Press "Enter" to skip to content

ЦИВИЛИЗАЦИЈСКЕ ТЕКОВИНЕ

Постало је популарно рећи да је вакцина цивилизацијска тековина. Како би се избегла свака аргументована расправа о питању конкретних вакцина које се промовишу, промотери вакцинације као навијени понављају да је вакцина „цивилизацијска тековина“.

Хајде да видимо шта то уопште значи. Синтагма „цивилизацијска тековина“ може се посматрати искључиво из секуларистичке перспективе, јер, хришћански посматрано, оно што је добро у нашем свету искључиво је Божја тековина, тј. ту је по Божјој благодати. Шта је, дакле, та секуларистичка цивилизацијска тековина?

Цивилизацијска тековина је и атомска бомба која је направљена да разори јапанске градове, и то је и учињено. Тим чином је, како нас Американци убеђују, „окончан рат“. Немојте заборавити да те „јапанске епизоде“ нису изузетак. На хиљаде нуклеарних проба је одржано пре и после Хирошиме и Нагасакија.

У разним америчким и британским пробама уништен је биљни и животињски свет на различитим „егзотичним“ острвима, као што су нека од  Маршалских или Божићно Острво, поједини делови Хаваја и поједини делови Аустралије, а уништени су у великој мери, разуме се, и староседеоце који су ту живели и чији живот на њиховом вековном огњишту није био цивилизацијска тековина, као што ни они сами за ове западњаке нису цивилизацијска тековина.

Овакве пробе су вршили и Хитлерова Немачка, и Совјетски Савез (касније и Русија) и Француска. Француска је након што је пробе вршила у окупираном Алжиру, кренула да уништава Полинезију и на хиљаде (процењује се и на стотине хиљада) Полинежана и данас трпе жестоке последице ових проба. Пробе су правили и Израел, Индија, Пакистан, Кина. Данас те пробе врши и Северна Кореја. Ко зна ко све не још. Логично је, јер је нуклеарно оружје и данас главна компонента наоружања свих војно најјачих држава света, другим речима – то је цивилизацијска тековина, рекли би претпостављам ови који и вакцину називају тако. Нисам ни мало злобан, јер, ево, не морамо помињати само бомбе или неко друго оружје, и нуклеарне електране су цивилизацијска тековина, и Чернобил и Фукушима с њима, и као најпознатије од њих.

Па и само један елемент свега тога, осиромашени уранијум, јесте цивилизацијска тековина, али он је „нешкодљив“ како то на сва уста већ годинама наглашава један српски естаблишмент промотер не само садашње ковид-вакцинације, већ и сваке претходне вакцинације. Да, цивилизацијска тековина… Свашта се може назвати цивилизацијском тековином – и генетски модификована храна, и еутаназија, и тестирање на животињама, и шта све не… И абортус, да. Сваки. И онај који се врши „у оквиру дозвољеног периода“, и онај „ван њега“, па и онај који се у појединим америчким државама врши до пред сам порођај, значи у деветом месецу, а што и јесте тежња „либерала“ не би ли и то постало цивилизацијска тековина широм света. Да не говоримо о цивилизацијској тековини абортусу ако се утврди да је нерођено дете можда болесно од неке болести.

Таква слична цивилизацијска тековина је својевремено у Британији била позната под именом еугеника, но није се односила само на нерођене већ и на рођене, и најшире је била распрострањена касније током Хитлерове владавине у Немачкој.

Да, све је то у неком времену била цивилизацијска тековина. И данас се за капитализам и за либерализам може рећи да је цивилизацијска тековина, и за глобализам, и за атеизам, као што су у своје време то били фашизам, комунизам, социјализам, национализам, интернационализам, несврстаност… како год да је ко тумачио све ове појмове са хиљаду лица који су и данас ту око нас. Медији су такође цивилизацијска тековина, као и медијске слободе којих готово нигде у свету нема, или медијска цензура која је, опет, свеприсутна што је ваљда доказ да је она несумњива и трајна цивилизацијска тековина.

Па и књига је цивилизацијска тековина, но књига као таква не претпоставља садржај сваког написаног дела, и да ли је онда цивилизацијска тековина све што је написано и печаћено? О партијској књижици као цивилизацијској тековини, такође, не би било спора, зар не? Рећи за нешто да је цивилизацијска тековина, не  значи апсолутно ништа уколико се не укаже на тачан контекст и опсег конкретне ствари или појаве која се овако именује. Тако је и са вакцинама. Рећи да је вакцина цивилизацијска тековина а не осврнути се на стварне научне и историјске податке о свим дејствима које су вакцине икада изазвале указује само на то да онај ко износи овакве флоскуле нешто скрива (или не зна). Чак и да је нека вакцина из прошлости била таква да је због свог позитивног значаја и изостанака негативних последица (што је тешко замисливо) несумњива вреденост и да се за њу може рећи да је у најпозитивнијем смислу цивилизацијска тековина, никако се за све вакцине то не може рећи. То што је нешто ново направљено у облику вакцине не значи да је то исто као оно што се јуче звало вакцина.

И вакцина је, баш као и цивилизацијска тековина, општи и неутрални израз. Свака вакцина је другачија, као што је и сваки лек другачији (што рекосмо, књига није и садржај сваке књиге). У противном било би свеједно који лек пијаш без обзира од чега си болестан, јер су сви лекови добри самим тим што је лек цивилизацијска тековина.

Наравно да је ово бесмилено, као што је бесмислено потезати аргумент о „цивилизацијској тековини“ а избегавати одговоре на конкретна питања и конкретне дилеме које постоје око сваке конкретне вакцине али и сваког појединачног човека који би ту вакцину требало да прими а који се својим здравственим стањем разликује од некога ко је ту вакцину примио пре њега или некога ко ће је примити после њега. Па зар није цивилизацијска тековина научно-истраживачки процес, тачна научна медотологија?

Другим речима, зар није цивилизацијска тековина и време потребно да се утврди како дејствују вакцине које се тестирају пре него што се дају за људску употребу, а што код ових најновијих вакицна није случај јер потребно време није ни прошло збот тога што је све било „хитно“ а „времена није било“? Није ли цивилизацијска тековина одговорност произвођача лекова, вакцина и других медицинских средстава за оно што су произвели, а што видимо овде није случај јер одговара (својим здрављем) само онај ко вакцину прими? Није ли цивилизацијска тековина да се не одобрава за употребу оно за шта се не знају тачне последице нити трајање дејства, а зна ли се то за ове најновије „спасоносне“ вакцине?

И тако даље. Јасно је све. Но, питање цивилизацијских тековина тиче се у ствари једне друге области. Та област су људска права. Правом тековином савремене секуларистичке цивилизације последњих век и по могла би се назвати можда једино људска права, тј. слобода избора сваког човека у ком ће обиму и на који начин користити уставом гарантована му та људска права (право на живот, право на телесни интегритет, право на слободу избора, политичка и верска права, итд.).

У том контексту није случајно што је све више оних који наглашавају како није сада време да се прича о уставним правима људи јер је време „за спасавање живота“, јер је тако било „и за време вариоле вере“, јер је тако било „и када смо били мали и нису питали нас а ни наше родитеље шта хоћемо а шта нећемо да примимо од вакцина, већ су нам давали све што је требало“…

Ти који тако говоре заборављају да се уставност једног друштва огледа управо у тренуцима када је друштво у кризи, јер уколико бисмо поштовали устав само када је све у реду а игнорисали га када дођу проблеми то би само био доказ да уставност не постоји и да живимо у диктатури.

Принцип уставности савремених друштава у теорији би се односио управо на то да сваки појединац, у сваком тренутку, буде државно-правно заштићен у коришћењу своји уставних права и слобода, да буде заштићен од већине која се не слаже с његовим избором или да буде заштићен од политичких, финансијских или разних других појединаца који располажу присилом или могу да је ангажују и покрену. И то би се тек могло назвати позитивном цивилизацијском тековином. Све остало је празна прича.

Без ове цивилизацијске тековине, све остале „цивилизацијске тековине“ само су средство поробљавања и уништавања људи и света уопште. Уколико „цивилизацијске тековине“, које год оне биле и ко год их тако звао, нису у складу са јасним, етички неспорним, уставом загарантованим, људским правима, правима сваког конкретног појединца, оне нису ништа друго до печурке изнад Нагасакија.

Предраг Јакшић