МЕНТАЛНА ОНАНИЈА ЗОРАНА КЕСИЋА

You are currently viewing МЕНТАЛНА ОНАНИЈА ЗОРАНА КЕСИЋА

У конц-логору Србија велику улогу у одржавању јавног реда и мира имају логорски забављачи. Њихов значај се огледа у томе што препарираним грађанима одлазак на губилиште, у обланди приземног хумора, приказују као улазак у Дизниленд. Излагање спрдњи покушају освешћених појединаца да покидају букагије главни је метод „рада“.

Тако је другосрбијански, глобалистички пајац Кесић објаснио својој декортикованој публици како је Сверодитељски протест против увођења „сексуалних пакета“ у школе заправо „борба сверодитеља против мастурбације“. Иако је највећи део скупа био посвећен раскринкавању веза геј и лезбејских организација са лоби групама у свету и њиховом директном утицају на „политику“ Владе Србије, поента скупа сведена је на – мастурбацију, односну „борбу“ против исте, што је довело до велике разгаљености публике у студију и франетичног аплауза након што повадише руке из џепова и на тренутак прекинуше превенцију свог менталног здравља. Ипак, сви су добро информисани да можеш да полудиш ако се не самозадовољаваш и да је мастурбација здрава и да је чак препоручују лекари…

Ове „научне“ тврдње прочитане у тинејџерским и женским часописима, након рубрика о томе „како обријати стидну регију“ ваљало би поткрепити, рецимо, експерименталним истраживањима која би указала да се недостатак мастурбације доводи у везу за неким поремећајем који је објективно мерљив, а који би се обавезно појавио код популације сексуалних апстинената, на пример монаштва.

Да ли су ови смејачи можда имали увида у оваква истраживања, а ако јесу молим их да их објаве и да нас просветле, с обзиром да је и сам Фројд, за кога су чули да је био мноого паметан и да је „открио“ сексуални нагон код деце, говорио да се сексуални циљеви који не подразумевају репродукцију могу сматрати одступањима који у својој перманентној варијанти воде патологији која захтева лечење.

Одакле, рецимо, састављачицама пакета идеја да се мастурбација може обављати без. ограничења, када водећи сексолог међу психијатрима у Србији, професор Јован Марић, у свом уџбенику из психјатрије наводи да повремена мастурбација у случајевима усамљености и објективне апстиненције (затвор, војска) може бити корисна, као и да већу учесталост (на пример, неограничено) мастурбације показују компулзивне личности, схизофрени и олигофрени пацијенти?

Размишљање о томе да верујући људи имају апсолутно право на морални суд према овом питању, све и да наука има опипљиве доказе о томе, а нема, вероватно није ни прошла преко мозга овим подсмешљивцима којима глава служи само за шишање од стране оваквих глобалистичких пајаца чија је срамна улога да гладној и болесној деци Србије у замену за слободу понуди орални, анални секс и неограничену мастурбацују.

Штета што нечијим очевима то није био доминантан начин сексуалног задовољења…

др Јована Стојковић