Press "Enter" to skip to content

Прате нам децу од вртића

У својству секретара школе и лица које је одређено за област заштите података о личности у ООШ „Владислав Рибникар“ обратила сам се дана 21.05.2021.године Поверенику за заштиту података о личности и слободан приступ информацијама од јавног значаја у вези Јединственог информационог система просвете.
Наиме ЈИСП је уведен школске 2019/20 године као један од стратешких приоритета Владе РС, који, како наводе, треба да омогући подизање квалитета и ефикаснији систем образовања и васпитања, кроз дигитализацију у просвети на основу измена Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“, број 88/17, 27/18, 10/19 и 6/20),
Електронска база података ЈИСП коју је успоставило Министарство просвете, науке и технолошког развоја, уводећи 4 врсте регистара утврђује свеобухватну обраду информација о деци, ученицима, родитељима и запосленима у просвети и уводи ЈОБ (јединствени образовни број). ЈОБ се додељује детету од доласка у вртић, као начин обраде података у дигиталној евиденцији и прати га до краја образовног процеса.
Питања која сам поставила се односе на (не)поштовање основних начела утврђених у Закону о заштити и података о личности, посебно малолетне деце, сходно одредби члана 5. ЗЗПЛ. Начело законитости и транспарентности, начело сврсисходности,начело сразмерности и одговорности руковаоца са подацима односно Министарства просвете.
Да би јавности било јасније у школи се води евиденција на основу основног Закона о основном образовању и васпитању (Службени гласник РС, бр. 55/2013, 101/2017, 27/2018 , 10/2019 ) у складу са одредбама члана 80-90. који утврђују врсте евиденције и јавне исправе које школа издаје, на основу података из евиденција. Податке за евиденције се прикупљају на основу документације издате од стране надлежних органа, као и документације коjу достављаjу сами родитељи, односно други законски заступници и изjавe родитеља, односно законских заступника. Важећим законским и подзаконским актима. прописано је да се евиденција води на прописаним обрасцима те је школа руковалац са подацима о деци који се односе на личне информације (јмбг и адреса пребивалишта) успех ученика; испите; образовно-васпитни рад; као и са подацима о запосленима, на основу одредбе члана 80. ЗООВ.
У школи може да се води евиденција електронски, у оквиру јединственог информационог система просвете и на обрасцима, у складу са чланом 87 ЗООВ.
Дакле, поред евиденције на прописаним обрасцима матичне књиге ученика, коју школе воде и чувају трајно, Министарство је утврдило обавезу за електронски унос података из евиденција у школи, сада у дигиталну апликацију ЈИСП која је основ за вођење дигиталне базе у регистрима података у Министарству просвете 1. Регистар установа; 2.регистар деце, ученика и одраслих; 3. регистар запослених у школи односно другој установи образовања .
Министарство просвете је руковалац подацима у регистру деце, ученика и запослених и управља успостављеним ЈИСПом, у складу са одредбом члана 175.-180. Закона о основама система образовања и васпирања. Односно и обрађивач података о деци и родитељима у поступку доделе ЈОБ за ученике и запослене који број се додељује на основу уноса личних података о родитељима и деци (јмбг детета и родитеља, адреса пребивалишта ). ЈОБ се састоји од 16 карактера и представља кључ за повезивање свих података о детету, ученику, одраслом и студенту у Јединственом информационом систему просвете.Захтев за додељивање ЈОБ подноси вртић, школа тј друга образовна установа у апликацији ЈИСП. ЈОБ се чува трајно.
Основно питање које сам поставила Поверенику односи се на безбедност података у бази, непоштовање начела одговорног и транспарентног поступања министарства према родитељима као и непримереност (несразмерност) информација које Министарство тражи ради формирање регистра а сходно сврси обраде за успостављање аутоматизоване обраде података ЈИСП, одредба члана 181. ЗОСОВ.
Министарство као обрађивач и руковалац подацима о идентитету детета и одраслог у вези са доделом ЈОБа, није обавестило школу о начину информисања родитеља о којима се прикупљају и обрађују подаци у обиму утврђеном у Правилнику о јединственом информационом систему просвете.( Сл.гл. РС број 81 од 15.11.2019. године). Самим тим родитељи нису упознатаи са обимом информација које се уносе у дигиталну базу а односе се на следеће:
Подаци за одређивање идентитета детета, ученика и одраслог кроз тзв „јединствени образовни број“ ЈОБ који се добија по утврђеној процедури преко ЈИСП апликације коју као руковалац воде установе, на основу података о јмбг детета и података о родитељима.
Подаци за одређивање социјалног статуса детета, ученика и одраслог припадност социјално угроженим категоријама становништва – о примању новчане социјалне помоћи, услови становања и стање породице – број чланова породичног домаћинства, становање у стану, кући, породичној кући, подстанарство или други облици становања, становање у дому, удаљеност домаћинства од установе; социјални статус родитеља – стечен ниво образовања, занимање и облик запослења.
Подаци за одређивање функционалног статуса детета, ученика и одраслог: подаци добијени на основу процене потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке коју утврђује интерресорна комисија, односно установа и уносе се у регистар као податак о постојању функционалних потешкоћа у домену вида, слуха, грубе или фине моторике, интелектуалних потешкоћа, потешкоћа са комуникацијом, са понашањем и социјализацијом и подаци за остваривање права на смештај или опоравак у установи ученичког стандарда.
Након разаговора са родитељима, указала сам да недостаје одговности у поступању министарства, како према школи али посебно према родитељима деце а у вези обима података који се обрађују. Тзв начело „законитост, поштење, транспарентност“ у обради.
Такође сам поставила питања о сврсисходности, имајући у виду сврху обраде из чл.181.ЗОСОВ и циљ Владе „унапређење квалитета, ефикасности рада установа као и унапређење васпитања деце, оправданост и неопходност прикупљања података у оволиком обиму, у вези са статистиком, извештајима као сврхом обраде коју утврђује одредба члана 181. ЗОСОВа.
Ефикасно вођење управног поступака , остваривање права на издавање јавне исправе, остваривање права на квалитетно и једнако доступно образовање и васпитање за сву децу, ученике и одрасле, је могуће остварити као и до сада, на основу евиденције која се води у школи без стварања дигиталне идентификације и базе података.
Наведена је и сврха „пуно укључивање родитеља ученика у образовно-васпитни процес“ а родитељи нису на јасан начин обавештени о постојању овакве аутоматизоване обраде за доделу ЈОБ као и на могућност приступа подацима коjе обрађује надлежни орган. Нити су обавештени о праву на ограничење и престанак обраде, праву на приговор и право на информацију о примаоцима којима ће подаци о личности бити откривени, а посебно примаоцима у другим државама или међународним организацијама. Све ово у складу са одредбама члана 25., 26. и 27. Закона о заштити података.
Такође сам изнела лични став да се циљ може остварити без овако инванзивне идентификације и обраде података о личности тј. обрадом анонимизованих података и закључак да се сврха коју утврђује ЗОСОВ у чл.181. може остварити обрадом мањег броја података.
И на крају сам поставила питање- да ли је поред општег образложења при доношењу измена ЗОСОВ из јануара 2020. године, било потребно урадити посебну процену безбедности обраде података и затражити мишљење Повереника пре обраде односно пуштања апликације у рад, посебно имајући у виду да се ради о информацијама о малолетној деци, њиховом социјалном статусу и подацима о здравственом статусу.
У одговору Повереника ми је речено да министарство није доставило акт о процени утицаја обраде података о личности у ЈИСПу на заштиту података о личности јер се ради о обради на основу одредбе члана 12. Став 1. Тачка 3) или 5) ЗЗПЛ када се начелно сматра да је процена утицаја на заштиту података о личности већ извршена у оквиру опште процене приликом доношења закона те руковалац (овде министарство просвете) нема обавезу њеног вршења пре отпочињања обраде информација осим ако се утврди да је неопходно извршити нову процену.
Наведено је да обавезу тражења мишљења Повереника има руковалац пре започињања радње обраде у ситуацији када процена утицаја која је извршена у складу са чланом 54, Закона указује на то да ће намеравана радња обраде произвести висок ризик, ако се не предузму мере за умањење ризика (члан 55.став1. Закона о заштити података о личности.
Остаје закључак да треба инсистирати на одговору ко је одговоран за процену ризика и које су технолошке мере безбедности предузете, имајући у виду Одлуку о листи врста радњи обраде података о личности, за које се мора извршити процена утицаја на заштиту података о личности и тражити мишљење Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. (Сл..гл. РС број 45/2019 и 112/20).
Сасвим је оправдано да се надлежнима у министарству поставе ова питања поготово да ли је донет подзаконски акт министра који утврђује мере безбедности које се спроводе у технолошком, кадровском и организационом смислу. Ово тим пре јер је апликација пуштена у рад.
Невена Павловић,
секретар ОШ „Владислав Рибникар“
Иницијативу подржали Тамара Брадић,
потпредседник Покрета Живим за Србију и
Покрет Живим за Србију.