кворум, овај услов, или како неки кажу цензус, то би значило да се о неким најважнијим питањима више не тражи она истинска воља народа на која се иначе та питања и односе, и оно истинско мишљене грађана којих се те ствари тичу, већ се таква воља банализује и то тако што више није потребно да изађе више од пола грађана на референдум, да би референдум био валидан.

Сврха постојања референдума јесте да се саслуша, али и да у неким случајевима буде и одлучујућа воља грађана, а за ту вољу је неопходно да се питају сви, а уколико се не питају сви, таква воља не може ни да се сматра правно ваљаном. И управо тако, укидањем цензуса и укидањем кворума, обесмишљава се сама суштина и сврха референдума.

Адвокат Милина Дорић