МАЛЕ БОГИЊЕ И ВЕЛИКО СПИНОВАЊЕ

You are currently viewing МАЛЕ БОГИЊЕ И ВЕЛИКО СПИНОВАЊЕ

Готово свакодневно вакцинални ревнитељи из једних дневних новина, поводом пада обухвата вакцинације ММР вакцином, узбуњују јавност и шире хистерију насловима попут: „Претња коју не смемо дозволити“, „Ако се родитељи после овога не опамете онда нам стварно нема спаса“, „Због живота ове деце морате вакцинисати своју“.

Овај пропагандно-психолошки рат који шири неосновани страх и који родитеље који из било ког разлога одбијају вакцинацију деце етикетира као здравствене терористе, опробано је оружје које се дословце и готово у истим реченичним склоповима користи и у другим земљама у којима се намеће присилна вакцинација. И тамо више него нечасну улогу у одузимању основних људских права играју они коју су ослобођени било какве одговорности за било кога – (спин) доктори, који знају да „неопамећени“ родитељи немају проблем са тим да им дете умре од малих богиња и знају да ће 95-процентна вакцинисаност деце у другој и дванаестој години са нешкодљивом ММР вакцином учинити да нам „има спаса“.

Да новинари јесу новинари, а не ПРЕССтитутке којима се за бедну цркавицу говори шта ће да спинују, упитали би забринуте докторе:

1) Колика је била смртност од датих болести у петогодишњем периоду пре увођења ММР вакцине 1994. године и да ли нам је тада „било спаса“, или смо помрли а не знамо?

2) Због чега нисмо забранили улазак просвећеним страним држављанима и тако „се спасли“, када обухват ММР вакцином у европском региону СЗО у десетогодишњем периоду од 1997. до 2006. ни једне године није достизао 95%, док је у седмогодишњем периоду од 2006. до 2012. године европски регион СЗО само једне године (2010.) имао одговарајући обухват, док Италија и Француска у истом периоду нису имале „одговарајући обухват“ ни једне године?

3) Уколико ММР вакцина доводи до имунитета који траје 10 година, према речима епидемиолога др Величковића, да ли то значи да не постоји имунитет људи старијих од 22 године (осим оних који су природно прележали болест и неким чудом преживели), с обзиром да је последња ревакцина у 12. години живота?

4) Због чега се тврди да ће нас ММР вакцина „спасити“ болести, када сам произвођач у упутству за лек наводи да „kao i kod svake druge vakcine, vakcinacija sa MMR-VaxPRO ne mora da obezbedi zaštitu kod svih vakcinisanih osoba“? Kако ће забринути доктори и грађанство детектовати ову популацију и ревакцинисати их?

5) Ко је „крив“ за епидемије малих богиња у Србији 2007. године са 201 оболелим уз обухват вакцинације од 97%, као и епидемију из 2011. године са 370 оболелих уз обухват од такође 97%, али и десетогодишњим обухватима у периоду 2001. – 2011. који су износили преко 95% (осим 2002. када је износио 93%), и због чега висок обухват вакцинацијом није исте спречио? Епидемија се овом приликом догодила и на одељењу хематоонкологије и „висок обухват“ је није спречио, али тада није било патетичне приче о деци оболелој од карцинома којa, нажалост, могу бити жртва и грипа и прехладе, али и стотина других инфекција. Ипак, према оценама епидемиолога, и за њихово разбољевање су криви стил живота и исхрана и „нема доказа“ да је то последица осиромашеног уранијума.

6) Због чега се деца вакцинисана ММР вакцином а која су добила паротитис и морбилиформну оспу не помињу као извори заразе и „кривци“ за епидемију, али се зато „праведни гнев“ обрушава на невакцинисану децу која нити су болесна, нити заражена? Овакве деце је 2011. године забележено 47, 2012. године 21, 2013. године 40.

7) Нису ли „мало“ претеране и обмањујуће тврдње да нам „нема спаса“ ако је у тренутку увођења вакцинације у Велику Британију 1968. године смртност од малих богиња била 0,11 на 100 000 људи, односно 1 човек на милион, док је смртност у САД у тренутку када је прва вакцина против малих богиња лиценцирана 1963. године била 0,2 на 100000 односно 2 на милион, што је 2738, односно 1506 пута мања смртност него смртност од рака у Србији 2015.?

8) Да ли су сви педијатри, педијатријске сестре и остали радници који раде са децом прошли проверу нивоа антитела на мале богиње, заушке и црвенку и да ли су ревакцинисани?

9) Какав је вакцинални статус Рома и миграната?

10) Ко даје право лекарима који не дају одговоре ни на ова питања да у јавним гласилима износе „своје“ коментаре на контроверзна и осетљива правна питања која се тичу „права детета на вакцинацију“ (које је правно непостојеће) и права родитеља да одлучују за своје малолетно дете?

11) Да ли је реклама на билборду у којој се наводи да су „вакцине безбедне, делотворне и штите од заразних болести“ са сликом насмејане бебе и потписом „Тиршове“, у складу са Правилником о начину оглашавања лека, односно медицинског средства и његовим чланом 8, чланом 10, чланом 11 и чланом 13?

12) Да ли вас мало није стид да прозивате људе који се боре да поврате своја елементарна људска и природна права за „огромну штету коју су нанели“ и да позивате на прављење националног плана за „сузбијање антивакциналног лобија“, уколико и сами знате да је пад обухвата ММР вакцином започео 2012. године, док је прво удружење за слободу избора при вакцинацији регистровано јуна 2015. године као одговор на репресивни Закон о заштити становништва од заразних болести и махнито лупетање представника Министарства здравља о одузимању деце?

Медицинска етика у Србији је мртва.

Слава јој.

др Јована Стојковић