Подршка др Стојковић из Канаде – Проф. др Кристофер Шо

You are currently viewing Подршка др Стојковић из Канаде – Проф. др Кристофер Шо

 

Драга др Стојковић,

Пишем у вези са законом о обавезној вакцинацији у Србији из 2016. године и о актуелним претњама по статус Вас као лекара.

Прво, морам да кажем да сам шокиран драконском природом закона у Србији у којој се невакцинација сматра злочином. Ово је, по мом мишљењу, пример медицинске тираније засноване у великој мери на погрешној премиси, односно да вакцинација не може имати негативне последице. У стварности, вакцинација, као и сваки други медицински поступак или пракса, има нежељена дејства за неке појединце. Литература о нежељеним дејствима вакцина је већ велика, и из дана у дан се повећава, јер научна заједница детаљније истражује проблем. Примери значајних нежељених дејстава обухватају читав низ аутоимуних болести названих “аутоимуни / аутоинфламаторни синдром индукован појачивачима” (ASIA), као што је до најситнијих детаља описала медицинска група у Тел Авиву на челу са професором Јехудом Шонфелдом. Подгрупа ASIS-а је поремећај који се назива макрофагијски миофасциитис, такође добро окарактерисан лабораторијом професора Ромаина Герардија у Паризу. У погледу стварне статистике са аспекта морталитета, на пример са ММР вакцином и разним вакцинама против пертусиса, Центар за контролу и превенцију болести (CDC) открива следеће: Од 1990. до 2018. у Сједињеним Америчким Државама, 111 људи је умрло од малих богиња, док је 148 умрло од ММР вакцине; у истом периоду од пертусиса је умрло 375 људи, а 1700 од вакцина. Само ови бројеви, опет из CDC-ове базе података, VAERS-а, не остављају простора за сумњу да се значајна нежељена дејства, укључујући смрт, могу појавити након давања неких вакцина. Такође је важно схватити да је недавна процена Универзитета “Харвард” показала да је само 1% нежељених дејстава пријављено VAERS-u, што потенцијалну димензију проблема чини далеко већом.

Ови примери указују на очигледну истинитост: као и сви медицински поступци од антибиотика до вакцина, користи за неке се морају узети у обзир у контексту штета проузрокованих другима. Ниједна медицинска процедура није изузета од тога, укључујући вакцине. Сматрати другачије од овога је, по мом мишљењу, погрешна и крајње лоша медицина.

Што се тиче поремећаја у развоју код деце, низ студија на људима и животињама наставља да указује на све вец́и распоред вакцинације у Сједињеним Америчким Државама са наглим порастом терета који доноси поремећај аутистичног спектра (ASD). Све више, научна заједница схвата да у погледу различитих неуролошких поремећаја као што је ASD, могући кривци су неки фактори околине који делују против јединствених профила генетике. За вакцине се не може рећи да су само оне криве, али не могу се ни потпуно ослободити оптужбе. Упркос томе што заједница лекара конвенционалне медицине у Србији или негде другде може рећи да је „наука поуздана“, тачно је супротно. Што више учимо од независних лабораторија, то више видимо да нам треба још много да бисмо шватили порекло различитих аутоимуних поремећаја који све више утичу на наше популације.

Друга поента овога што говорим, односи се на горе наведено, али у контексту људских права, од којих је “сигурност особе” најосновнија. Спроводити на децу вакцинацију чија су нежељена дејства тако добро документована, само је мали корак од обавезивања свих одраслих на вакцинацију након што им имунитет стечен вакцином престане. На пример, ефикасност DPT вакцине (вакцине против дифтерије, пертусиса и тетануса) се временом смањује, тако да особа након осам година од примања вакцине практично нема антитела против пертусиса. У САД-у, само око 30% одрасле популације прима бустер вакцину (додатну дозу претходно примљене вакцине), и последица је да нема колективног имунитета. Једино решење овог “проблема” било би захтевање поновне вакцинације свих одраслих уз финансијске казне или казне затвором за оне који исту одбију. Цена коју треба платити, међутим, била би у повећању нивоа аутоимунитета изазваног вакцином. Присиљавање појединаца да преузму овај ризик нарушава безбедност особе и представља прави знак тоталитарне државе. Заиста, напомињем да порекло концепта “стања изузетка (или ванредног стања)” за “веће добро” потиче од нациста. Не морам да вам кажем колико је Србија трпела под нацистичком окупацијом.

Искрено ми је жао што чујем да је Ваша медицинска дозвола угрожена зато што настављате да тражите основна људска права за Ваш народ. Такође сам ужаснут чињеницом да се људима у Србији може претити разним казненим мерама због доношења одлука за заштиту сопствене деце. Поздрављам то што се Ви и други у Вашој заједници одупирете овим мерама. Не сумњам да ће историја судити отпору принудној вакцинацији у позитивном светлу као још један корак да се осигура људска слобода.

У Северној Америци постоји све вецћи отпор на присилну вакцинацију, јер људи схватају да се код осетљивих појединаца могу појавити нежељена дејства, да ризици од вакцинације често могу надмашити њене користи, и да држава нема право да крши основна људска права за медицинске поступке који нису у потпуности проучени. Даље, све више се увиђа да је велики део политике присилне вакцинације вођен профитним мотивима различитих фармацеутских компанија.

Сједињене Америчке Државе, Канада, разне европске и друге земље имају историју слободе која је сасвим у супротности са прописаним медицинским процедурама. За многе у Северној Америци, питање је постало сасвим јасно: у слободном друштву, људи морају бити у стању да сами одлучују о својој деци и сопственом телу. Све друго је једноставно тиранија.

Надам се да ћете свој случај и оштре законе који се разматрају у Србији однети комисијама за људска права Уједињених нација и Европске уније и тако помоћи законодавцима у Србији да схвате опасан пут на ком се налазе.

Молим Вас, будите сигурни да имате моју пуну подршку и јавите ми ако могу некако да Вам помогнем.

С поштовањем,

Проф. др Кристофер А. Шо

Професор одсека за офталмологију и визуелне науке Универзитета “Бритиш Колумбија”

Ванкувер, Канада V5Z1M9

Tel: 604-875-4111 (локал 68373)

Email: cashawlab@gmail.com

 

Оригинал писма:

190212 – Stojkovic support letter