Ефикасност и ефективност К19 вакцине – „Иако је го, где је цар“

You are currently viewing Ефикасност и ефективност К19 вакцине – „Иако је го, где је цар“

Извор:

Olliaro P, Torreele E, Vaillant M. COVID-19 vaccine efficacy and effectiveness-the elephant (not) in the room. Lancet Microbe. 2021 Jul;2(7):e279-e280. doi: 10.1016/S2666-5247(21)00069-0. Epub 2021 Apr 20. PMID: 33899038; PMCID: PMC8057721.

Линк:

https://www.thelancet.com/journals/lanmic/article/PIIS2666-5247(21)00069-0/fulltext#articleInformation

Област:

Вакцинологија

Институција:

Centre for Tropical Medicine and Global Health, Nuffield Department of Medicine,
University of Oxford, Oxford OX3 7FZ, UK (PO)

Institute for Innovation and Public Purpose, University College London, London, UK (ET); Competence Center for Methodology and Statistics, Luxembourg Institute of Health, Strassen,
Luxemburg (MV)

doi: 10.1016/S2666-5247(21)00069-0

Ево још једног аргумента који може да послужи дон кихотима у борби против к19 вакцитрењâча, стога, није га лоше упамтити. Заправо, ради се о подсетнику старог градива – релативног и апсолутног смањења ризика, а тиче се података клиничких студија тестираних имунотерапијских средстава против К19, превасходно у погледу ефикасности.

Слика 1А. Релативно смањење ризика (РСР)…Пријављена ефикасност се показује по следећем редоследу релативног смањења ризика од 95% за Pfizer-BioNTech, од 94% за Modernu-NIH , од 91% за Gamaleya, и од 67% за J&J и AstraZeneca-Oxford вакцине.

Слика 1Б. Апсолутно смањење ризика (АСР) … се често занемарује зато што показују значајно мање убедљиву меру учинка од смањења релативног ризика: 1,3% за AstraZeneca-Oxford, 1,2% за Moderna-NIH, 1,2% за J&J, 0,93% за Gamaleya, и 0,84% за Pfizer-BioNTech вакцине (реф 1).

Како би човек реаговао када би се нудило имунотерапијско средство „заштите“ од ковида са 1,3%, 1,2%, 0.93% или 0.84%. Глагол „штитити“ би постао еуфемизам за „ниђе везе“.

Иначе, када је у питању РСР и АСР, да напоменемо да је слична ситуација и са сезонским вакцинама против грипа – АСР достиже тек у понеким случајевима 4-5% (код млађе деце). Ове вакцине нису обавезне, нити су првобитно намењене за младе где уствари постижу „бољу“ ефективност, већ за старију популацију где је АРР занемарљива. Ако изузмемо медицински ратлук-фанатлук (и религиканство), добро би било знати да ли неки аргумент покреће мехнаизам вакцитрењâча.

Елем, из анализираних студија са слике 2, направљена је табела 1, где је скренута пажња на нејасан састав плацебо раствора у три случаја, проценат примећене смртности и наравно апсолутно смањење ризика у случају примања имунотерапијског средства. На слици 3 је чак и комично видети у коликој мери је пристрасност позитивном резултату присутна, тако да је јасно зашто би неко желео да 1,2% постане 120%. На слици 4 су дате неке од рачуница кориштених у вакцинологији.  Табела 1

За све нас важан и сликовит приказ учинка неког третмана може да буде број потребних за деловање (Number needed to treat – NNT). То је минималан број људи који треба да приме (било коју) терапију да би се са сигурношћу могло тврдити да један човек има од тога користи (на пример, избегнут срчани удар). Што је тај број мањи, то значи да је терапија боља (хемикалија, вакцина или нешто треће). Ево примера.

Пример 1. Статини и број потребних за деловање (слика 5)

  • 138 пацијената мора да користи статине пет година како би се спречио један смртни исход
  • 49 пацијената мора да користи статине 5 године како би се спречио неки поремећај кардиоваскуларног система (не смртни)
  • 155 пацијената мора да користи статине пет године да би се спречио један срчани удар
  • Са друге стране, од 99 људи који примају статине у току 5 година, једна особа ће развити дијабетес, што се представља као број потребних за поремећај (Number needed to Harm – NNH)

Пример 2. Вакцина против грипа и број потребних за деловање (слика 6)

  • Број људи који треба да прими вакцину како би се избегло смештање једног пацијента у болницу, се креће од 462 (за особе преко 65 година) до генијалних 7811 (за особе од 5 – 17 година)

Као што је речено, што је мања група људи за деловање, то је терапија успешнија. На слици 7 се види како рачунање релативног смањење ризика, која се користи приликом рекламирања терапије, остаје увек исто без обзира на промену учесталости развијања болести или компликација. Апсолутно смањење ризика се мења значајно, а то је оно што има биолошко-медицинки значај за пацијента.

Закључак: површно читање научних радова је постало непоуздано, стога, морамо се усредсредити ка тумачењу бројева, табела и графика.

Упутство: ако се нађете у друштву рекламних мантри од 80%, 90%, 200% ефикасности било ког третмана за људе, стоички се одмакните од агресора и поставите питање, да ли је и колико апсолутно смањење ризика и колики је број потребних за деловање.

Адаптација и коментар:

Одбор за Науку покрета Живим за Србију

2022.01.10