На Косову и Метохији тренутно је у току хуманитарна катастрофа услед нестанка основних животних намирница, лекова, кисеоника, односно права на живот за Србе. Сви Срби знају циљ ових зверских поступака, а то је етничко чишћење. Такође, сви знају да се ове зверске мере не могу спроводити без подршке Европске уније и НАТО. Даље, сви Срби гледају како наше власти моле ЕУ и НАТО да повећају своју присутност на нашој окупираној територији. Сведоци смо да су последња велика окупљања Срба била на протестима у организацији странака које подржавају “Европски пут” и на контрамитинзима власти, која такође иде истим путем. Судећи по ономе што видимо, могло би се закључити да је главни проблем Срба неодлучност, кога треба подржати – проевропску власт или проевропску опозицију. Сви који су бар мало упућени знају да “Европски пут” подразумева одрицање од Косова и Метохије, санкције Русији, одрицање од српског идентитета, спремност да се прихвати могућност одвајања и осталих територија у којима цвета сепаратизам (који нико не жели да санкционише), прихватање наоружаних илегалних миграната који на северу земље редовно понављају терористичке акције (које нико не сме да назове тероризмом) и да не говорим о LGBTQ+ и осталим болесним окупаторским вредностима. Једном речју, “Европски пут” је недвосмислено потпуно уништење Србије и Српства. А шта Срби раде? Подижу свој глас за националне интересе, за Косово и Метохију и за страдајући народ наш само на друштвеним мрежама, и то они Срби који важе за екстремисте, а они “нормални”, који су у већини, се окупљају на улици како би сменили или подржали лидере који их воде, истим, “Европским путем”.
За то време, док траје етничко чишћење на КиМ услед хуманитарне катастрофе, убијања, киднаповања, пребијања, Шиптари на сав глас објављују целом свету да су они жртве, а ми терористи. И док многи верују у то да је још “Косово” услов за ЕУ и да је то “готово питање”, најављени су протести албанског становништва из општине Прешева, Бујановца и Медвеђе, сепаратистички названих “Прешевска долина”, против “српског терора” према њима. Протести су најављени за 23. октобар, а како би имали јачег одјека у свету, неће бити једини. За хуманитарну катастрофу и етничко чишћење на Косову Срби не подижу свој глас, а Шиптари ће одржати протесте за непостојеће угрожавање њихових права. Наравно, од Срба се очекује да признају своју непостојећу кривицу зарад “мира и стабилности” и да забораве реалност – да су градоначелници Бујановца и Прешева Албанци, да албанско становништво има већа права и привилегије од Срба у поменутим општинама и да је Дом здравља у Врању увек пун Шиптара, који се лече ту, док се Србима ускраћује право на лекове и кисеоник за операционе сале за рађање беба на Косову и Метохији.
Поред свог понижења и трагедије коју доживљавамо, поставља се само једно питање пред успаваним и наивним Србима:
Колика је наша одговорност за све што доживљавамо?
