Аутоантитела и САРС-ЦоВ-2 вирус

You are currently viewing Аутоантитела и САРС-ЦоВ-2 вирус

halpert2020. SARS-CoV-2 the autoimmune virus

ТЕМА

Аутоантитела и САРС-ЦоВ-2 вирус

НАСЛОВ

САРС-ЦоВ-2, аутоимуни вирус (SARS-CoV-2, the autoimmune virus)

АУТОР (И)

Shoenfeld, Yehuda; Halper, Gilad

ЛИНК

https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S156899722030272X?via%3Dihub

DOI

10.1016/j.autrev.2020.102695

ГОДИНА ИЗЛАСКА РАДА

Октобар 2020

СУМА СУМАРУМ

Код САРС-ЦоВ-2 вирусом инфицираних пацијената, уколико постоје (условно речено генски) услови за развитак, постоји вероватноћа да ће се услед феномена молекуларне мимикрије синтетисати аутоантитела. Због тога, дизајнирање нове вакцине и начин њеног рада мора бити такав да се избегне могућност молекуларне мимикрије и да се користе имуне детерминанте које су специфичне за патогене, а које не постоје код човека

ИЗДВОЈЕНО

  1. (У датом случају) 10 од 19 пацијената је имало анти-кардиолипин (кардиолипин је фосфолипид који се налази у мембрани митохондрија што је важно за електронски транспортни ланац и синтезе “високо-енергетских” молекула) и / или анти-“β2-GPI” (β2-GPI је протеин који везује фосфолипиде у крви) антитела, док је 7 од 10 пацијената имало више различитих типова (липидних) аутоантитела.
  2. Студија Paul Bastard-a (DOI: 10.1126/science.abd4585) је пронашла антитела против интерферона типа 1 код тешких случајева ковида-19
  3. Недавно смо (аутор овог рада) квантификовали хекса (пептид оф шест аминокиселина) и хептапептиде (седам аминокиселина) који одговарају секвенцама спајк гликопротеина СЦ2в, а који одговарају секвенцама у човековим протеинима
  4. Што се тиче будућих аутоимуних манифестација као последица ковид-19 вакцине, добро је знати скори податак о волонтерима који су примили АстаЗенека ковид-19 вакцину приликом тестирања њене безбедности и учинка, а који су развили симптоме трансвeрзалног мијелитиса (запаљење кичмене мождине по хоризонтали равни у датом делу) која се иначе секундарно догађа код пацијената са ковид-19
  5. Наша група и наше колеге смо детаљно истражили и нашли асоцијацију између уобичајених патогених вируса {парвовирус Б19 (црвенило), епштејн бар (мононуклеоза, леукемија), цитомегаловирус (слично као претходна два вируса), херпес 6, ХТЛВ1 (хумани т лимфотропни вирус, изазива леукемију/лимфом), хепатитис А и Ц, рубела (црвенка)} и развоја хроничног запаљењског процеса и аутоимуне болести
  6. Веза између инфекције СЦ2в-ом и развитка аутоимунитета може да се предочи уз помоћ концепта аутоимуно-запаљенски синдром изазван адјувансима (“ASIA”) који је уведен 2011 године, са циљем да се сви случајеви развитка аутоимунитета прикупе и сортирају, а који се јављају након деловања чиниоца средине (инфекције, адјуванса, вакцине или силикона)

КОМЕНТАР

Напомиње се важност пажљивог дизајнирања вакцина како би се избегли нежељени ефекти, у овом случају аутоимуна обољења. Ваља имати у виду да је манифестација аутоимуног оболења последњи стадијум, такорећи екстремна (х = 1) вредност у спектру испољавања неке болести. Када је х~0, онда је човек здрав, али ако се крене од 0 према 1, онда се наилази на бесконачно много бројева, тј. на широк спектар здравља и имуне спремности, а све то услед неке пређашње планиране или случајне, инфекције.