РОДИТЕЉСКА ПАРАНОЈА И НВО-РЕФОРМИСТИЧКА МЕТАНОЈА

You are currently viewing РОДИТЕЉСКА ПАРАНОЈА И НВО-РЕФОРМИСТИЧКА МЕТАНОЈА

Бити родитељ данас у Србији, представља највећи подвиг и искушење. Преумљеници на власти на дневном нивоу доносе законе, уредбе и дописе којима полажу право на физичко и ментално „поправљање“ наше деце. Оправдања за то су им дубокоумна и надасве рационална, а могу се сажети у истом таквом „аргументу“ једног од „цењених експерата“ који је недавно на једној националној телевизији оправдавао праксу присилне вакцинације тезом да „родитељ може бити глуп, необразован и зао“.

Овакав необразовани, зли глупак , поред тога што не води рачуна о здрављу детета, најчешће не уме ни да га васпита и образује, те обично детету „пружа две могућности уместо сто“ и васпитава га са родним стереотипима, те „ствара “ дечаке или девојчице, које ће кад мало поодрасту највероватније да силује, јер је „породица најопасније место“.

Срећом, Србија је пуна добрих тета (и по којег чике) који брину за злосрећне малишане који ионако нису криви што су им родитељи глупи, необразовани и зли, па још и параноици који сматрају да су актуелне „реформе“ образовања и здравства диктиране од стране западних и непријатељских (не)владиних организација и усмерене на психо-физичко разбољевање и олакшано отимање њихове деце.

Није да не верујем оцени „цењених експерата“ и „боркиња за права жена и деце“, али професионална радозналост ме нагони да размотрим квалитете параноичности“ глупих, необразованих и злих“ родитеља у Србији, чију би децу горе наведени да спасавају.

Прва недоумица која упада у очи је невероватан број „параноика“ који далеко превазилази констатацију старих психијатара да је параноја тако ретка болест да се може сматрати „срећним“ психијатар који се сретне са оваквим пацијентом у својој каријери. Уколико су процене „цењених експерата“ тачне, онда у Србији влада никад виђена епидемија параноје, која мора бити детаљно експлорисана и образложена.

Друго, суманута идеја, као главни елемент психопатологије код параноје, представља „веровање које није засновано на реалним чињеницама и које је неподложно корекцији“. Да видимо, колико је веровање да стране НВО утичу на кројење закона (читај: живота) и политике у Србији засновано на чињеницама. Ова провера не захтева претерану памет и ангажман, довољно је попити таблету против повраћања и отићи, на пример, на сајт Naled-a.Тамо се може прочитати да је ова агенција „кључни саговорник Владе РС у дефинисању регулаторних приоритета у законским решењима од значаја за привреду“ те погледати у њиховој „Сивој књизи“ шта се све очекује од наших министарстава а шта је „испуњено“. Такође, са поносом се истиче да су чланови ове организације и многе мултинационалне и националне компаније, између осталих и највеће фармацеутске куће које ординирају Србијом, те је тзв. реформа здравства на овај начин под њиховим директним упливом, а под кожом сваког детета у Србији. Реформатор здравства је и AmCham, Америчка привредна комора, чији су чланови, гле чуда, опет велике фармацеутске корпорације.

Реформу у образовању (читај: увођење сексуалног васпитања), према речима Групе за заштиту од насиља и дискриминација Министарства просвете РС, помаже „Инцест траума центар“ који себе назива „женском невладином организацијом“ која се бави „заштитом од насиља у породици и сексуалног злостављања“ као и „психолошком подршком деци и женама који су преживели сексуално насиље“. Утицај овог женског „невладиног“ друштвањца на државне органе је значајан с обзиром да је , према подацима са сајта Центра, њихове „едукативне програме“ прошло 8874 запослених у 832 државне и невладине организације. „Образовни пакети“ у којима се усваја знање о оралном и аналном сексу, француском пољупцу, лезбијском кондому и мастурбирању са илустрацијама две лезбејке које се љубе и држе за задњицу, могу се нађи на њиховом сајту. Повлачење пакета под притиском јавности само је замазивање очију с обзиром да на истом сајту можете пронаћи државне установе које су подржале увођење теме „насиља над женама и децом“ у школске уџбенике. Поред бројних центара за социјални рад, домова здравља, чак и претшколских установа, „подржаваоци“ су и Институт за судску медицину, Секретаријат за здравство града Београда, Болница за психијатрију КБЦ „др Драгиша Мишовић“, Друштво за дечју и адолесцентну психијатрију и сродне науке, Министарство здравља РС, Министарство вера РС, Београдско психоаналитичко друштво, Друштво психолога Србије, као и незаобилазни Заштитник грађана РС.

Зато је сасвим оправдано питање свим кратковидим заштитницима породице меког срца који сматрају да је гре’ота тражити оставку министра Шарчевићa кад је већ повукао пакете лауреаткиња Лабриса: Шта мислите, из којих институција ће доћи „стручњаци“ који ће „нашминкати“ образовне пакете и опет их потурити деци од 3-18 година? Са Марса или из установа „подржавалаца“ са списка ?

Ако посетите сајт горепоменутог „Лабриса“, можете прочитати обећање Завода за унапређивање образовања и васпитања које је потписао проф. др Зоран Аврамовић, у коме се Завод обавезује да ће приступити изради предлога подзаконских аката који ће ближе дефинисати план уџбеника, а као одговор на притужбе лабристкиња на „дискриминаторне садржаје који се односе на сексуалну оријентацију и родни идентитет“.

Ова организација која окупља само жене, са све „рачуновоткињом“, а узгред се бори против „дискриминације“, иако „невладина“, свесрдно је подржана од државне америчке агенције USAID кoja на свом сајту и сама наводи да „обезбеђује средства и финансијску подршку НВО сектору широм Србије као би ангажовале грађане у разумевању и пружању подршке неопходним реформама“, али и да “врше надзор рада Владе и локалних самоуправа“ и „подстиче боље функционисање скупштинских одбора, посланичких клубова и међустраначких форума“. Према подацима са сајта ове америчке државне агенције, у периоду од 2001. до 2016. је за ове циљеве дато 747 милиона долара.

Значи, људи отворено кажу да плаћају, НВО отворено кажу да делају и да утичу на српско законодавство а у циљу стварања погодне привредне атмосфере за своје чланове тј. мултинационалне корпорације, „законодавци“ отворено газе Устав РС и укидају слободе грађана а сви заједно, на челу са „стручњацима“ који опет отворено подржавају активности НВО, праве народ лудим.

Ако и занемаримо траг новца који је ту да се свака зверка покаже, можемо ли веровати у хипотезу да група жена која је одбацила материнство зарад оралног секса преко „лезбијског кондома који прекрива женске гениталије и анус“ може имати аутентичну бригу за заштиту дечјих права? Да ли „подржавачице“ геј параде на којој је почасни гост био Франк Ван Дален, оптужен за сексуално злостављање дечака и човек који је доводио малолетну децу на геј параду у Амстердаму, могу објаснити своје лицемерје док оптужују родитеље као потенцијалне силоватеље, а породицу као најопасније место за одрастање? Да ли су ове чуварке дечјих права протестовале због особе неодређеног пола која је на геј паради 2015. носила транспарент на којем је писало „Поштуј дететову жељу“?

Сам садржај „образовних пакета“ који би требало да заштите нашу децу од сексуалног злостављања тако што ће им говорити о ерогеним зонама у трећој години, по мом дубоком уверењу, плод је дубоко перверзног мозга. Ко год је ово (о)смислио или је ефебофилан и педофилан хомосексуалац (према подацима порф. др Стојиљковића таквих је 55%) или је био сексуално злостављан у детињству. Паре су само приде.

др Јована Стојковић