Press "Enter" to skip to content

Хемијско-физичка анализа и аутопсија СИДС и СИУДС

Извор:

Novel chemical-physical autopsy investigation in sudden infant death and sudden intrauterine unexplained death syndromes

Линк:

https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/35133189/

Област:

Загађење

Објекат:

Наночестице

Институције:

*NewNanodiagnostics, Modena, Italy.

*UiT Arctic University of Norway, Tromsø, Norway.

*CIEG, University of Bologna, Italy.

*“Lino Rossi“ Research Center for The Study & prevention of unexpected perinatal death &

SIDS Department of Biomedical, Surgical & Dental Sciences, University of Milan, Italy.

doi: 10.2217/nnm-2021-0203

Да ли су деца осуђена да се рађају са теретом страних тела присутних у можданим структурама чак и пре рађања? У овом раду је показано присуство страних структура у можданом ткиву СИДС и СИУДС-а беба.

Микро и наночестице састављене од хрома, никла и гвожђа, честице од силицијума, алуминијума или племенитих метала, нашле су своје место у можданом ткиву. Највероватније, оне су стигле преко оштећених заштитних структура мозга, као што су епендимске ћелије четврте мождане коморе (Фигура 1), или преко можданих крвних судова (Фигура 2). Величине ових структура достижу и до 50 микрометара.

Начин уласка свих ових честица је скоро па сигурно преко плаценталног крвотока, који не пружа комплетну заштиту од модерних наночестичних непријатеља.

Упркос чињеници да је дијагноза СИДС-а и СИУДС-а компликована, ако се ограничимо на један тим који је радио аутопсије и пратио један критеријума и форму протокола, занимљиво је да су аутори пронашли наночестице и у контролним узорцима, тј. оним који нису категорисани као СИДС и СИУДС. 

Овде је добро осврнути се на коцепт хроничног запаљења. Познато је да мајке које пате од неког облика аутоимуне болести могу да имају проблема са изношењем потпуне трудноће, где процес молекуларне мимикрије игра знатну улогу у препознавању свог протеина (антигена) као страног, чиме може да се наруши нормална структура (неког) органа плода („може“, јер нема директних доказа да јесте тако). Детаљанији механизами деловања су углавном непознаница.

Сходно томе, хронично запаљење развијено према структури страног тела које се дешава у току развитка плода вероватно има кључну улогу у преживњавању, нарочито ако се има у виду да ћелије микроглије и имуне ћелије плода, али и имуне ћелије мајке су и те како активне против страних тела. Мало шта их спречава да реагују и на дифузно распоређене микро и наночестице у ткиву мозга (Фигура 4), или на потпуно измењене структуре ткива (Фигура 5).

Најзад, шта то значи да су нађене честице код свих узорака? То може да значи, прво, да неке мајке лошије филтрирају отрове па самим тим повећавају концентрацију истог у плаценталној крви. Друго, може да значи да преципитација метала има специфичан ткивни тропизам (место где се највише таложи), па тако код контролних узорака место таложења микро и наночестица не узрокује видљиве поремећаје можданих структура, док код СИДС / СИУДС то јесте случај (Табела 2). Треће, ако су честице присутне у мозгу, да ли су присутне и у другим деловима тела? Сасвим могуће.

Због компликоване методике рада у СИДС / СИУДС проблематици, нажалост је изостала корелација са елементарним саставом честица, чиме би се сугерисало да ли и који метали знатније узрокују хистолошке промене можданих структура. Тиме би се допринело броју доказа који указују на метале као главне кривце за поремећаје рада можданих ткива и њима изазваних болести.

У складу са методиком (ФЕГЕСЕМ-ЕДС) и поруком овог рада, свака ствар која може да заобиђе природне препреке, а уноси се у тело мајке, превасходно се мора проверити на присуство страних честица, метала и неуобичајених структура. Све остало је на мајци.

Адаптација и коментар:

Одбор за Науку покрета Живим за Србију