Press "Enter" to skip to content

Пресек стања ковид података у Европи

Не узимајући у обзир годиште људи и деце, на крају 2021, укупна вероватноћа умирања болесника од Ковид-а у Србији била је 0.96%, док је вероватноћа умирања становништва била 0.18%. Марта 2022, ти бројеви су 0.80% и 0.22%.

Земље са најмањом стопом ковид статистике су биле нордијске земље (Табела 1), изузимајући Шведску која је била међу нискостопним земљама (где је укупна вероватноћа умирања болесника од Ковид-а у 2021 била је 1.21%, док је вероватноћа умирања становништва била 0.15%. Марта 2022, ти бројеви су 0.71% и 0.17%).

Снажна медијска потпора и кампања на све стране била је потребна да се Нордијски народи вакцинишу (који су иначе мећу онима са највећим процентом вакцинисаних у Европи), када је вероватноћа умирања становништва скоро увек била до 0.07%? Пошто је 0.07% укупна смртност до текућег датума, то онда може да значи да регулисање смртности заправо нема апсолутно везе са вакцинисањем, већ са нечим другим, а шта је то нешто друго, није сада тема. Свеједно, људи Норвешкој су били наплашени и скоро сви су примили барем једну дозу (94%), или две (91%) (Слика 3).

Неко ће рећи да су нордијци најздравији па стога најмање обољевају, али ради подсећања, према званичним подацима, све нордијске земље имају више пацијената који болују од неког типа рака (према подацима из 2017, најмањи број има Финска са око 2.25% од укупног становништва док Норвешка има највише са 3.1%, ) него земље Балкана (Србија са око 1.7%), али зато земље Балкана имају знатно већу стопу умирања од кардиоваскуларних проблема (Србија скоро 1% становништва), док земље севера имају барем упола или знатно нижу стопу (Финска са 0.45% па Шведска са 0.34%, Данска и Норвешка са 0.24%).

Ако Балканци имају проблема са кардиваскуларним проблемима иначе, а К19 је васкуларна болест, да ли треба да се чудимо око тешких стања пацијената, не узимајући у обзир икакву логистику, могућности и структуру државне бриге за пацијенте?

Добро је знати да од 2017 – 2019, у Србији је преминуло 188 614 људи од проблема кардиоваскуларног система. У Данској рецимо, тај број је био 44 986. Однос броја становника Србије и Данске је приближан (1.17).

Да видимо, 188 614 / 44 986 = 4.19.

Од ковида, у Србији је до сада преминуло 12 178, у Данској 3 144.

Да видимо колико је 12 178 / 3 144 = ?

Ако ковид има везе са ремећењем рада кардиваскуларног система, а има, и ако Срби значајно умиру од кардиоваскуларних проблема, а умиру, да ли је решење вакцина која не штити од заразе, или је решење смањити број кардиоваскуларних проблема? И не, не мислимо на липитор, јер и вакцину и липитор производи исти „немац“.

Подаци за 2020, 21 и 22 нису доступни, тако да није било ни могуће направити свежије поређење између васкуларних болести и ковида.

На слици 1. су приказани подаци нордијских земаља, изузев Шведске, а које имају најмање стопе ковид статистике. Вертикална линија указује на почетак давања п

оследње „бустер“ дозе, из чега се може видети корелација са, на пример, подацима о повећању смртности, али смањењу „фаталности“.

Иначе, „ourworldindata.org “ када говори о вакцинисанима, углавном се подразумева потпуно вакцинисани, што значи са три дозе, да се неко не забуни.

Табела 1. Пресек стања ковид података у Европи

Подаци су преузети са:

https://ourworldindata.org/covid-vaccinations?country=OWID_WRL

https://ourworldindata.org/cancer

https://www.ecdc.europa.eu/en/cases-2019-ncov-eueea

https://ourworldindata.org/grapher/cardiovascular-disease-deaths-by-age?country=~OWID_WRL

https://data.worldbank.org/indicator/SP.POP.1564.TO?locations=RS

https://data.worldbank.org/indicator/SP.POP.1564.TO?locations=EU