НЕКИ ОД ФЕНОМЕНА МИГРАЦИЈА

You are currently viewing НЕКИ ОД ФЕНОМЕНА МИГРАЦИЈА

Миграција по дефиницији представља кретање људи са једне територије на другу. Може се одвијати на добровољан и законит начин или присилно без пристанка особа. Процес започет ратним вихором на простору Блиског Истока доводи до таласа кретања становништва са тих простора на простор европског континента. Од самог почетка за око обичног посматрача било је много нелогичности у том кретању. Питања типа зашто баш ка европском континенту, а не у околне земље, зашто већину чине млади војно способни момци без жена, зашто увек иду уходаним рутама кретања и можда и најважније је која их то невидљива рука води и са којим циљем? Да се не бих сад „заглављивао“ феноменом Кеденхов – Калегри плана покоравања Европе и стварања мултинационалног стада без икаквих квалитета подложног контроли владајуће елите кроз вештачки изазване еволуционе процесе, бавићу су за око видљивим тривијалним стварима које управо анализом могу довести до суштине самог процеса. А можда управо због овог текста будем и кривично одговарао, јер потписом Маракешког споразума потпадам под удар закона што сам се усудио да критикујем процес миграција и улазим у критичку анализу истог.

У кратким цртама, а бавећи се само „Балканском рутом“ и Маракешким споразумом пробаћу делом да приближим ову „срцепарајућу“ слику заштите људских права. Да ли знате да сваки мигрант са собом има тзв. водич у виду брошуре који му омогућава лакше сналажење кроз земље у којима се налази? Издавач водича је организација под називом W2eu (Welcome to EU, Добро дошли у ЕУ), која оперише у систему Фонда за отворено друштво америчког милијардера Џорџа Сороша. Друга опција је андроид телефон преко којег се обавештава о значајним подацима на сајту www.W2EU.info на 4 различита језика – енглеском, арапском, фарси и француском. Ту се налазе сви значајни подаци за све земље на рути миграција са контактима особа за помоћ, адвоката, као и осталих битних институција. Занимљив је и податак да је сајт и цела инфраструктура подигнута пар година пре почетка процеса миграција и финансирана је новцем Сорош фондације што говори, за оне који још у то не верују, у прилог томе да су миграције као овакве одавно планиране.

Такође треба нагласити и да су особе, првенствено из НВО сектора, издашно финансиране и обучене за рад са мигрантима, као и за поступање према локалном становништву и јавности домицилне земље. Један од водећих заговорника и „заштитар“ људских права миграната у Србији је директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић. Он оцењује да је ситуација са мигрантима у Србији боља него раније, али да је и даље тешка, јер мигранти углавном немају правно регулисан статус и не добијају адекватну заштиту. А да ли је баш ова изјава вођена невидљивом руком ка афирмацији Маракешког споразума процените сами.Глобални феномен обухвата и притисак на политички естаблишмент кроз НВО сектор и медије ради омогућавања несметаног пријема и ( за сада ) даљег протока људи кроз територију земље домаћина дубоко улазећи и мешајући се у њен суверенитет. Све време причамо о кораку 1. Други корак, а опет формализован кроз Даблински 1,2 и 3 и Маракешки споразум, омогућава интеграцију миграната у образовни, здравствени и социјални систем, као и добијање докумената земље у којој се налазе чиме добијају иста права са матичним становништвом. У пракси је већ велики број ситуација у којима грађани сведоче о мигрантима, провалама у куће, провалама у штале, крађе аутомобила, одеће, хране, постељине. Тајац упркос бројним фотографијама и изјавама очевидаца који тврде да се мигрантска криза задњих месеци појачава. У Хрватској виђене су и снимљене колоне миграната, пронађено је и њихово напуштено насеље под шаторима. О томе нити речи од стране полиције и НВО које нас „бомбардују“ нетачним информацијама по којима мигранти траже спас јер у њиховоим државама где бесне ратови. На срећу, ратова нема у Индији, Пакистану, Бангладешу, Мароку, Тунису, Алжиру… Упркос тврдњама заговорника Маракешки споразум је ипак обвезујући јер се у њему говори о предностима и изазовима миграција. Којим предностима за државе и грађане у где се слива река илегалаца, то ипак није појашњено.

О каквој цензури говоримо? Рекли бисмо да је већ и почела првенствено због ћутања МУП-а и медија о кривичним делима миграната. Да ли сте негде прочитали у „мејнстрим“ медијима случај нападнуте новинарке у Обреновцу, препад девојчице од 12 година исто у Обреновцу која се од страха умокрила или напад на мајку са дететом у колицима? Да ли сте негде прочитали или чули на медијима са јавном фреквенцом шта се догађа у Лозници, Шиду или свакодневне инциденте у Београду? А случај пребијања младића у Љубовији, хапшење и „брзопотезно“ пуштање на слободу два мигранта која су учествовала у томе? Извештавање по принципу „да се не бисмо некоме замерили“ јер су (изгледа) илегални мигранти по неким критеријумима ипак „ин“ и у суштини било каква јавна критика подлеже кривичним санкцијама, а медији који се буду „дрзнули” да о томе обавесте биће драконски кажњавани и затварани. Корак 3 је трајно „заглављивање” у земљи домаћина и по тој процени се очекује око 59 милиона нових миграната у наредних 6 година што је изјавила британска парламентарна представница Џенис Аткинсон. По неким проценама и глобалним плановима на подручју Србије, Црне Горе, БиХ и Хрватске очекује се трајни прихват од 6 до 9 милиона миграната. Оправдано се поставља питање зашто су Маракешки споразум одбиле Америка, Аустралија, Мађарска, Италија, Словачка ( пала Влада због тога ), Чешка, Аустрија, Бугарска и још доста земаља? Да ли њихови представници у власти знају нешто што наши не знају или је нешто друго у питању?
Јер са њиховим животним навикама и културолошким разликама у односу на локално становништво може се само замислити њихово уклапање у нову средину. Уосталом да ли им је то и задатак? Зато браћо Срби, нека нам је Бог у помоћи јер стиже Алаху Акбар дружина…

Др Владимир Стојковић
Покрет Живим за Србију