Покрет Живим за Србију предао је Народној скупштини републике Србије захтев за измену Закона о заштити становништва од заразних болести. Овај закон је донет 2016. године, а допуњен и измењен у „време короне“ 2020. године и у неким својим члановима је супротан основним људском правима – праву на неповредивност телесног и психичког интегритета, праву на слободу избора медицинске мере, праву на безбедну медицинску меру, праву деце на опстанак и развој и праву деце на живот и здравље.
Члан 32 чије смо брисање захтевали, налаже да обавезну имунизацију „лице које треба да се имунизује, као ни родитељ, односно старатељ не може да одбије“, као и да је за боравак деце у предшколским и школским установама неопходно да испуне услове из члана који их обавезује на вакцинацију против 11 болести.
Члан 33 чије смо брисање захтевали, отвара могућност да не само деца, већ и одрасли буду изложени обавези имунизације коју не могу да одбију и то за било коју болест за „коју се утврди опасаност од преношења“. Она се наређује актом министра у складу са препорукама СЗО.
Члан 31 чије смо брисање захтевали, предвиђа карантин, односно „ограничавање слободе кретања и обавезне здравствене прегледе здравим лицима“ за које чак постоји само сумња да су били у контакту са лицем за које постоји сумња да је оболелео од заразне болести. Ова мера може се спроводити за било коју болест за коју министар утврди да представља опасност по здравље становништва Републике Србије. Према овом члану, лица према којима се одређује мера карантина морају се придржавати мере под претњом принудног стављања у карантин. Мера карантина се спроводи у посебним објектима који испуњавају прописане услове, а обезбеђење обавља орган надлежан за унутрашње послове.
Члан 31 б чије смо брисање захтевали, предвиђа „ограничавање слободе кретања лицима у колективном смештају“ , такође у случају епидемије неодређених заразних болести, по наредби министра и може се наредити за „све врсте и све објекте колективног смештаја“.
Потребно је додати чињеницу да су и другим законима и праксом предвиђене репресије за људе, а нарочито децу, који желе да очувају минимим људских права и телесно-психичког интегритета. Према Закону о финансијској подршци породици, уколико сва деца у породици нису комплетно вакцинисана, или дете на које се захтев односи, неће се моћи остварити родитељски додатак.
Родитељи који одбију или одложе неку од 11 обавезних вакцина, прекршајно (за сада) се гоне уз високе новчане казне, али све чешће и пријављују центрима за социјални рад у контексту занемаривања деце, нарочито од стране породилишта.
Захтевали смо да се наш захтев упути свим посланичким групама, а о њиховом одговору или изостанку истог ћемо обавестити јавност. Сматрамо да као изабрани представници народа имају обавезу да реагују, јер проевропске странке морају знати да је у већини земаља Европске уније вакцинација необавезна, док поједине националне опције позивамо да испуне предизборно обећање које су сами дали.
Фото: Artem Podrez, Pexels
