Press "Enter" to skip to content

РАТНОМ ВЕТЕРАНУ ОДУЗЕТО ПЕТОГОДИШЊЕ ДЕТЕ

Покрет Живим за Србију, посетио је породицу ратног ветерана Жељка Топаловића у месту Аљудово, коме је пре неколико дана у пратњи полиције, одузето петогодишње дете. Жељко живи са супругом и старијим сином који има 18 година, а „интересовање“ Центра за социјални рад Мало Црниће за дете породице Топаловић, започело је пријавом патронажне службе да су услови у којима дете одраста, незадовољавајући.

У судској пресуди, којом је родитељима делимично одузето родитељско право, суд се позива на наводе центра за социјални рад, како је „кућа прљава, судови неопрани, дете мусаво“. Наводе да су дете редовно водили код лекара (центар је затражио, јер је дете мршаво), али да „нису слушали препоруке лекара“, а то је било да дете има 6 оброка дневно. Питамо се, да ли су стручњаци центра икада помислили да породица коју издржава отац који ради за надницу, можда нема за шест оброка дневно и шта су урадили по том питању? Родитељи су тестирани психолошки и није нађена никаква сметња која би утицала на ускраћивање родитељског права.

Замерке о „хигијени“, које су се стално понављале у овом решењу, последица су чињенице да кућа нема воду, а то је последица недостатка новца за прикључак, што нас опет доводи до сиромаштва као главног узрока проблема, који нико од надлежних институција није покушао да реши. Није било ни помена ни о каквом насиљу, нити злостављању детета, већ само паушалних претпоставки о његовом „најбољем интересу“.

29.10. социјалне раднице су, уз помоћ полиције која је држала оца, а брату наложила да буде у собе, узеле дете са шоље у купатилу и са њим се трчећи упутиле према колима. Мајци су рекле да само „желе да виде дете и да му дају играчку“. Дете је вероватно предато хранитељима на „чување“, уз месечну надокнаду од близу 50.000 динара. Да иронија овог кошмара буде већа, родитељи су судским решењем обавезани да уплаћују 1.000 динара до 15. у месецу на име издржавања детета, што им је једино „право“ које је остало.

О овом случају смо покушали да разговарамо са радницима Центра за социјални рад Мало Црниће, али у сред радног времена нико од стручних радника није био ту, већ на „терену“. Полицијска станица у истом месту, чији су полицајци спроводили ово „извршење“, није хтела да одговори на наша питања да ли су „поносни“ на ову акцију и да ли актери имају добар сан.

Питамо вајне стручњаке, браниоце најбољег интереса овог детета, како отимање на превару од родитеља и из сопствене куће, па макар она немала воду, и предавање потпуним странцима од стране потпуних странаца, утиче на психу петогодишњег детета који је 24 сата проводило са својим родитељима, нарочито мајком? Шта оно сада мисли, осећа, какви се страхови, неизвесности, бриге, роје у маленој глави? Какво поверење има у свет око себе, ако је оног који је по његовом детињем схватању, био његов највећи заштитник и узданица, држала полиција док су њега одводили у непознато?

Да ли Жељко Топаловић, који је ратовао за ову земљу, пре двадесет година спречио одвођење комшијске деце у хранитељску породицу и подигао сина од 18 година, заслужио да му „стручњаци“ отму млађег сина? Какви су ти извршиоци, не знамо, јер су одбили да нас погледају у очи, али знамо какви су отац и мајка који нису спавали и јели данима, јер смо њихове сузне очи видели.

Молимо све који могу да помогну да се овај зулум над српском сиротињом заустави. Молимо све који могу да помогну да нам се јаве.

Данас Жељко, сутра било ко од нас.

Инфо служба
Покрет Живим за Србију