Делта варијанта, Велика Британија, вакс и невакс

You are currently viewing Делта варијанта, Велика Британија, вакс и невакс

 

Делта варијанта, Велика Британија, вакс и невакс

Извор: Public Health England, Technical briefing 20, update 06.08.2021

Линк: https://assets.publishing.service.gov.uk/government/uploads/system/uploads/attachment_data/file/1009243/Technical_Briefing_20.pdf

 

Ставка 1.

Проценат смртности у случају млађих од 50 година је нижи код невакцинисаних (0.03%), него код вакцинисаних (0.05%), са напоменом да величина узорка није иста у обе групе.

Код старијих од 50 година, на први поглед, изгледа да проценат смртних исхода је повећан 3,29 пута код невакцинисаних. Али опет, узорак популације који се узима у разматрање није исти – вакцинисана група броји њих чак 21 472, скоро 6 пута више него 3 440 невакцинисаних.

Шта то може да значи? На пример, уколико сте старији припадник друштва вакцинисани са 2 дозе (група старијих од 50 година), 6 пута је већа вероватноћа да се разболите, са 1,8%вероватноће смртног исхода. Ако се нисте вакцинисали, 6 пута је мања вероватноћа да се разболите него да сте примили вакцину, али, ако се разболите, онда је 3,29 пута већа шанса да преминете у односу на онда када бисте примили вакцину. У сваком случају, ако нисте вакцинисани, вероватноћа да уопште преминете од делта соја је 6% за старије од 50 година (??).

Дигресија – Инсулинска резистенција и ковид

Овде нису дати подаци о евентуалним постојећим поремећајима метаболичког стања пацијената (гојазност, дијабетес, повишен крвни притисак, поремећаји рада бубрега, друге хроничне болести). Метаболичке болести су у корелацији са конзумирањем НЕквалитетне хране, као што су разни (и најчешће присутни по маркетима) високо прерађени облици угљених хидрата (сви индустријски деривати шећерне репе, житарица и кукуруза). Старију популацију махом чине пацијенти који пате од неких поремећаја метаболизма, просто јер су дуже изложени утицајима који су их довели до датог стања (најчешће неадекватна исхрана). Самим тим се и очекује да старија популација обољева чешће и у тежем облику од млађе популације, што није ништа ни ново ни непознато.

Оно што јесте мање познато је да значајан удео метаболичких болести изгледа чини инсулинска резистенција, и занимљиво је  то да ниједан систематски преглед не укључује ову анализу која би помогла раној детекцији и проналажењу решења. Недавно је објављен рад (Govender N, et al. (2021). Insulin resistance in COVID-19 and diabetes – doi: 10.1016/j.pcd.2021.04.004”), где се каже: „This review demonstrates that patients with diabetes mellitus have a high susceptibility to COVID-19 disease advancement and severe outcomes“ – пацијенти који пате од дијабетеса (типа 2) имају већу шансу да оболе од озбиљнијег облика ковида и са тешким исходом .

Све ћелије човека имају рецепторе за инсулин. Бела крвна зрнца имају инсулинске рецепторе. Још једном, бела крвна зрнца имају инсулинске рецепторе, а бела крвна зрнца су ћелије које имају улогу у заштити организма од инфекције. Правилан одговор белих крвних зрнаца значајно зависи од инсулинског одговора. Наше становништво се значајним делом ослања на исхрану хлебом и осталим пецивима. Гликемијски индекс ових намирница доприноси развијању инсулинске резистенције. Поред постојећих препорука (витамин Ц, витамин Д, цинк, бакар, селен) око заштите против вирусних (и осталих) инфекција, значајан и најефтинији „суплемент“ исхрани је промена исхране и елиминисање инсулинске резистенције. Напомена – наравно, ово се превасходно односи на становништво у градовима.

Крај дигресије

 

Ставка 2.

Појашњење 1.

Шта је ЦТ (Ct – cycle threshold) приликом ПЛР теста?

Метода ПЛР – полимеразна ланчана реакција (PCR – polymerase chain reaction) приказује присуство нуклеотида у ДНК из  примера ради узорка слузокоже носа. Када се изолује ДНК, ради се о малим количинама, на пример 30 нанограма (30 х 10-9 кг), а секвенца ДНК која нас интересује је присутна са 0,0001%. Метода којом би се ова количина детектовала је за сада непостојећа, али, ако се умножи тај део ДНК, онда га је могуће детектовати.  Током једног ПЛР циклуса, потребни део ДНК се умножава 2 пута. Након 30 циклуса, имамо 2на30 копија. Што је већи број циклуса који се користи за детекцију, то је, сходно томе, мања количина тражене секвенце ДНК у узорку.

Појашњење 2.

РТ-ПЛР – прво реверзна транскриптазна реакција па ПЛР (RT-PCR – reverse transcriptase PCR). Како је Сарс 2 РНК вирус, његова РНК се у лабораторији пребацује прво у ДНК, па се на тој ДНК ради ПЛР. Што је већи број циклуса (ЦТ) приликом ПЛР, то је мања количина РНК вируса у узетом узорку.

Нема разлике у ЦТ (прагу циклуса) циклусима ПЛР теста између вакцинисаних и невакцинисаних, што ће рећи да и вакцинисана и невакцинисана особа након разбољевања имају исту способност ширења заразе. Ово је супронто свим наративима које смо до сада чули, а који изричито тврде да само невакцинисани шире заразу! Исто тако, ово може да значи да вакцинисана особа заправо и нема бољу заштиту, јер има исте вредности „количине“ виралног генетског материјала као и невакцинисана особа.

На слајду 5., показано је како ЦТ циклуси варирају од септембра 2020 до августа 2021. Особе које су примиле једну дозу и разболеле  се од делта варијанте (плава линија) и особе које су примиле две дозе и разболеле се делтом (зелена линија), већ након маја месеца почињу да имају сличне (и на крају исте) вредности ЦТ циклуса.

Да ли то може да значи да ефекат вакцине траје краће него што се рекламира?

Узгред, алфа варијанта детектована са 30 – 32 циклуса практично је више небитна.

 

Одбор за Науку покрета Живим за Србију.

Делта варијанта, Велика Британија, вакс и невакс_ 28.08.2021_ сажетак

gov21_ Variants_of_Concern_VOC_Technical_Briefing_21