ВАКЦИНАЛНИ СВЕДОЦИ – од савесних грађана до бацача клетви

You are currently viewing ВАКЦИНАЛНИ СВЕДОЦИ – од савесних грађана до бацача клетви
vaccine vaccination child baby doctor injection pediatrician injecting arm health immunization hand hospital needle syringe concept - stock image

„Špricaš ti svoje smrdljivo, zarazno, nevakcinisano dete, glupi pedofilu. A špricaće vas i po zatvorima, maloumni tvorovi. :-D“

– коментар вакциналног сведока у терминалном стадијуму –

На почетку, да се разумемо. Немам ништа против људи који вакцинишу себе и своју децу, нити против лекара који вакцинацију препоручују и спроводе у складу са својим сазнањима и веровањима и поштујућу лекарску етику. У мом најближем окружењу, моји кумови, две породице са децом, редовно се вакцинишу. Иако знају за мој активизам за слободу избора, никада нисмо разговарали на тему вакцина, јер се они по том питању информишу од својих педијатара са којима имају однос поверења. То је њихово право и слобода избора коју им никада не бих угрозила само зато што имам другачији став. Међутим, оно што ме инспирише на ово писаније јесте појава псеудоверских
фанатика који се залажу за присилну вакцинацију сваког чељадета у Србији и који са оргазмичким задовољством дочекују „идејна решења“ корпумпиране власти за присилну вакцинацију деце неверника. Тако је за њих стрпати самохрану мајку у затвор због коришћења права на избор, сасвим мудра и легитимна ствар, као и одузети дете од родитеља истим поводом.

Иако овај ниво вакциналне психопатологије нисам сретала у реалном животу, приметна је њихова егзистенција на интернету, у виду балављења на снимке и објаве сваког ко покуша да изусти и „ва“ од вакцина. Премда не завређују пажњу просечно нормалног човека који комуникацију са оваквима заврши већ на нивоу згражавања, просечно ненормалном психијатру њихово понашање феноменолошки је занимљиво. Приметно је да ова група има неколико ничим доказаних и отрцаних фраза којима коментарише свако скрнављење вакциналне догме. На пример:

1. Примитивни и необразовани људи су „против“ вакцинације. Ова генерализација упућује се некритично у вакциналном трансу, без обзира на јавно изнете ставове људи који су де факто завршили факултете, медицинске и сродне (Лидија Гајски, Срећко Сладољев, Бранимир Несторовић, Жељко Пољак, Нада Јуринчић, Слађана Велков, Лела Шурлан, Зорица Чавић, Александар Радојевић). Уз бројне друге у свету, критичан је према вакцинацији и Лук Монтање, добитник Нобелове награде , али то не смета вакциналним сведоцима да и даље балаве на задату тему.

2. Вакцинација је искоренила многе заразне болести и спасла животе милиона људи! Упућивати на државне статистике (Office for National Statistics, 2000., Federal Security Agency, 1947; Department of Health, 1964-2002.), као и научне радове који говоре у драстичном смањењу смртности и пре увођења вакцина( McKeown 1975.), конфронтирање са чињеницом да није било масовне
вакцинације против најсмртоноснијих болести куге, тифуса, колере, чињеница да је пад смртности од туберкулозе био сличан у Америци где вакцина није коришћена и у, на пример, Великој Британији где је коришћена, чињеница да је данас шарлах безопасна дечја болест против које не постоји вакцина, а која је почетком 20. века имала смртност 20%, не може разбити њихов идео-афективни блок. Педесетих година смртност од свих заразних болести у Србији учествовала је са 10% у укупној смртности, да би се у наредних 15 година спустила на само 2% (Узроци смрти у Србији од средине 20. века, Иван Маринковић). С обзиром да је шездесетих тек увођена вакцинација првим дечјим вакцинама у Србију, јасно је да то није могло утицати на овај пад смртности.

3. Пре педесетак година су деца умирала масовно, од десеторо је
петoро преживљавало због „страшних зразних болести“ које су се искорениле вакцинацијом, теза је коју изговарају и лекари на значајним позицијама у Србији. Према раду „Узроци смрти у Србији од средине двадесетог
века“ Ивана Марковића, педесетих година перинатална смртност била је водећи узрок смрти у деце. С обзиром да перинатални период обухвата период од зачећа до седмог дана по рођењу, умрла деца нису стизала да се разболе и да умру од „страшних заразних болести које су се искорениле вакцинацијом“, већ су умирала од компликација везаних за трудноћу и порођај. И ова смртност смањена је у наредних 20 година од 10,1% до 1% укупне смртности побољшањем услова живота у периоду кад највећи број садашњих спасоносних вакцина није био ни уведен.

4. Невакцинисана деца су заразна (!) и заразиће нашу вакцинисану, повод је за хистерију „забринутих грађана“ и поред бројних примера када су управо вакцинисани били извор заразе (Atrasheuskaya et al. (2008), Morfin et al. (2002), Atrasheuskaya et al. (2006), Baker i Mathias (2001) Kraigher et al. 2011, strana 34…)Но, стрељајте их, они и даље држе час о томе како су вакцинисани „заштићени и штите целу полулацију“, јербо, то тако „заштићено“ звучи… У прилог овој „тези“ обично следи фрљање линковима о „умрлој деци у Румунији од богиња“, која нису умрла од неухрањености и пратећих здравствених стања, већ од „пада обухвата“. Изостаје информација о обољевању у суседној. Мађарској која је позната по највишем обухвату вакцинације и нарицању над њеним оболелима.

5. Уколико сте родитељ који је за необавезну вакцинацију, ви сте дегенерик коме треба одузети дете, јер им се јавља да ће оно, ни мање, ни више. умрети од малих богиња, иако је смртност непосредно пре увођења вакцина била 0,2 на 100000 у САД, а 0,11 на 100000 у Великој Британији, док је морталитет детерминисан ухрањеношћу, а последице повезане са ниском животним
стандардом McKeown (1975.) Уколико пак ваше дете оболи од малих богиња управо од вакцине (Практични водич за здравствене дјелатнике за повећење
обухвата цјепљења дјеце, стр. 54), онда вам га не треба одузети. јер то је „очекивана реакција“. Дегенерици нису, на пример, Холанђани који у 81%
случајева не знају ништа о вакцинама које дају деци (исти водич, страна 15.)

6. Ако сте лекар који преиспитује политику вакцинације, онда нисте епидемиолог, ако сте епидемиолог, онда нисте инфектолог, ако сте инфектолог, онда нисте имунолог, а када им наведете имена Срећка
Сладољева и Жељка Пољака, онда су они „антивакциналисти“. Занимљиво да, по закону, вакцинацију може индиковати и спроводити доктор медицине (односно лекар опште праксе) коме, неким чудом, нису потребна тајна знања која поседују горе наведени да би вас присилно вакцинисао.

7. У свету је вакцинација необавезна зато што је ниво „свести“ висок, па је обухват вакцинацијом преко 95%. Да не понављамо табеле о вакцинисаности у периодима од 1997. до 2007. и 2006. до 2012. које су објављене на сајту “Батута” и
говоре другачије, интересантно да је у Немачкој вакцинација необавезна и за мигранте непознатог вакциналног статуса. Могуће да Ангела Меркел лично
дежура на граници и чека да уђе онај који обори обухват испод 95% да га присилно вакцинише.

8. Носићете умрлу децу од страшних заразних болести на души, омиљена је клетва вакциналних сведока, истих оних који немају ништа против да вам одузму дете и присилно га вакцинишу вакцинама које могу довести до смрти, инвалидности, трајног оштећења, хоспитализације, животне угрожености (Правлиник о имунизацији и начину заштите лековима, образац 5.), а кога нико неће носити на души, јер су законом сви заштићени од одговорности. То им не смета да одузимају родитељима одговорност коју хоће да прихвате за сопствену децу, а која им по природном праву припада.

9. И за крај, неизбежне констатације из „хак-пу“ асортимана од говнета, преко
плаћеника до децеубица, које не захтевају дубљу елаборацију. Пуно мегаломанских изјава, месијанских жеља, без сучељавања доказа и дијалога, афективно набијено, идеолошки круто, логички неодрживо, секташки свирепо. А на почетку беху забринути грађани који се брину за јавно здравље.

др Јована Стојковић