Браћо и сестре, на здравље вам и спасење данашњи празник СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ!

You are currently viewing Браћо и сестре, на здравље вам и спасење данашњи празник СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ!

У четрдесети дан по Рождеству донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: „Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој…“ Још рече Симеон за Христа Младенца: „Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити“ (Лк 2, 29 и 34). Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду. Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству ангела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана.

И Срби су за своје значајне, велике, битне идеје и работе увек бирали значајне датуме, углавном везане за Православну Веру.
Тако је и 1804. године 15. фебруара, на дан Сретења Господњег отпочело ослобођење србског народа од Турака, отпочео је Први србски устанак.

Устанку је претходила “Сеча кнезова” када су Турци посекли велики број истакнутих Срба кнезова, свештеника, буљубаша, трговаца. Тим чином Турци су хтели да застраше и угуше буне Срба. Међутим, добили су контра ефекат.

Тада у Орашцу, на месту знаном као Марићевића јаруга, збор угледних Срба доноси одлуку о дизању устанка против Турака. За вођу је изабран Карађорђе Петровић и Срби крећу у ослобађање своје Отаџбине.

Данас, на овај свети дан, празник Сретења Господњег, данас, када смо у оковима горим него под турцима,
умолимо Господа да нам подари новог Карађорђа, Вожда, који ће стати испред нас и у новом устанку повести нас у Слободу.