Чека ли нас модерна хајдучија?

You are currently viewing Чека ли нас модерна хајдучија?

Ако глобалисти и њихове слуге почну да уцењују људе губитком посла због вакцина, маски, ковид-пасоша и осталих тандарија, онда у моралном смислу све постаје легитимно. На пример да се исти ти, с посла избачени људи, организују у мање и веће групе које ће неопходна средства за живот набављати пљачкама и препадима, односно упадима у маркете, магацине, пољопривредне комбинате, бутике одеће и обуће и друга места са потрепштинама.
Право на живот и опстанак је примарно и неотуђиво, онај ко га било коме ускраћује ослобађа своју жртву свих моралних обзира према себи. Другим речима, ако систем себи дозвољава најгоре ствари у односу према обичном човеку, и обичан човек има пуно морално право да себи дозволи најгоре ствари у односу према систему, било ком. Тако су поступали српски хајдуци у време турске окупације. Обични људи, сељаци, који су се одметали у шуму кад терор ага и бегова постане неиздржив. Као Старина Новак, сељак-кулучар, који после година тешког рада „не заради на ноге опанке, ни доламе нове ни половне“, доживевши по врху свега и понижење да га Туре-младожења исканџија бичем као протуву. Зато диже будак и кокну Туре-младожењу, па се одметну „гори у хајдуке“, приходујући од тада за живот пресретањем и пљачкањем турских каравана из заседе, у заједници са побратимом дели Радивојем и синовима дели Татомиром и дијететом Грујицом.
На исти начин, у неком облику модерне хајдучије, треба поступати и са глобалистичким агама и беговима, дрзну ли се да под било којим изговорима онемогуће људску егзистенцију и до краја погазе људско достојанство.

Светислав Пушоњић