Да би поднели дисциплинску пријаву било којој комори за дисциплински прекршај, неопходно је:
1) да сте конкретно ви или лице чији сте законски заступник чином тог кога пријављујете оштећени;
2) да је тај кога пријављујете прекршио неку конкретну обавезу законом прописану
3) да постоји конкретна штета
4) да постоји узрочно последична веза између радње пријављеног и чињеничног стања.
Дисциплинске пријаве коморама, било то лекарска комора или адвокатска, или било која друга нема за циљ да оцењује кривичну одговорност нити грађанско-правну одговорност, јер ту одговорност утврђује Суд редован државни, грађански и кривични, а Судови части немају такве надлежности.
Судове части морају водити људи који савршено познају Закон о општем управном поступку као и све процесноправне одредбе. Доктори, разуме се немају ова знања, што су до сада и показали и доказали.
Уколико у конкретном случају нема активне и пасивне легитимације уколико нема узрочно последичне везе, не можемо говорити ни о дисциплинској одговорности нити о било којој другој одговорности посебно имајући у виду да последице нема. Дакле ако у пријави пише да је пао обухват вакцинације, а Батут каже да није пао обухват вакцинације, и ако политички и на други начин прогањају докторку која има сопствено мишљење и став на који има право јер то није резервисано ни за епидемиологе ни за докторе већ за сваког човека као Уставно право, онда можемо схватити да су сви притисци само пуко шиканирање без упоришта у праву.
Још једна важна ствар у мору безакоња јесте и то да по Закону нико нема обавезу ДА ЋУТИ О УПУТСВУ НА ВАКЦИНАМА И НИКО НЕМА ОБАВЕЗУ ДА СЕ БАВИ ПРОМОВИСАЊЕМ ПРЕВЕНТИВНИХ МЕРА ПОСЕБНО ТАКВУ ОБАВЕЗУ НЕМА СПЕЦИЈАЛИСТА ПСИХИЈАТРИЈЕ.
Замислите када би адвокати одговарали за то што сматрају да је Закон о облигационим односима лош, и када би наводили нежељена дејства лоших Закона. Ми имамо лоше Законе и свако има права да прича о лошим Законима. То не подлеже ни каквим одговорностима, јер то је грађанско и политичко право сваког.
Обавезна вакцинација је проблематична јер је Законом прописана као ОБАВЕЗНА, сходно томе само из те визуре и те перспективе можемо посматрати проблем, то нема везе са ваквцинацијом нити са превентивном мером ВЕЋ СА ОБАВЕЗОМ! Та обавеза може сутра бити било шта, али шта год да буде Уставно право на неповредивост телесног интегритета остаје као чврст стуб фундаменталног права.
Обавезна вакцинација све и да нема нежељена дејства опет би била као таква обавезна проблематична јер то што је нешто добро или одлично за нас не даје довољно аргумената да се тако нешто наметне као обавеза. Ако имамо у виду да је вакцинација поврх свега и изузетно ризична ми немамо пуно шта да причамо, ту где ризик постаје опште позната ствар нонсенс је њу наметати било коме, посебно не тако да нико неће да сноси одговорност.
Адвокат Милина Дорић
