Одговор „извесне Јоване Стојковић“ уреднику информативног програма ТВ Прва

You are currently viewing Одговор „извесне Јоване Стојковић“ уреднику информативног програма ТВ Прва

У четвртак 01.02.2024. у вестима телевизије Прва, означили сте ме као извесну Јовану Стојковић која је против вакцинације деце и која је говорила људима да “вакцине од нас праве зомбије, убацују нам чипове да би нас нецефинисана група људи контролисала”. Истине ради, која ће ипак остати негде записана, желим да Вас обавестим о јавно доступним чињеницама које би у јавност требало да износе људи који се баве новинарством и информисањем.

Теза коју сте добили у задатак да спинујете, да је „смањен обухват вакцинацијом деце“ довео до епидемије, неодржива је и лажна. Према подацима и графиконима Светске здравствене организације за подручје тзв. Европског региона, “давно искорењена болест на коју смо заборавили”, регистрована је сваке године од 1980. од које су подаци и доступни.

Тако је Европски регион СЗО 1980. при “обухвату вакцинацијом од 70%, регистровао 76.554 случаја великог кашља, затим редом по годинама:

  • 1981. при обухвату од 80% 56 109 случајева, 1982. 80% 168.848,
  • 1983. 80%, 123.563,
  • 1984. 84%, 84.639,
  • 1985. 86%, 133.309,
  • 1986. 85%, 130.686,
  • 1987. 87%, 101.004,
  • 1988. 86%, 50.706,
  • 1989. 85%, 71.636,
  • 1990. 90%, 95.853,
  • 1991. 92%, 75.663,
  • 1992. 94%, 125.685,
  • 1993. 92%, 90.678,
  • 1994. 95% фамозних и паушалних је постигнуто и било је 125.685 случајева болести.

Од тада до 2022. године, само је 1995. године било 94% вакцинисане деце, а свих осталих (28) година “задовољавајући обухват”.

Ипак, случајеви великог кашља су увек били петоцифрени, до 2021. и 2022. када су били четвороцифрени, што се може повезати са слабијим јављањем лекару и регистровањем болести услед пандемије коронавирусом, али и доминантним тестирањем респираторних тегоба на исти. Између 2005. и 2009. године када је “обухват” у континуитету био између 97-98%, било је око 30 000 случајева годишње.

Ово се односи на прву дозу вакцине, док је обухват трећом сличан.

Што се Србије тиче, нити визуелно, али ни према подацима, нема неког драматичног “пада обухвата”, нити је иједне године, од када постоје подаци СЗО била без “давно искорењене болести коју смо заборавили”. Подаци самог Батута које смо добили као одговор на информацију од јавног значаја говоре да је “обухват” од 2000. године наовамо снижен тек од 2020. године и почетка короне када је здравствена служба била слабо доступна.

Повећање броја случајева у Србији, бележи се после деценију и по’ “препорученог обухвата” и то 2016./17./18./19., али нас медији не извештавају о томе, као ни о првој смрти од великог кашља након деценија и то 2015. при обухвату од 95%. Такође, смртних случајева је било 2018. и 2020., али тада смо се бавили богињама и короном и за њих тражили „кривце“. Када је кренуо да “пада обухват” за вакцину против великог кашља 2020., стручњаци Батута, а што се види из њиховог Извештаја о спроведеној имунизацији на територији Републике Србије у 2021. години, наводе да „актуелна епидемиолошка ситуација Ковид 19, мере сузбијања које су биле на снази код оболелог становништва и контаката, као и здравствених радника, просторна реорганизација у здравственим установама за дијагностику, допринела је паду обухвата свим вакцинама у планираним циљним групама, а самим тим и колективног имунитета, са ризиком од епидемијског јављања вакцинама превентабилних болести.“

Проблеми у вакциналном рају се дају прочитати у јавно доступним документима Батута, а са којима никад нисте упознали јавност док “указујете” на непостојеће антиваксере (јер нико никоме на забрањује да буде вакцинисан, а ја сигурно ни не саветујем), таргетирате и линчујете људе, могу се прочитати у јавним Батутовим извештајима који “као и претходних година указују на проблем у времену када се расписују тендери у односу на време достављања плана…на овај начин уговорима се дефинише време испоруке по кварталима у складу са могућностима произвођача, чиме се често не обезбеђује правовремена доступност вакцина…као и у НИЗУ ПРЕТХОДНИХ година поново указујемо на неопходност залиха…напомињемо да су се све наведене околности које намећу неопходност постојања залиха већ десиле у Србији…прекиди у дистрибуцији, регистровани недостатак ОПВ, ДТП (вакцина са компонентом против великог кашља) и ТТ вакцине за спровођење редовне имунизације први пут после 50 година након почетка примене…проблем у набавци петовалентне вакцине (вакцина са компонентом против великог кашља), ванредна ситуација без довољних количина ММР за редовну имунизацију”.

Да ли сте икада о иједном од ових проблема о којима извештавају радници Батута обавестили јавност и означили као „кривце за епидемије“?

Као врхунац суманутости, а пре ће бити покварености за оно што су Вам наложили да извештавате, навешћу пример европске, „цивилизоване и демократске“ државе Данске чији медији који су задржали трунку професионализма, извештавају о епидемији великог кашља чињенично и елементарно нормално. У извештају од 07.09.2023. преноси се изјава званичника националне агенције за инфективне болести који потврђује постојање епидемије као и да је „добро познато да се велики кашаљ јавља епидемијски у интервалима од 3-5 година, последњи пут 2019.-2020.“, као и да „епидемије типично трају између шест месци и године“. Он је без хистерије, лажног оптуживања и зла којом зраче извештавања ваше куће, навео да се као мера нуде бесплатне вакцине трудницама. Такође, наводи се податак да је до тог септембра умрло шест беба од великог кашља у Данској од 1995. године.

Шта би било занимљиво да чује Ваша публика коју залуђујете, слуђујете и хушкате по наруџбини?

Данска је земља која од 2016. године има изразито висок обухват вакцинацијом између 96 и близу 99 процената, али је ипак у том периоду искусила епидемије великог кашља.

У Србији, према јавно доступним подацима Батута, највећи број случајева великог кашља, регистрован је у групама деце од 10 до 14, односно од 15 до 19 година, код којих је од последње дозе вакцине са целоћелијском компонентом прошло више од 10 година, дакле – вакцинисане деце.

Према подацима Градског завода за јавно здравље Београда, од марта 2023. до 28.јануара 2024. године, било је 700 оболелих, од којих је ПОТПУНО ВАКЦИНИСАНИХ 460, тј. 65.7%, навакцинисаних 43 (6.1%), а „непознатог вакциналног статуса“ 158, тачније 22,6%. Људи који се воде у категорији „непознатог вакциналног статуса“, сигурно нису дигитализована и надзирана деца рођена од 2020. године коју оптужујете за „навакцинисаност“, већ старији људи из срећног времена „када смо се сви вакцинисали и нико те није питао“. Упадљива је и намерна манипулација овом групом, која се додаје невакцинисанима када је потребно да се појача утисак њихове „кривице“, те су током епидемије малих богиња рачунате заједно, а ако би сада учинили исто са подацима Градског завода, добили бисмо 88,3% вакцинисаних и оних непознатог вакциналног статуса (читај оних који немају доказ о вакцинацији због протока времена).

На страну „трајање“ вакциналног имунитета и уопште могућност постојања колективног имунитета постигнутог овом вакцином,што сведоче епидемије у земљама са „одговарајућим обухватом“, али не треба бити Мика Алас и схватити да је у Србији, у којој (према Републичком заводу за статистику) живи 5 336 591 особа која је старија од 19 година и од чије је евентуалне вакцинације прошло више од 10 година, у најмању руку бесрамно, ван сваке логике и интелектуалног поштења, оптуживати шаку јада из ко зна ког разлога невакцинисане деце за враћање „давно заборављене болести“, која се према подацима званичних институција појављивала равно сваке године, без обзира на „обухват вакцинацијом“ шаке јада деце.

Мени је лично јасан Ваш нечасни задатак, као и онај који Вам га је задао у циљу усмеравања фабрикованог гнева на другу страну, да би се са удра исто тако неутемељених тврдњи опозиционих медија склонио службе(и)ни „антиваксер“, јер он није ту да страда, већ да прикупља и контролоше гласове оних који вам са правом не верују.