О вакцини против Ковид-а 19 и бројним повезаним питањима се расправља у свим медијима, ризикујући да се, због превелике количине информација, оне најважније нађу у другом плану.
Јуче је на „Суд Радио“ професор Кристиан Пероне причао о чланку који је написао и објавио на својој фб страници; у наставку ћемо вам пренети садржај овог важног чланка.
„Нису све вакцине о којима се говори у медијима исте природе; неке од њих више личе на медицински експеримент чије последице нису још познате. Бркамо појмове брзине и журбе. Биће потребно још много искуства да би се са сигурношћу могле утврдити њихови ефикасност и толеранција. Нада људи би требало да се усмери на већ постојеће лечење у раној фази болести чији су се резултати утврдили на светском нивоу.
Треба да се запитамо да ли је на месту да влада представља вакцинацију као главни услов за повратак слободе.“
Чланак доктора Перонеа
Француска, која се налази у дубоком кошмару већ месецима, се буди.
У многим градовима наше лепе земље, народ је устао у покушају да поврати своју слободу, захтевајући поновно успостављање демократије.
Као доктор, специјалиста за инфективне болести, који је био на челу бројних организација и институција у области јавног здравља, укључујући оне које се баве питањем вакцина, сваки дан уочавам растућу забринутост и очај међу грађанима. Свестан сам ризика да опет будем проглашен „теоретичарем завере“, термином којим се означавају они који критикују или оспоравају једноумље.
На неки начин сам и поносан што ме тако називају, јер се моје иступање није мењало од почетка пандемије. Стога сматрам да је моја дужност да се данас поново осврнем на све медицинске аспекте Ковид-а 19, посебно на тему вакцинације, која представља централну, да не кажем и једину, бригу државне здравствене политике
Многи Французи су хипнотисани политиком ширења страха. Од септембра 2020. нам се најављује други „страшни“ талас епидемије, који ће бити далеко гори од првог. Министар здравља, Доктор Оливије Веран, председник Јелисејског Научног савета, професор Жан-Франсоа Делфраис, директор „Direction générale de la Santé (DGS)“, професор Жером Саломон и Институт Пастер су нам најављивали катастрофалне цифре са експоненцијалним растом броја умрлих, уз потпуни крах свих здравствених установа.
Чак је и сам председник Републике, током недавног телевизијског обраћања у којем је најављен нови лок-даун, предвидео 400.000 мртвих, увећавајући тако већ претходно најављених 200.000. Ове нереалне цифре су имале само један циљ; да подстакну страх међу народом, да нас држе закључанима и под маскама, иако само коришћење маски у општој популацији није научно повезано са спречавањем ширења САРС-КОВ-2. Њих би требало да користе само болесни, њихово ближе окружење (пре свега особе са нарушеним здрављем) и особље које их лечи.
Ипак, интензитет епидемије опада и није дошло до било какве апокалипсе. Динамика криве већ недељама показује профил сезонског опоравка, који се може видети код одређених вируса након завршетка једног епидемиолошког таласа.
То говори о адаптацији вируса на људе, а уједно је и одраз колективног имунитета који се развија у становништву и који нас штити природно.
Сојеви вируса који тренутно циркулишу су изгубили на свом интензитету. Свакако, власт неће моћи да присвоји заслуге овог пада јер је до њега дошло пре него што је донета одлука о затварању становништва.
У неким деловима Француске регресија епидемије је почела пре него што је уведен полицијски час.
Нажалост, и даље долази да смртних исхода међу најстаријом популацијом, гојазним људима, тешким дијабетичарима, особама које пате од високог притиска, кардиореспираторних болести и болести бубрега. Ове високоризичне особе су прецизно идентификоване и, према томе, здравствене мере би требало да буду највише усмерене на заштиту, откривање и лечење хидрохлорокином и азитромицином, у најранијој фази појаве симптома код ових пацијената. Ако се спроведе правовремено, оваква метода лечења је високо ефикасна и безбедна.
Многи смртни исходи су могли да буду избегнути. Међутим, лекари опште праксе и особља геријатрије нису били усмерени у том правцу.
У овом контексту, несхватљиво је да и даље приморавамо децу да носе непотребне маске. Све ове „мере“ се спроводе како би Французи тражили спас у вакцинама. Која је сврха вакцине за болести чији је морталитет близу 0,05%? Нема је. Таква масовна вакцинација би била непотребна, а ризици од вакцинације би могли да буду много већи од њене користи.
Највише забрињава чињеница да многе земље, укључујући Француску, најављују да су спремне за вакцинацију у наредних неколико недеља, а да су се притом развој и провера вакцина извршиле у веома кратком року и да до данас нису објављени резултати ефикасности и њихових евентуалних ризика; добили смо само саопштења индустријских произвођача, сто је довело до експлозије вредности њихових акција на берзи.
Најгоре је то што прве „вакцине“ које нам се нуде нису заправо ни вакцине већ производи генске терапије. Убризгаће нам се нуклеинска киселина која проузрокује производњу елемената вируса у нашим сопственим ћелијама. Нисмо ни на један начин упознати са последицама оваквог поступка, јер се тако нешто никада раније није применило на људима. Шта ће се десити ако ћелије неких „ вакцинисаних“ произведу превише вирусних елемената који би могли да проузрокују неконтролисане реакције у њиховим телима?
Прве генске терапије ће бити са РНК, али већ постоје пројекти са ДНК. Обично се у нашим ћелијама „информације“ преносе са ДНК на РНК, али је обрнуто могуће у неким околностима, посебно ако се узме у обзир да људске ћелије од памтивека садрже такозване „ендогене“ ретровирусе који су интегрисани у ДНК наших хромозома. Ови „ одомаћени“ ретровируси који живе у нама су обично безопасни (за разлику од ХИВ-а, ретровируса сиде), али могу да произведу један ензим – обрнута транскриптаза – који може да „преписује“ у обрнутом смеру, односно од РНК ка ДНК.
На тај начин, један РНК, непознат нашем телу и убризган инјекцијом, би могао да кодира за исто толико непознат ДНК, који након тога може да се интегрише у наше хромозоме.
Дакле, постоји реална опасност од трајног трансформисања наших гена. Такође, постоји и могућност да се модификацијом нуклеинских киселина наших јајних ћелија или сперматозоида пренесу генетске модификације на нашу децу. Особе које промовишу ову врсту терапија, лажно названим „вакцинама“, су нека врста „Франкенштајна“ који сматрају Французе и остале народе покусним кунићима.
Не желимо да завршимо као генетски модификован парадајз или кукуруз. Одговорно лице једне фармацеутске компаније је изјавио пре неколико дана да се нада ефекту личне заштите, али да се не треба превише уздати у утицај на пренос вируса, тј. на динамику епидемије. То представља прикривено признање да се овде не ради о вакцини. Заиста скандалозно!
Чињеница да сам одувек био присталица вакцинације и да сам годинама био на челу институција које су се бавиле регулисањем вакциналне политике чини да се осећам још више шокиранo.
Морамо одмах да зауставимо овај изузетно забрињавајући план. Луј Пастер се сигурно окреће у гробу.
Наука, медицинска етика и, изнад свега, здрав разум морају да преузму контролу.
Кристиан Пероне (Christian PERRONNE)
Превод: Михаило Средојевић
