Press "Enter" to skip to content

ЕУ или Европа

Прошло је више од 20 година од како је након пада Слободана Милошевића и доласка такозваних демократских снага на власт Србија кренула путем Европске уније. После толико година ми се и даље налазимо на истом путу, само се данас више и не питамо да ли је он исправан, да ли му има краја и да ли уопште желимо да будемо на њему. Толико дуго смо на том путу да смо и заборавили где тај пут којим идемо већ двадесет година води. Те ствари народ јесте заборавио, али они који би требали да представљају највише законодавно тело у држави и даље подижу руке за законе који су им достављени од стране ЕУ и невладиних организација док наше владе без поговора извршавају сваку наредбу која дође од стране Брисела.
Већ двадесет година слушамо обећања свих власти почевши од досовске која нам је обећавала улазак у унију до 2007, па све до СНС-овске која је обећавала да ће Србија постати чланица ЕУ до 2020. Безусловно смо испуњавали све могуће и немогуће захтеве надајући се отварању неког новог поглавља за које су нас убеђивали да је још један корак ка бољем животу.
Данас, после 20 година такозваног европског пута Србија је и даље једна од најсиромашнијих земаља у Европи. И даље је легло криминала и корупције. И даље бива свакодневно уцењивана и притискана од стране званичника ЕУ. И даље нас понижавају и убеђују да ми морамо да уђемо у ту ЕУ по сваку цену и да другог избора немамо.
Слушали смо разноразне „европејце“ о томе како смо назадни и затуцани, како су нам вредности застареле и како због тога никад нећемо осетити бољи живот. Разноразне креатуре, што из света политике што из невладиног сектора су се вртеле и смењивале по свим медијима понављајући исту причу. Те креатуре су дале себи за право да један од најстаријих европских народа уче европејству и европској култури. Као да су Винча и Лепенски вир у Паризу и  Бриселу, а не у Србији. Као да Акропољ није на Балкану него у Скандинавији. Као да Србија није вековима била на првој линији одбране исте те Европе.
Годинама су нас убеђивали да је продаја свега што имамо и што смо деценијама и вековима градили у нашем најбољем интересу. Да је продаја наших природних ресурса и богатстава неопходна зарад некаквог просперитета и укључивања у светске токове. Убеђивали су нас да одрицање од наших традиционалних српских вредности, које су уједно и праве европске вредности води у напредак.
Двадесет година су међународни хохштаплери преко институција ЕУ вршљали по Србији на исти начин на који су вршљали и по остатку Европе и уништавали истински дух и традицију европских народа нудећи им као сурогат накарадне вредности ЕУ. За то време су успели да нам отму све оно сто смо градили, да нам униште школство, здравство, војску, полицију, индустрију, банкарски сектор, културу и све оно сто нас је чинило великим и слободним европским народом.
Успевали су да на власт доводе своје марионете и да праве представе за народ о наводним лажним левичарима и десничарима. Све су успели за двадесет година осим једне ствари иако су на томе радили и раде и дан данас. Још увек нам нису уништили дух. И тај дух који је у Срба увек био тако јак и тако иритантан за моћнике никад неће уништити. Тај дух ће раскринкати највећу њихову превару која се тиче такозваних ЕУ интеграција, а та превара гласи да је ЕУ исто што и Европа, да су вредности ЕУ исто што и европске вредности. Вредности ЕУ никада нису биле нити ће бити вредности праве Европе, јер ЕУ није ни створена од стране правих Европљана и оних који тој Европи желе добро. Они који су створили такву творевину су имали само један циљ, а то је контрола и уништавање свега сто има везе са истинском Европом као и централизација некакве нове европске владе која би управљала  поробљеним народима и лакше спроводила увођење накарадних закона којима се уништавају истинске вредности и дух праве Европе. То поробљавање јесте достигло много виши ниво на западу него на истоку, али уколико наставимо истим путем и нас чека иста судбина, па и гора јер и таква Унија моја имати своју депонију.
Уз помоћ такве пропаганде успели су да раздвоје народ на две лажне групе, на две групе које као и у партијском систему какав данас имамо нам нуде лажан избор, док заправо обе раде у корист тих међународних хохштаплера. На групу такозваних европејаца и ЕУ фанатика који се слажу са свиме сто је рађено по налогу ЕУ свих ових година и који мисле да је пут у ЕУ једини пут. И на групу такозваних еускептика који због вере у пређашње описану лаж да је ЕУ исто што и Европа, себе називају противницима Европе.
Покрет Живим за Србију сматра ставове обе групе дубоко погрешним и неће улазити ни у један од та два табора. Ми нисмо ни ЕУ скептици ни ЕУ фанатици. нити смо против Европе јер као становници једне од најстаријих европских држава која се налази у срцу континента ми то не можемо бити. Рећи да смо против Европе би било исто као да смо против Србије, као да смо против себе самих.
Из истих разлога не можемо бити ни за улазак у ЕУ, јер то није Унија слободних већ поробљених европских народа. Покрет Живим за Србију се залазе за моменталан силазак са пута ЕУ као и за ревидирање сваког закона и сваке наредбе коју смо извршили под диригентском палицом Брисела. Носилац државне суверености је народ и народ је тај који треба преко својих представника да доноси законе и одлучује о својој судбини, а не комесари за Западни Балкан и остале бирократе.
Залагаћемо се за добре односе са свим слободним народима и државама без обзира да ли долазе са крајњег истока или запада нашег континента, како би сачували праву српску и европску културу. У временима која су пред нама и која доносе велике изазове за цео родољубиви свет и целу Европу, свако ко је слободног духа ће морати да сарађује како би се ти изазови превазишли и како би сачували и обновили нашу исконску културу и вредности.
Инфо служба Покрета Живим за Србију

(Слика преузета са: Intermagazin.rs)