Press "Enter" to skip to content

ДА ЛИ СМО ЗАИСТА БЕЗБЕДНИ ОД ТЕРОРИЗМА?

У протеклом периоду смо сведоци терористичких напада у Француској и Аустрији, који су добили значајан медијски одјек и код нас и узнемирења дела јавности који оправдано страхује да би се тако нешто могло догодити и у Србији. По реакцијама наших званичника, тако нешто није могуће, јер наше службе безбедности држе под контролом безбедносну ситуацију и проценом ризика не стиче се утисак постојања опасности од тероризма у овом тренутку. Бар тако наводи министар одбране. А да ли баш све указује да можемо бити мирни и опуштени? Министар Стефановић је на Шестој министарској конференцији Будимпештанског процеса у Истанбулу изјавио да је од почетка мигрантске кризе у Србији регистровано више од милион миграната. „Трудимо се да сваког од тих људи региструјемо, обављамо провере, узимамо биометријске податке. Нема опасности, јер међу њима нема бораца Исламске државе, терориста, нема оних који имају оружје са собом. Реч је о људима који беже од рата и који желе да прођу кроз нашу земљу, на путу ка земљама Европске уније“.

Председник Србије је такође поручио да неће дозволити насиље и дивљање антимигрантских група: „Нећемо дозволити дивљање било којих група над некима само зато што припадају другом народу, имају другачију боју коже или другачије изгледају,“ рекао је председник Србије Александар Вучић, у оквиру свог излагања о приоритетима нове српске владе.
Он је додао да је, према истраживањима јавног мњења, у последњих месец дана дошло до драматичног скока популарности оних „који су против вакцинације, против мера за борбу против короне, оних који сматрају да је земља равна плоча, антимигрантских и ксенофобних снага“.

„То ме помало забрињава и мораћемо да разговарамо са тим људима.. Али неће бити компромиса око поштовања елементарних људских права. И одмах да вам кажем, неће се догодити да било ко у овој земљи туче било кога, називали они себе народном заштитом, патролама или било како, неће моћи да туку ни мигранте ни било кога другога,“ рекао је Вучић.

Он је истакао да су мигранти, у последње четири године починили мање кривичних дела него што грађани Србије почине у једном једином дану. „Сви наши медији инсистирају на томе да су сви други криви. Ми кад одсецамо главе једни другима онда ћутимо и правимо се да не знамо да се то догодило. А кад неко други почини кривично дело, то смо у стању да десетоструко увеличамо. Наравно да нам је јасно да постоје мигранти који су из криминогених средина, који желе и извршавају кривична дела. Са таквима ће држава знати како и на који начин да се обрачуна. Али да дозволимо дивљање било којих група над некима само зато што припадају другом народу, имају другачију боју коже или другачије изгледају, то се у Србији неће догодити“, рекао је председник Вучић.

Да ли ова и овакве изјаве имају утемељења у пракси и фактичким стањем на терену? Да ли наши политичари умирују јавност пребацујући одговорност за безбедност наших грађана са себе на „екстремне групе антимиграната и антиваксера“ и спиновима у медијима да те групе због свог понашања, угрожавају сигурност мирних миграната? Шта то чине својим деловањем људи који указују на опасност од мигрантског насиља и који исказују забринутост за своју безбедност и безбедност своје деце?

Колико заиста наше службе држе контролу над било чим, покушаћу да укажем кроз краћу анализу терористичког напада у Ници.

Наиме, Француска је запала у жалост након што су три особе убијене ножем у цркви у граду Ници на југу Француске. Напад се догодио у четвртак унутар базилике Нотр-Дам, остављајући полицијску сцену описану као „визија ужаса“. Иначе, то је други сумњиви исламистички екстремистички напад на француско тло у мање од две недеље.

Главни француски тужилац за борбу против тероризма, Жан Франсоа Ришар, рекао је на конференцији за новинаре да су надзорни снимци показали како осумњичени стиже у Ницу преко градске железничке станице у четвртак ујутро, где се пресвукао. Осумњичени је затим прешао 400 метара до базилике Нотр-Даме, у коју је ушао у 08:29 по локалном времену. Тамо је напао и практично одрубио главу старијој жени, док је црквени радник задобио смртне ране у грлу. Друга жена је успела да побегне из цркве и дође до оближњег бара, али је касније умрла од повреда. Господин Ришар рекао је да су жртве биле мета само због тога што су у то време биле присутне у цркви. Када је полиција стигла на место догађаја, осумњичени је пришао на претећи начин и више пута рекао Алаху Акбар, према речима господина Ришара. Полицајци су мушкарца прво покушали савладати коришћењем електрошокера, пре него што су испалили метке. Затим је пребачен у болницу. Поред оштрице коришћене у нападу, полиција је у торби која је припадала осумњиченом пронашла још два ножа. Пронађена су и два телефона и примерак Курана. Жртве су Винсент Локуес, стар 55 година, Симона Барето Силва, стара 44 године и жена старости око 60 година, за сада још неидентификована, којој је безмало одрубљена глава. Полиција још није потврдила име осумњиченог, иако су га француски и италијански медији именовали као Брахима Аиоусаоија. Према речима господина Ришара, осумњичени је држављанин Туниса рођен 1999. године. Речено је да је у Европу ушао 20. септембра, путујући бродом до италијанског острва Лампедуза, пре него што је касније стигао у Француску. Осумњиченом је пронађен документ који је издао италијански Црвени крст, мада није јасно како је успео да напусти Лампедузу или стигне до Француске. Иначе, тај човек није познат француским службама безбедности. Туниске власти такође су отвориле истрагу, али је високи правосудни званичник рекао да осумњичени у тој земљи није наведен као терориста. У петак је француска полиција саопштила да је ухапсила 47-годишњака у вези с нападом. Сумња се да је дан раније био у контакту са ножем.

Исламистичко насиље поново је постало кључно питање у Француској последњих недеља, након одсецања главе учитељу изван Париза раније овог месеца. Самјуел Пати је својим ученицима показао контроверзне цртане филмове пророка Мухамеда током лекције о слободи говора. Док су се гомиле окупљале широм земље да оплакују смрт господина Патија, убиство је отворило дебату о секуларизму и слободи говора у Француској. Одрубљивањем главе наставницима продубљују се поделе у Француској, а председник Макрон се обавезао да ће предузети мере против радикалног ислама након убиства господина Патија. Међутим, његов одговор наишао је на протесте и позиве на бојкот француске робе у бројним муслиманским земљама. У четвртак су се догодила још два напада: један у Француској и један испред француског конзулата у саудијском граду Џеда.

Зашто анализа овог догађаја у Ници у контексту безбедности на нашим улицама? Враћам се на почетак текста и изјаву министра Стефановића- „Трудимо се да сваког од тих људи региструјемо, обављамо провере, узимамо биометријске податке. Нема опасности, јер међу њима нема бораца Исламске државе, терориста, нема оних који имају оружје са собом“. Француски државни органи за то време немају представу како је терориста ушао у земљу, којим путевима се кретао, које контакте је остварио. Такође наводе, да особа под тим именом није регистрована као особа са безбедносним ризиком. Да ли онда контекст изјава наших државника, уз наводе да је кроз нашу земљу продефиловало више од милион миграната, може указивати на то да наше безбедносне службе „држе ствар под контролом“? Да ли господо министри , тужиоци, новинари, НВО гласноговорници указујете на пораст мигрантског насиља у Србији и напада на наше грађане? Шта конкретно чините, сем умирујућих изјава, за безбедност наших грађана по овом питању? Да ли Србији прети Ница или Беч?

Др Владимир Стојковић
Покрет Живим За Србију