Поштовани,
Обраћам Вам се као мајка шеснаестогодишњакиње, ученице Гимназије и наставник историје Економско-трговинске школе у Смедереву.У време овог повампиреног нацизма добили смо Упутство о мерама заштите здравља ученика и запослених за основне и средње школе и могућност да се као родитељи изјаснимо да ли смо за он лајн или комбинацију он лајн и наставе у школи. Моје мишљење је да смо стављени пред избор да ли да дете оставимо у самици или шаљемо у затвор. Наглашавам да су родитељски састанци забрањени, а да је просветним радницима препоручено да се не окупљају у школи до 24. августа.
У поменутом упутству посебно ми је спорно: “Поступак са ученицима, наставним и ненаставним особљем школе које имају симптоме респираторне инфекције са сумњом на инфекцију COVID 19 1. Уколико се симптоми појаве ван школе Јавити се у COVID – 19 амбуланту надлежног дома здравља. Не одлазити у школу и истовремено обавестити надлежну особу у школи. Даље пратити препоруке лекара. 2. Уколико се симптоми појаве у школи a) Особље школе: потребно је да се особа са симптомима болести одмах јави у COVID-19 амбуланту надлежног дома здравља. Истовремено надлежна особа у школи коју одређује директор школе обавештава надлежни институт/завод за јавно здравље. b) Ученици: При свакој сумњи на постојање респираторне инфекције ученику одмах ставити маску и сместити га у празну учионицу/просторију одређену за изолацију и обавестити родитеље и надлежни институт/завод за јавно здравље. О ученику, у соби за изолацију до доласка родитеља, потребно је да брине једна особа користећи маску и рукавице, а просторију након одласка детета очистити и дезинфиковати.”
Поменути поступци су у супротности са чланом, 79 који се односи на права детета и ученика и и чланом 7 у коме су изнети општи принципи образовања и васпитања Закона о основама система образовања и васпитања. Такође су и у супротности са чланом 25 Устава Републике Србије и чланом 5 Декларације о правима човека.
Намера ми је, као родитеља, да ово писмено досравим директору Гимназије у Смедереву. Међутим, право , Устав и законе у овој земљи нико више не поштује . Самица је по мом мишљењу у овом тренутку безбедније, али психички погубније место. Зато су се деца, међу којима и моја ћерка, определила за затвор .
Као наставник спремна сам да начиним изјаву и предам је директору школе у којој радим. Навешћу да сам се школовала и усавршавала да деци објасним појмове ропства у антици, раскалашност ренесансних папа, реформацију, тоталитаризам, Јасеновац, Аушвиц и посебно историју Срба , а да се нисам учила медицини, те нисам у стању да разликујуем кијање и кашаљ. Замолићу да ме држава упути на Медицински факултет како бих стекла потребно знање.
Ово је начин борбе који сам једино могла да осмислим. Знам да је кључно повезивање и сарадња родитеља, наставника, као и родитеља и школе. Истичем поново да се она разним забранама онемогућава.
Молим Вас, да ми предложите, уколико имате на уму неки ефикаснији начин борбе . Спремна сам да се повежем са свим родитељима и наставницима који слично мисле и ради су да се на било који начин укључе у борбу против овог малтретирања деце.
