Све нас је помела, и јако изненадила. вест да се Путин вакцинисао и да је на седници владе прозивао ко је још примио вакцину против грипа, а ко не. Мислим, пометња је била међу вама, а не међу нама, јер ми одавно пратимо и разумемо политику паметног, далековидог, лукавог, прорачунатог, опрезног вође обавештајних и специјалних служби једног од најмоћнијих народа на свету.
Да, он је и председник Русије. Дакле, како вам ово изгледа? Мени не изгледа, већ сам сигуран у то да је почела још једна трка. Некада, када је завршио велики и крвави рат, прво је била трка ко ће први да укине бонове за храну, па су Совјети трчали да стигну западњаке, да и они произведу атомску бомбу и квалитетне авионе на млазни погон. Па термонуклеарна бомба. Па су потрчали за већим бројем војника и тенкова у Европи, па око светске револуције и антиколонијализма који су потекли целом планетом, па су трчали на Олимпијадама, па према свемиру… Е, онда се дошло до средње Азије, тј. до Авганистана, као и пројекта вишекратног свемирског ракетног авиона „Буран“ који је технолошки далеко иза себе оставио „Спејс-шатл“, јер је полетео, летео и слетео без посаде (а у „Шатлу“ је посада била потребна за све – од притискања дугмића до пражњења кибли и свемирских канти за ђубре). Е, ту су, и не само ту, трошкови безбедности, производње наоружања, издржавања војске и десетак савезничких држава, као и велики веома значајни научно-истраживачки трошкови, затворили кисеоник и Совјетском Савезу и Варшавском пакту као границама свих генетски словенских народа, и нешто Азијских пријатеља.
Неки од тадашњих совјетских пројеката се завршавају ових дана, а највидљивији су у највидљивијим областима као што је – опет – наоружање. Тенк Т-72 је претресен још тада, и направљен је, до данас непревазиђен, Т-90. И један и други тежине од 42 до 44 тоне, јуришају око 80 км на сат са моћним топовима који пробијају све оклопљено до данас познато, а опремљени стабилизаторима и аутоматским пуњачем граната. Најбоље што запад данас зна и има јесу тенкови Леопард 2 и Абрамс, тешки по 70 тона, који једва достижу 50 км на сат, топова исте снаге као код Руса, али који се пуне или полу-ручно као ловачки карабин у случају Леопарда, или потпуно ручно као Абрамс – ту је потребан један члан посаде само да носи гранате и барутно пуњење и убацује их ко цепанице у топ. Брзина паљбе отприлике пет пута мања него код руских… па су Руси за сваки случај направили поларни Т-80, и најновији „Армата“ роботизован систем с посадом издвојеном у титанијумску безбедносну капсулу. То је генерација оклопњака коју запад још није ни започео да разматра, а камоли да пројектује. Што се тиче много хваљених америчких авиона – уопште нису лоши. Само што су заостајали за руским неких двадесет година, а сада и много више. Миг 31 лети много брже – више и даље него било који данашњи амерички ловац-бомбардер – а стар је неких 50 година. А поврх тога, говорило се још у оно време да у саставу наоружања носи анти-сателитске ракете. Сухој 27 и његове верзије (као Су-35 „терминатор“) важе за, до данас непревазиђене тешке ловце-бомбардере, на којима руски пилоти рутински изводе фигуру „Кобра Пугачова“, коју на западу не изводе јер једноставно немају авионе таквих маневарских могућности. У међувремену су им додате ракете већег домета, електроника и радари већег домета. Када питате било где који је најбољи ловачки авион у свету, 90% ће одговорити: Сухој 35 – „Терминатор“. Оних 10% имају чир на дванаестерцу од зависти што њихов авион није бољи…
А за америчке невидљиве (стелт) авионе питате? Па од Буђановаца нису више невидљиви. А, рецимо, овај најновији бисер са западне стране, Ф-35, пројекат је развијен у фабрици „Јаковљев“, и продат тих деведесетих година Американцима. А они су само преправили да га не праве од алуминијума него од пластике и, ето… Развијају га до дан-данас и још га нису завршили.
Треба ли помињати против-ваздушне руске системе за које се стоји у реду и стрпљиво чека, као, рецимо, за С-400? Цена у односу на амерички „Патриот“ три пута мања, а ефикасност бесконачно пута више, јер кад год су пробали Патриот, никад ништа није ни стигао ни оборио. А тамо где је С-400, за сваки случај не лети ништа веће од врапца. А онда средства радио-електронске борбе: поменуо бих само два, а то су „Хибини“ и „Красуха“. Хибини је онај систем који је пре пар година бомбардер Су-24 демонстрирао на разарачу „Роберт Кук“. Кажу да им је погасио све на струју, а кад су касније успели нешто и да укључе, добили су податак да плове мирним водама Карпатских планина. Тако је било и с мозговима посаде, па су сви присутни затражили инвалидску пензију и отпуст из ратне морнарице САД. А „Красуха“ повремено нервира Амере у Сирији, и где се задеси, погаси све живо што није пријатељско, у пречнику од 300 километара. Дакле, то би било то о гвожђу, алуминијуму, баруту, које Русија све више продаје и све више зарађује. Тренутно неких 20ак милијарди долара годишње.
Онда су почеле видео игре и информатика и опет се показало да Руси нису заборавили ни тај сектор, па успостављају свој интернет, платни систем, друштвене мреже, брзе компјутере и компјутераше, информативне куће, портале и програме на множини светских језика. Развија се вештачка интелигенција и у Конгресу САД баш нешто диване како се заостаје за Русима и Кинезима. У међувремену смо сви чули како је Русија постала највећа светска житница и светска извозница. Путин нешто рече да на зрну зарађују више него на оружју. Још један моменат производног и економског раста Русије.
Па, досадило му да се вози у Мерцедес-Пулману, па је замолио да му направе нешто мало боље и родио се пројекат „Кортеж“, данас познат као руски „Аурум-Аурус“ који се већ продаје као руски „Ролс Ројс“. И тако даље, и тако даље. Да, сетио сам се о чему сам почео да диваним! Путинова вакцина! Еурека! Пре неких две године се чуло, а мало затим и од самог Путина, да неки момци лутају по Русији и скупљају биолошке узорке расно типичних Руса. И ништа више до ових дана, а то што се чуло је да је Русија заменила многе увозне вакцине својима, а ускоро ће увоз бити потпуно обустављен.
Дакле…
Оно што нам стално говоре из светског концерна фармацеутске индустрије, да вакцине баш и нису бог-зна како профитабилне, сада смо сигурни да је лаж. Својим васкрснућем Русија је прво успоставила контролу над својом нафтом и гасом, потом над индустријом наоружања, банкарским сектором и бескрајне степе претвара у планетарне хранитељице. Тако на сваком пољу откине тамо десет, тамо педесет а тамо сто милијарди неких новчаних папирића (скоро се изједначиле вредности долара, еура, фунте и швајцарског франка…) Тако је врх одлучивања руске државе одлучио да откине један део те јадне цифре од пројектованих 100 милијарди вакциналних долар-еура годишње за целу планету. То је, као прво, велика радост за западни фармако-концерн. А, као друго, одмах да кажем да нисам безвезе помињао све што сам горе рекао: Руси, или Словени генерално, све чега се дохвате раде боље и инвентивније, па ће и те вакцине да доживе велика побољшања, промене, а можда и потпуну измену концепта имунизације, од вакцинације иглом, у нешто сасвим друго. Па неће бити толиких нус-појава, а камоли потребе за било каквом присилом, притисцима, пропагандом, корупцијом, гетоизацијом.
Осим хладног рата, потенцијалног конвенционалног, атомског, хемијског, информатичког, пропагандног и биолошког, отвара се нова страница потенцијалног сукоба и нова трка: генетичка. Како је јављено да неко скупља генетички материјал по Русији – да ли би неко хтео да се клади да Руси одмах нису урадили исто по западној Европи? С једне стране, Словени и остали хаплогрупа П1А1 и И2 с нешто мало Е, против Келта, Гота, Визигота, Франака, Англа, Сакса и сличних на европском полуострвцету скупљених, и по Америкама, Аустралијама и Новозеландијама раширених. Дакле, ако је неко замислио да неком само мало различитијем од своје сорте сервира неки вирус који се само на те друге лепи, треба да зна да је у изради, а можда је већ готов и неки други вирус од кога би баш њему требало да порасту рогови, реп и папци, па да коначно заврши тамо где му је и место: у његовом родном крду. Када избије такав први светски случај селективне епидемије уперене на једну генетску групу (птичији, свињски или магарећи грип), после неког времена избиће и други. Хоће ли то бити лагане исцрпљујуће болести или оне које косе великом брзином? Пре ће бити ове друге, па неће бити времена ни за тријумф оних паметних над оним безбрижнима: шта сам ти причао? Најбоље би било да тога не буде али, ето – болесника је увек било и биће их. А болеснике треба држати на оку. Историја је препуна примера да је онај ко је олако схватио „болеснике“ увек лоше прошао. И он и његови ближњи и рођаци и саплеменици. Некада нас је неко разврставао као Јевреје, Цигане, Србе, Русе (а уз Русе и Белорусе и Украјинце, наравно). А ни у будућности неће бити много другачије, осим што ће колатерална штета разврставања, и евентуалног најебавања, да буду Литванци, Летонци, Пољаци, Чеси, Словаци, Русини, пола Немачке, 98% Мађарске, 100% Румуније, 90% Бугарске, 50% Грчке, 30% Турске, и целе: Словенија, Хрватска, Бошнијанија, Црна Гора, Македонија и 30% Албаније. А има и даље: једно 100 милиона Индијаца, нешто Персијанаца и Авганистанаца чак на рогу Арабије, неких прадавних сродника Арабијанаца…
У најранијој младости, ми Европљани смо читали Жила Верна. Потом, Исака Асимова. Па су се мешале и књиге и филмови: Одисеја 2001, Зелено сунце, 1984, Животињска фарма, Утопија, Град сунца… Не-дај-нам-боже да будемо главни глумци неке фантастичне приче, хронике, коју ће будуће генерације да читају из неких ископина, или с неких наших „пирамида“.
Младен Радовановић
