Права пацијената која се свакодневно узурпирају деци – Право на безбедност пацијента

You are currently viewing Права пацијената која се свакодневно узурпирају деци – Право на безбедност пацијента

Члан 10. зЗакона о правима пацијената прописује следеће:

„Пацијент има право на безбедност у остваривању здравствене заштите, у складу са савременим достигнућима здравствене струке и науке, с циљем постизања најповољнијег исхода лечења и смањења ризика за настанак нежељених последица по здравље пацијента, на најмању могућу меру.

Здравствена установа је дужна да се стара о безбедности у пружању здравствене заштите, као и да континуирано прати факторе ризика и предузима мере за њихово смањење, у складу са прописима којима се уређује област квалитета у здравственој заштити.

Пацијент не може трпети штету проузроковану неадекватним функционисањем здравствене службе.“

Али упутство за надзор над нежељеним догађајима након имунизације наводи многа забележена нежељена дејства, онда се оправдано поставља питање зашто је особама из система, односно особама запосленим по „институцијама“ неприхватљиво да траже захтеве за издавање гаранција на медицинске мере?

Пацијент односно законски заступник пацијента, а то су родитељи детета или старатељи, имају права да се увере у исправност сваке медицинске мере, па тако и превентивне медицинске мере која треба да се пласира у тело њиховог детета. Ако захтевамо гаранције на усисиваче, фрижидере и шпорете, зашто не бисмо тражили гаранције на превентивне медицинске мере?

То што лекари ипак не могу да целокупном својом имовином, па ни својом слободом гарантују исправност неке превентивне мере, то само значи да нико од њих неће да гарантује да се детету не може догодити тешко нежељено дејство након примене вакцине јер може да се догоди.

То је управо и срж и суштина проблема, јер када се деси неко од нежељених дејстава након примене превентивне медицинске мере, јасно је да се све особе из система вешто штите и то тако што штите и сами себе, али у том ланцу шиканозног опхођења према родитељима до тачке „баш нас брига правимо се луди“, свакако да само деца и њихови родитељи пате када се догоди нежељено дејство, јер родитељи остају са дететом, односно дете остаје само са родитељима и то је питање да ли ће родитељи и даље остати на окупу или ће свако кренути својим путем.

Покрет Живим за Србију је упутио захтев за приступ информацијама од јавног значаја у којима је тражио да се достави документација о одобрењу обавезних вакцине која садржи списак садржине свих компонената из вакцина, свих састојака, како помоћних супстанци, тако и основних есенцијалних супстанци јер лице може бити алергично и на помоћне супстанце и на основне састојке из превентивних здравствених мера. Одговор који смо добили био је запањујући – не желе да открију документацију о одобрењу превентивних здравствених мера, јер кажу да је у питању пословна тајна! Да, добро сте прочитали, они неће да откривају пословну тајну, али хоће да исту ту пословну тајну пласирају у тело деце и/или одраслих.

Управо због тога потребно је тражити захтеве за давање гаранција, како бисте касније увек могли да доказујете да сте били савесни и да сте савесно поступали, те да сте сходно Закону о правима пацијената на време благовремено тражили гаранције на квалитет и безбедност превентивне медицинске мере, уједно са тим захтевом доказујете и вашу савесност као родитеља који је заступао најбоље интересе свог малолетног детета, те је радио све како би се уверио у исправност те превентивне медицинске мере, а тиме и у сигурну и безбедну медицинску меру.