Мета-анализа клиничких студија третмана примењених код ковид пацијената

You are currently viewing Мета-анализа клиничких студија третмана примењених код ковид пацијената

Ако је пут до слободе разума постављен плочицама сазнања, онда ради научног образовања народа и јачања аргумената приликом дискусије, у свега неколико потеза, свако може да приступи мета-анализи која сумира резултате клиничких студија одређеног третмана примењеног код пацијената оболелих од ковида 19, на адреси https://c19aspirin.com/meta.html (слика 1). Препарати који су уврштени у базу података су дати са леве или десне стране. Приликом прегледа студија, оне које су у категорији „after exclusions(као на примеру  „21 aspirin COVID-19 studies after exclusions“) су оне на чије се резултате ваља усредсредити, јер су лишене неких типова пристрасности које кваре квалитет резултата. Наравно, треба имати у виду да већина резултата приказује релативно смањење ризика (које има технички, тј. рекламни смисао), а не апсолутно смањење ризика (које има биолошки, тј. медицински смисао). На страници https://c19early.com (слика 2) лепо је приказан сажет преглед резултата свих студија, где су дате следеће категорије: побољшање исхода (најчешће у смислу избегавања смрти), број урађених студија, број пацијената који су били укључени у студијама и наравно, цена. Ово је један од ванредних примера где је цена треатмана транспарентна и лако доступна.

Опет, ако би неко можда волео да размишља о односу добробит / лошебит третмана, у понуђеним мета анализама нема података о нежељеним последицама. Зато, податке о нежељеним дејствима примене неког третамана можемо наћи на адреси http://www.vigiaccess.org.

Када се сложите са „I confirm that I have read and understood the above statements“ и притиснете „search database“ (слика 3), појавиће се прозор (слика 4), где можете укуцати било који препарат, лек или вакцину, како бисте дошли до броја нежељених исхода (слика 5).

Пример занимљивости:

Метформин, који се даје дијабетичарима за снижење нивоа шећера у крви, тако што смањује количину апсорбованог шећера из хране и синтезу шећера у јетри, уведен је у употребу 1969. године и до данас су пријављена 94 938 нежељена догађаја. Обзиром да се користи у милионским дозама, ово је прилично добра статистика. Мета анализом клиничких испитивања ковид пацијената са дијабетесом типа 2, нађено је да они који користе метформин имају 15% већу шансу да преживе. То може да сугерише да нерегулисан метаболизам шећера добриноси стопи смртности у случају обољевања од ковида, односно, интервенција која смањује количину угљених хидрата у крви значи и мање преминулих. Из овога може да следи да би било занимљиво проверити да ли се ефекат од 15% постиже и код ковид пацијената без дијабетеса (или других обољења) а са ковидом? Даље, ако смањење угљених хидрата посредује смањењу смртности, колико кошта и колико нежељених ефеката би имало смањење угљених хидрата у исхрани пацијената који су на опоравку, па да уместо хлеба поједу мало више неког здравог, а са малим уделом угљених хидрата, поврћа?

Одбор за Науку покрета Живим за Србију