Да ли је фашизам поражен?

You are currently viewing Да ли је фашизам поражен?

Фашизам 9. маја 1945. није поражен нити у нашој земљи, нити на Западу, нити на Истоку. Поражена је само за јако кратко време једна војска и један врло опаки облик фашистичког устројства, који је врло брзо наставио да живи у скоро неизмењеном облику.

Одговорни за Холокауст нису одговарали, одговорни за геноцид који је извршен у Јасеновцу, по другим усташким логорима и широм НДХ никада нису одговарали, опет ни одговорни за бацање атомских бомби никада се нису ни извинули, камоли одговарали за десетине хиљада намерно убијених цивила.

Победници су одмах по победи поотварали своје логоре, неки их нису ни затварали. „Савезници“ су порушили и поуништавали све оно што је промакло пораженима. Различити су ордени подељени после рата, а године које су наступиле откривале су стравичну прошлост већине одликованих. На шаци часних, храбрих погинулих и одликованих хероја и на милионима и милионима невино страдалих, оредење и заслуге припале су и различитим злотворима. Американци су одмах покупили наци-научнике и наставили све њихове наци-експерименте, Енглези су преузели (или вратили) наци-обавештајце, пресвучени Ватикан је пребацио на хиљаде нациста, усташа и других злотвора у Јужну Америку, разаслао их свуда по свету, беатификовао је и канонизовао нацисте и усташе у својим редовима, Бундесвер и НАТО пакт су отворено водили бивши Хитлерови генерали и официри, Совјети су пресвукли кошуље заробљеним нацистима и усташама на Источном фронту и послали их сада као „победнике“ да „победе фашизам“ и да доврше злочине у акцији нове окупације, остављајући их да управљају како на формалним челним позицијама, тако и по тајним полицијама, Франко и различити „франкисти“ по свету су наставили да владају као да се ништа није десило.

Успостављање ЕУ посебно је тужна етапа фашистичког континуитета. О вођама и вођицама југословенских победника ево после 75 година, без обзира што то многи одбијају да прихвате, знамо све, ко су у ствари били и шта су у ствари чинили и за време и после рата, колико су људи, било у својим редовима, било на супротној страни (страни који није морала бити ни непријатељска, ни идеолошки супротна, већ само тако, произвољно супротна) побили, позатварали, колико имовине отели, покрали, уништили, колико породица разорили, људских душа измучили. Зато нико никада није ни одговарао, не само за преке судове и мучења или за Голи оток, већ ни за Сремски фронт, ни за то што логоре као што је Јасеновац нису ни покушали да спрече да „раде“ и када је све друго било „ослобођено“.

Фашизам је од тог 9. маја 1945. само променио своје лице и стратегију. Идеја је остала иста – уништити слободу људи, окупирати их, опљачкати и држати их у покорности, причати им истине на гебелсовски начин, поделити их и учинити полтронима, цинкарошима, кукавицама, мизантропима и дебилима.

Ако погледате који људи управљају светом данас, посебно је то препознатљиво у земљама бивше Југославије, нема у њима антифашизма ни у траговима, чак супротно од тога. Да је фашизам заиста побеђен ми живи бисмо се помирли са свим поубијаним јер бисмо били сигурни да су њихове убице одговарале и да њихова жртва није била узалудна, а они би тада почивали у миру. Но знамо ми да земаљска правда никада није стигла за жртве фашизма. То је више него добар доказ да је 9. мај, на велику жалост, само датум који пере савест онима који су живи, а боље да нису.

У књизи „Писање или живот“, Хорхеа Семпруна, логораша из Бухенвалда, нашао сам податак да је тај логор у Бухенвалду затворен у јуну 1945. година и да је поново отворен септембра исте године али сада под контролом КГБ. И није ме то ништа зачудило. Зашто би. Логори постоје данас исто као што су постојали у време Хитлера и Павелића. И ми смо у једном о њих иако се то понекад тако не чини, али знамо да јесмо јер та неслобода коју осећамо – то је логор.

Др Предраг Јакшић

Објављено 9.5.2022.