Српски грб, немањићки двоглави орао, симболише Србију са једним телом и две равноправне главе, једна је глава државне власти, овоземаљске, световне, и друга глава Цркве, духовна, оноземаљска. Окренуте у простору, гледају у прошлост и будућност равноправно. Тако је устројио државотворац Србије Стефан Немања, касније свети Симеон мироточиви и његов син Свети Сава, устројитељ и утемељивач цркве српске православне самосталне.
У случају када би глава световна добила преимућство, дошло би до такозваног цезаропапизма, у супротном када би духовна глава, преузела власт дошло би до папоцезаризма. Ни једна превласт не чини добро самом телу Србије.
За време владавине Турака, силом прилика, духовна је морала да преузме обе улоге, да би сачувала српски идентитет, народ, територију и пре свега веру. Непријатељи Србије вековима, кроз ратове најчешће, трудили су се да униште обе главе српског идентитета.
Због тога је сва српска историја испреплетана страдањима и владара и народних вођа, али и свештеника, монаха, игумана , владика и патријараха из духовне власти. Својим страдањем, жртвом, дали су нашој историји посебан печат христоподобности са великим бројем светитеља, јунака и јуначких догађаја, какав се у околини међу народима не среће ни приближно, па ни у целом свету. Многи владари, иако из световне власти, живећи духовним светим животом, постали су светитељи чудотворци. Само да поменемо неке: Свети Симеон мироточиви, Свети Драгутин у монаштву Теоктист, свети Милутин који сазида недостижних 42 манастира и цркава, Свети Стефан Дечански испосник, краљ, чудотворац, Свети Кнез Лазар, законоположник Царства небеског, његов син Свети Деспот Стефан Лазаревић и многи други.
1937.године српска влада Цветковић-Мачек потписује Конкордат и даје примат католицима усред вековне српске државе и православног народа, те срамном и подмуклом издајом хоће да нас увуче у јерес католицизма да изгубимо светосавски идентитет по коме смо препознатљиви у целом свету, али најбитније, препознатљиви пред Богом. У том одсудном тренутку, трезвена глава духовна на челу са светим Патријархом Варнавом и Светим Владиком Николајем, познатом крвавом литијом, не дозвољава издају и успева да сачува православну веру.
Доласком на власт сатанског комунизма, Србија је обезглављена световном влашћу, а мешањем, подмићивањем, уценама, најсвирепијим притисцима утичу и на скалпирање духовне главе. Непријатељ је високо свестан да не могу овладати Србијом ако не преузму и световну и духовну власт, што су и учинили.
Срамним повлачењем војске 1999. године са Косова и касније протеривањем надлежног епископа рашко призренског господина Артемија који није хтео да сарађује са окупатором, нанета су два кључна ударца не само за српски идентитет и очување вере, већ уопште опстанак српског народа и српске цркве на Косову и Метохији.
На прагу смо највеће издаје у српској историји са несагледивим последицама, не само за Косово и Метохију, већ за целокупан српки народ и Србију.
Да да Бог да се освестимо, да се просветимо, да се пред Богом покајемо, да се охрабримо за чување свега што нам је од прадедова остало, да се пред њима и Богом не обрукамо.
Непријатеља је много, али ко ће против нас ако је Бог са нама.
С Божијом помоћи и нашим трудом живела Србија! Догодине у Призрену!