Press "Enter" to skip to content

Мелинда Гејтс износи своју забринутост због следеће фазе пандемије КОВИД-а 19

Од 2018. до 2019. фондација Била и Мелинде Гејтс је дала СЗО више новца него ико други изузев владе Сад-а.
Док председник Трамп стеже кесу усред ове пандемије КОВИД-а, Гејтс фондација наступа оштрије него икад. Сарданик Била Гејтса је најавио конференцију о вакцинама 4.јуна, даће 1,6 билиона долара за пет година Алијансе Вакцина ( Гави), како би помогао да свим људима широм света буду доступне вакцине без обзира на приходе. Гејтс фондација је 1999. год. уложила 750 милиона долара како би помогла раѕвоју ГАВИ-а, та организација је вакцинисала преко 760 милиона у недовољно развијеним зонама.
У вези догађања 4.јуна, ТАЈМ је разговарао са сарадником Гејтс фондације, Мелиндом Гејтс о непристрасним решењима за КОВИД-19, потребом оптимизма у временима страха, као и о СЗО.
ТАЈМ: Видимо да су врло учестали анти-расистички протести тренутно. Како то утиче на ваш рад у здравству?
Гејтс: Оно што се десило Флојду је брутално и ужасно и то нико никада не би требао доживети. Ово је време обрачуна у Америци. Сви треба нешто да научимо из тога. Чак и пре његове бесмислене смрти, КОВИД је почео озбиљно узимати маха и у нашој земљи. Људи са црном бојом коже имају диспропорционалну стопу смртности. Знамо да ће решење за КОВИД-19 бити вакцина и мора бити доступна свима.
Како ћете то осигурати?
Побринућемо се да вакцина не буде од најскупљих произвођача.ГАВИ користи скуп ресурса од владе и грађана, тако да је сигурно да ће бити по најповољнијој цени. Врло фино смо током 20 година развили систем испоруке. Цео залог догађаја значи то да ће владе света иступити и рећи свима”ми се бринемо да ова вакцина буде доступна свима“ ( јер они дају свој допринос да ГАВИ обезбеди довољне дозе за све).
Први у реду којима је вакцина потребна су 60 милиона здравствених радника широм света. Они то заслужују више него ико. Затим следи рангирање.
Ко се налази иза здравствених радника?
У САД-у то би били прво људи црне боје коже, искрено и свих других боја.
Они су наподложнији КОВИД-у, затим, старији људи, њима је прекопотребна, Морамо мислити и на оне раднике који раде у продавницама хране, пиљарама, од којих набављамо храну, који се брину о складиштењу хране.
Када очекујете да ће се већина људи вакцинисати?
Вероватно за 18 месеци.
Да ли се бринете како ће Трампова администрација – уколико још увек буде председник, дистрибуирати вакцину?
Сви смо забринути да вакцину не произведе најскупљи понуђач. Постоје институције да су најраније дозе већ произведене и могу се купити, мислим да је то срамно. Битно је да светски лидери схвате и кажу “ Ово је за сваког, без обзира да ли људи живе у Индији, Танзанији или Швајцраској“.
Како ће америчко повлачење из СЗО утицати на рад организације?
СЗО није савршена институција. Нема савршене институције. Али у сред пандемије, није право време за промене или повлачење. СЗО је постављена да се бави малим богињама, проблемима као што је полио. Америчка влада је највећи финансијер СЗО. Нико то не може заменити.
Та одлука ће утицати на све у СЗО. Дубоко сам забринута због полио. Дубоко бринем због богиња. Бринем због еболе.
Уколико нисмо веровали да смо глобални, КОВИД нам је на то сигурно указао. Америка је била члан оснивач СЗО после Другог Светског рата јер смо увидели колико је то важно. Враћати се на нешто што нам је одавно познато у нади да ће нам помоћи, то је бесмислено. Друга је ствар то учинити постмортем када је криза завршена и рећи “ Потребне су нам структурне промене у СЗО или нам је потребно другачије управљање“, али не усред пандемије. То се једноставно не ради.
Да ли се икада глобална здравствена организација суочила са изазовом као што је КОВИД-19?
Не. Шпанска грозница 1918. вероватно је била слична. Али тада нисмо имали авионе као што имамо сада. Изазов стварања вакцина је такође без преседана, у смислу брзине развоја и броја доза. Свет никада није створио 7 милијарди доза у ктратком временском року. Срећом, свет је много боље координисан него што многи схватају.
Шта је то што вам сада даје наду?
Овде имам слике, где седим и канцеларији, слике мајки које срећем у свету у развоју које ми говоре да прелазе велике раздаљине не би ли вакцинисале своју децу. Пешаче 15 километара по врућини, носе своје бебе на леђима. Ове маме знају колико је значајна вакцина у животу њихове деце, Када размишљам о њима, то ми даје наду, чак и када видим покушаје да се значај вакцине потисне овде у Америци.
Друга ствар која ми даје наду је наредна генерација. Видим да су спремни за трку, спремни су да се усправе и слушају, спремни да направе марш и кажу”ово није у реду“, То ми даје доста наде.