ЕПС је поново активирао пројекат изградње 10 ХЕ на Ибру, на деоници од 55 km између Краљева и Рашке стар 13 година расписивањем тендера за израду инвестиционо-техничке документације. Тендер је отворен до 12. априла. У техничкој спецификацији посла, вредног 129,4 милиона динара, циљ је утврђивање просторне, еколошке, друштвене, финансијске, тржишне и економске оправданости изградње овог система, а према концепцији и техничким решењима из Просторног плана подручја посебне намене из 2012. године. Градња ће бити плаћена из кредита међународних финансијских институција. Претходно планирана изградња је заустављена због притиска јавности и безбедности пројекта.

Хидроелектране су планиране као проточне, у телу бетонских гравитационих брана које формирају акумулацију. Висине бетонских брана би се кретале од 12 до 15m. Поред тога, вршиће се и измештање деоница државног пута код ХЕ Маглич, ХЕ Добре Стране, ХЕ Бела Глава и ХЕ Церје, као и подсистеми на прикључење на преносну мрежу. Сви ови радови неминовно доводе до експропријације великих површина земљишта, а многим становницима тог подручја оне представљају једини извор прихода.

Ово подручје је кичма средњовековне Србије и ту је велики број културно-историјских споменика и манастира који представљају наше наслеђе које се мора заштити и сачувати. То су манастир Студеница, Ђурђеви Ступови, Петрова црква, манастир Сопоћани, манастир Градац, комплекси Старог Раса, манастири Стара и Нова Павлица, манастир Жича, као и тврђава Маглич.

Комплетан биодиверзитет је такође угрожен због успоравања Ибра, повећања водених површина акумулационим језерима, замуљивањем истих, што би све довело до промене количине кисеоника у води, промене температуре воде и повећане влаге у ваздуху. Све то заједно аутоматски доводи до промене микроклиме у води и око ње, а самим тим и до промене биодиверзитета.

Следећи проблем је угроженост водоснабдевања Краљева и околних насеља повезаних на градски водовод, а под знаком питања би био и квалитет воде после свих ових великих бетонских и других радова.

Према карти ризика од природних непогода, град Краљево и општина Рашка спадају у подручја најугроженија атмосферским непогодама и потенцијално поплавна подручја, јер су притоке Ибра изразито бујичне због ерозивног тла, великог нагиба терена и слабе пошумљености. Због тога у Ибар стиже велика количина земље, песка, стена, грања, па и читавих стабала. То ће изазивати брзо замуљавање језера и смањивање количине воде у њима уколико се задржи висински ниво језера. Да ли ће бране успети да издрже бујичне наносе који ће бити све чешћи због повећања влажности и промене климатских услова у самој Ибарској клисури?

Краљево је било јако оштећено земљотресом 2010. године, а према сеизмичкој карти овог подручја оно спада у подручја са интензитетом од 7-9 MCS. Треба знати да је у кориту Ибра релативно дуг геолошки расцеп који се може активирати услед радова и самих ХЕ, што би изазвало читаве серије земљотреса, угрозило безбедност брана, страна кањона Ибра, а самим тим и безбедност на хиљаде становника овог подручја и свих културно-историјских добара.

Геоморфолошки састав страна Ибарске клисуре је такав да стене нису компактне, већ постоје велика варирања физичко-механичких особина стена и њихове порозности што доводи до великих одрона врло добро знаних свима који су икада прошли путем од Краљева до Рашке. Врло слично, готово идентично, је било и у кањону реке Вајонт, код града Лонгароне, на северу Италије. Због лоше процене састава, посебно леве обале, чијестене нису биле компактне, већ вишеслојне стене различитих физичких својстава, дошло је до, не одрона, већ клизишта и велики део планинског масива је склизнуо у акумулационо језеро, подигавши воду 250m у висину стварајући огроман цунами талас од најмање 50 метара кубних који је прелио брану. Поплаве овог таласа су готово уништиле градић Лонгаре, као и многа мала села у близини клизишта.

Земља испод бране је претворена у равницу блата са кратером дубине 60 метара ширине 80 метара. Колико је то био изузетно кратак и брз догађај говори податак да је клизање трајало 45 секунди, а сам догађај 7 минута. У води и блату је смрт нашло око 2000 становника, а несрећа се догодила у ноћи 9. октобра 1963. године у 22 часа и 39 минута. Брана је преживела, али више никада није коришћена хидроелектрана. Зар овај догађај не треба да буде опомена да се сличан догађај не понови никада и нигде?

Да ли све ово уопште занима некога у СО Краљево, ЕПС-у и држави уопште? Интересују ли их животи становника овог подручја или ћемо бити несрећни случај?

Нико не сме окретати главу од опасности којој ћемо бити изложени, јер људски животи немају цену.

Сви заједно, сложни и једногласни, одбијамо да будемо жртве могуће „Лонгароне катастрофе“ и за нашу децу тражимо безбедан живот крај нашег Ибра.

Драгана Николић, секретар ОО Краљево Покрета Живим за Србију