Press "Enter" to skip to content

О “револуцијама” и револуционарима

Уназад две године била сам један од организатора четири протеста са по неколико хиљада људи. Теме су биле Косово, НАТО и вакцинација. Власт се не плаши неколико хиљада људи, већ десетина хиљада, које могу извести само они које власт напада и подиже им рејтинг, а то су људи који признају “геноцид” у Сребреници, плачу за Југославијом, носе мајице Јове Дивјака, оправдавају бомбардовање, људи који би сутра Србију исто водили глобалистичком агендом као и ови. СНС су направили жути, а сада желе и да их наследе,
што је недопустиво. Срби морају повратити СВОЈЕ институције које су окупиране, а то могу само тако што ће да преузму систем изнутра. То је дугорочан процес, али је битно да се започне. За револуције, нити имамо снаге, нити подршку војске и полиције, нити подршку неког страног пријатељског фактора. Не постоји народни бунт који неће преузети ЦИА преко својих широко распрострањених плаћеника по Србији. То не значи да народ не треба да се буни и протестује, само сматрам да смо превише наивни и не разумемо како ствари функционишу.

Са друге стране, имамо плејаду Јутјуб залуђивача који, од кад је Јутјуба, вичу “готов је, само што није умро, сутра ће бити ухапшен”, или имају “предвиђања” доласка слободе, јер ће се, забога, народ који не види на очи од глади и неправде, али види “Фарму” и “Парове”, волшебно дићи и са праћком отерати власт. Они ће већ сутра Вучићу да суде, прексутра ће да туца камен на Голом отоку и народ којем се САДА отимају станови и деца, а мигранти их вуку за уши, ће појести банану и “отерати” их говњивим моткама. Постоје и они са “добрим везама” у Русији којима је “јављено” да ће Путин улетети на коњу и прогласити их за цара.

Ја разумем да је то народу примамљиво, да га психички растерећује, да му распаљује машту као болеснику који пред смрт сања да је оздравио, али да ли је тај исти народ већ у делиријуму и не сећа се 5. октобра, када смо поред “диктатора” Милошевића урушили државу, која се може повратити када Срби, по хтењу и опредељењу, уђу у СВОЈЕ институције и преузму их изнутра, баш као што је пета колона радила то петог октобра.

Тај процес је дуготрајан и захтева стрпљење и мудрост, а не квазиполизичке циркузанте који лупетају и најављују сваке недеље смак света, па се појаве следеће са новом причом, јер се претходна већ заборавила.

Не будимо мечке, будимо вукови.