Институт крајње нужде у функцији ослобађања од прекршајне одговорности

You are currently viewing Институт крајње нужде у функцији ослобађања од прекршајне одговорности

Није лоше знати, посебно у овом данашњем времену када, верујем, сви морамо бити макар помало правници како бисмо заштитили сопствена права.

Разна небулозна правила, настала под велом заштите права на здравље, иницирала су и казне за неношење заштитних маски, неки су добили прекршајне пријаве, а неки су их из страха и незнања одмах и платили.

Узмимо пример који се све чешће дешава, услед ношења маске многи не могу да дишу и имају гушење, посебно су осетљиве особе са дисајним сметњама, или проблемима са плућима, мада то није пресудно, постоје особе са савршеним капацитетом плућа и дисајних органа које просто не могу да толеришу маске јер им то изазива вртоглавице, падање у несвест и замарање.

Уколико имамо у виду да је неношење маске прекршај, а да је чланом 14. Закона о прекршајима прописано следеће:

Крајња нужда

Члан 14.

Нема прекршаја ако је радња прописана као прекршај учињена у крајњој нужди.

Крајња нужда постоји ако је прекршај учињен да учинилац отклони од свог добра или добра другог истовремену нескривљену опасност која се на други начин није могла отклонити, и ако при томе учињено зло није веће од зла које је претило.

Учинилац који је прекорачио границе крајње нужде, може се блаже казнити. Ако је то прекорачење учињено под особито олакшавајућим околностима, неће одговарати за прекршај.

Дакле, онда можемо управо овај члан искористити у својој одбрани…

Крајња нужда постоји ако је прекршај учињен да би учинилац отклонио од свог добра истовремену нескривљену опасност која се на други начин није могла отклонити, и ако при том учињено зло није веће од зла које је претило.

Јасно је да особа која се гуши под маском, том истом маском свом добру (здрављу) наноси велику штету, штету која може да ескалира у падање у несвест или гушење… та опасност од гушења и падања у несвест није се могла отклонити другачије, него скидањем маске и удисањем ваздуха и кисеоника, а квази „зло пандемије короне“ није неприкосновено зло, ако узмемо у обзир да неко под маском и ношењем маске може да доживи много теже последице од „последица“ потенцијалног „вируса ковид-19“, посебно ако знамо да маске не штите од истог.

Шта је страшније и горе, гушити се и пасти у несвест или скинути маску која иначе не штити од короне?

Мислимо мало својом главом док нам још нису отели сав кисеоник, неопходан за функционисање и размишљање исте.

Адвокат Милина Дорић
Председник Одбора за правосуђе
Покрета Живим за Србију