Нема дилеме, баба је крива. Први је само средство, начин, справа да би се испод њега сакрила неваљала деца. 2008.године и неколико њих после смо ратовали против истог непријатеља против кога и данас ратујемо. У ствари тај рат не престаје од 1933. до данас. Агресор је новац, нападнут је народ. Те године је, Хитлер по имену Адолф, војну, проузроковану победом новца над врлином, решио паролом рат доноси рад. Онај Рузвелт је измислио њу дил. Адолф се наоружавао, Теодор улагао у инфраструктуру. Личи ли? Наследници њима светог жара ништа ново нису измислили. Да би се намакло пара, њима никад доста, ратују свим средствима. У сред највеће борбе, 2008. године финансијска „струка“ је народу широм света обећавала мед и млеко. Када се финансијски систем распао и кад је некакав сенатски одбор питао „струку“, финансијску, како је могуће да сте „труле јабуке“ препродавали стотинама пута и стручно објашњавали како је то одличан финансијски потез, бабина деца су се позвала на први амандман, јер нису они својим чињењем одвели милионе људи у економску пропаст, него су само као слободни људи стручно износили своје мишљење. Први амандман, слобода говора.
У овом рату зарад нечије бабе здравља, опет имамо „струку“. Овога пута медицинску, јер нас нису напали бомбама и акцијама, него вирусом. Опет нам објашњавају и опет нас уверавају да све што чине јесте у интересу нашег здравља. Чак и да због нас, а не нечије бабе не смемо да загрлимо, сачувај Боже пољубимо жену, оца, мајку, дете!
Ми у покрету „Живим за Србију“ смо сигурни да ће и тој баби једног дана доћи крај. Не би били у кожи те „струке“ која ће се позивати на први амандман. На шта би друго позвала?!
ИНФО СЛУЖБА
Покрет Живим за Србију
