Протић: Немам утисак да је др Стојковић “класична антиваксерка”, него бих рекао да се бори за “информисани избор”

You are currently viewing Протић: Немам утисак да је др Стојковић “класична антиваксерка”, него бих рекао да се бори за “информисани избор”

Коментар Андреја Протића на Фексбуку због захтева појединих лекара да се др Јовани Стојковић одузме лиценца.

После 22 године беспрекорног школовања, 10 година рада са психијатријским пацијентима без иједне притужбе или пријаве, никада правоснажно осуђена ни за прекршај, никада узела ни динар, ни путовање од фармацеутске индустрије, идем да ми суде због СЛОБОДЕ.

Добро јутро, логораши.
— Јована Стојковић (@DrJovana) December 26, 2019

Заиста, без обзира на евентуалне симпатије или антипатије према Јовани, овде би требало сагледати чињенице.

Нисам претерано помно пратио сваку њену изјаву, али немам утисак да је др Стојковић “класична антиваксерка”, него бих рекао да се бори за “информисани избор”. Притом, тим активностима се бави у своје слободно време, тако да овде практично испада да јој се “суди” за “деликт мишљења”, а то је наравно противуставно.

Због чега не бисмо ову расправу са погрешног фокуса на питање да ли држава треба да намеће обавезну вакцинацију или не, усмерили на питање критеријума надзора и контроле над тендерима и квалитетом вакцина, увођење неких нових вакцина уз оне с којима смо сви раније били пелцовани, чињеницу да је злогласни NOVARTIS откупио Торлак, чиме смо практично изгубили највећи део домаће производње…

Не мора да нам се обавезно допада начин на који, да поново нагласим, У СВОЈЕ СЛОБОДНО ВРЕМЕ др Стојковић покреће ова и слична питања, али то свакако не значи да таква питања не би требало постављати. Штавише, уколико их нико не би постављао јавно, могуће је да би проценат пелцованих био донекле већи, али је питање с чим бисмо онда били пелцовани. У овој врло профитабилној области заиста недостаје адекватан ниво контроле и надзора, посебно над увозом где се искључиво гледа папирологија, а не врши се било каква провера да ли садржај одговара декларацијама. Чак и у много мање корумпираном друштву од нашег, макар би ова чињеница морала да буде разлог за бригу.

Најзад, због чега упорно занемарујемо чињенице да одређене популације (нпр. Роми, мигранти…) у великом проценту неће бити вакцинисане, ма колико држава покушавала да их на то примора, тако да “у кајсије” иде и мит о резистенцији? Мислим да би ова питања морала да буду у фокусу расправе, а не лични активизам било ког појединца, макар он био и лекар. Зар није врхунац лицемерја да никоме није пало на памет да рецимо одузме лиценцу лекару из Бијељине, који је принудно извршио абортус у седмом месецу трудноће својој љубавници и правоснажно за то био осуђен на 4,5 године робије, а да се у питање доводи лиценца Стојковићке, због њених приватних ставова које износи изван радног места? Чак и они који се баш ни у чему не слажу с њеним ставовима, морали би да се запитају колико је ово опасан противуставни преседан и какве даље последице по све нас може да има ако им ово сада прође.

Коначно, кампања прогона само додатно подиже Стојковићкину популарност и једини могући ефекат свега овога је да њени ставови дођу до још већег броја људи. Све у свему, нема ни једног рационалног разлога у прилог ове кампање, без обзира на било чији став по питању поверења у државу (овакву каква јесте) да јој се дају пуне ингеренције над становништвом, а укине право чак и на постављање “незгодних” питања.

Андреј Протић

Извор: “Видовдан”