Да ли лекари и новинари имају право да објављују од чега је пацијент преминуо?

You are currently viewing Да ли лекари и новинари имају право да објављују од чега је пацијент преминуо?

НЕМАЈУ

Сведоци смо да нас свакодневно обавештавају како је неко лице, наводећи његово лично име и презиме, преминуло од короне. Иако су то строго поверљиви подаци, готово у свим медијима наводе се имена и презимена лица која су преминула „од короне“, притом никада не наводе да ли су та лица имала можда нека друга обољења, рецимо хроничне природе. Од свих лекара једино је др Јована Стојковић јавно покренула питање поштовања приватности преминулог,  остали лекари, као и до сада, ћуте као мулави мулци.

Пре свега треба рећи да Закон о заштити права пацијената у својим члановима 14, 21, 22. и 23. прописују следеће:

Право на приватност и поверљивост

Члан 14.

Пацијент има право на поверљивост свих личних информација, које је саопштио надлежном здравственом раднику, односно здравственом сараднику, укључујући и оне које се односе на стање његовог здравља и потенцијалне дијагностичке и терапијске процедуре, као и право на заштиту своје приватности током спровођења дијагностичких испитивања и лечења у целини.

Забрањено је да надлежни здравствени радник, односно здравствени сарадник, саопшти другим лицима личне информације из става 1. овог члана.

Прегледу пацијента и предузимању медицинских мера уопште, могу присуствовати само они здравствени радници, односно здравствени сарадници који непосредно учествују у прегледу пацијента и предузимању медицинских мера.

По правилу, прегледу пацијента и предузимању других медицинских мера, могу присуствовати ученици и студенти школа и високошколских установа здравствене струке, у сврху обављања практичне наставе, као и здравствени радници и здравствени сарадници, у току обављања приправничког стажа и стручног усавршавања, осим ако то пацијент одбије.

Пацијент може дати пристанак и за присутност других лица, приликом његовог прегледа и предузимања медицинских мера уопште.

На изричит захтев пацијента, прегледу који обавља надлежни доктор медицине, односно доктор стоматологије, не могу присуствовати други здравствени радници, односно здравствени сарадници.

Током боравка у стационарној здравственој установи, пацијент има право примања посетилаца, у складу са кућним редом здравствене установе, као и право да забрани посете одређеном лицу или лицима.

Право на поверљивост података о здравственом стању пацијента

Члан 21.

Подаци о здравственом стању, односно подаци из медицинске документације, спадају у податке о личности и представљају нарочито осетљиве податке о личности пацијента, у складу са законом.

Податке из става 1. овог члана, дужни су да чувају сви здравствени радници, односно здравствени сарадници, као и друга лица запослена у здравственим установама, приватној пракси, организационој јединици високошколске установе здравствене струке која обавља здравствену делатност, другом правном лицу које обавља одређене послове из здравствене делатности у складу са законом, организацији обавезног здравственог осигурања, као и правном лицу које обавља послове добровољног здравственог осигурања, код којих је пацијент здравствено осигуран, а којима су ти подаци доступни и потребни ради остваривања законом утврђених надлежности.

Нарочито осетљивим подацима о личности пацијента сматрају се и подаци о људским супстанцама, на основу којих се може утврдити идентитет лица од кога оне потичу.

Лица из става 2. овог члана, као и друга лица која неовлашћено, односно без пристанка пацијента или законског заступника, располажу подацима из медицинске документације у супротности са овим чланом, и неовлашћено износе у јавност те податке, одговорни су за одавање нарочито осетљивих података, у складу са законом.

Члан 22.

Дужности чувања података из члана 21. став 1. овог закона, надлежни здравствени радници, односно здравствени сарадници, као и друга лица запослена код послодаваца из члана 21. став 2. овог закона, могу бити ослобођени само на основу писменог пристанка пацијента, односно његовог законског заступника, или на основу одлуке суда.

Ако је пацијент, односно законски заступник, писменом изјавом или овлашћењем овереним код надлежног органа, а које се чува у медицинској документацији, дао пристанак на саопштавање података о здравственом стању, надлежни здравствени радник може саопштити податке о здравственом стању пацијента.

Изузетно од става 2. овог члана, надлежни здравствени радник може саопштити податке о здравственом стању пацијента пунолетном члану уже породице, и у случају када пацијент није дао пристанак на саопштавање података о свом здравственом стању, али је саопштавање тих података неопходно ради избегавања здравственог ризика за члана породице.

Члан 23.

Пацијент, односно његов законски заступник има право на копију медицинске документације и сноси неопходне трошкове израде копије медицинске документације.

Изводи, односно копије медицинске документације за умрлог члана породице могу се дати пунолетном члану уже породице, односно законском заступнику, на његов захтев, ради остваривања законом утврђених права.

Члан 24.

Дете, које је навршило 15 година живота и које је способно за расуђивање, има право на поверљивост података који се налазе у његовој медицинској документацији.

Надлежни здравствени радник, и поред захтева детета да се информације о његовом здравственом стању не саопште његовом законском заступнику, дужан је да у случају озбиљне опасности по живот и здравље детета, информације о његовом здравственом стању саопшти његовом законском заступнику.

Чланом 23. Устава Републике Србије, прописано је да је људско достојанство неприкосновено и сви су дужни да га поштују и штите, а према Закону о јавном информисању и медијима оно се нарушава повредом части, угледа и пијетета.

Пијетет представља поштовање према покојнику и његовом достојанству, како према стеченом угледу и части, тако и према посмртним остацима умрлог.

У Закону о заштити података о личности у члану 4. ставу 1. тачка 16 . прописано је следеће:

„подаци о здрављу“ су подаци о физичком или менталном здрављу физичког лица, укључујући и оне о пружању здравствених услуга, којима се откривају информације о његовом здравственом стању.

Закон о јавном информисању и медијима, прописује да је достојанство личности – част и углед односно пијетет, као и аутентичност лица на које се односи информација правно заштићено, као и да није дозвољено објављивање информације којом се повређује част, углед или пијетет и којом се лице приказује у лажном светлу приписивањем особина или својства које оно нема, односно одрицањем особина или својства које има.

Одредбе о праву на пијетет, саставни су део Закона којим се регулишу информације о личности, односно право на достојанство, аутентичност, приватни живот и личне записе. Закон прописује да објављивање информација из приватног живота, односно личних записа, записа лика, и записа гласа, није дозвољено без пристанка лица чијег се приватног живота информација тиче, односно лица чији запис лика или гласа садржи, под условом да се при објављивању може закључити о ком се лицу ради. Када је у питању умрло лице, сагласност за објављивање наведених садржаја, дају:

  1. Супружник
  2. Дете до навршене шеснаесте године
  3. Родитељи
  4. Брат или сестра
  5. Правно лице чији је умрли био орган, члан или запослени, ако се информација односно запис односи на његово учешће у том правном лицу
  6. Лице које је преминули одредио својом вољом за давање таквих сагласности

Ни лекари, ни новинари не траже сагласност од горе наведених лица за објављивање ових заштићених података, иначе само би у писменој форми таква сагласност била валидна, такође спроводе и манипулацију јер не наводе истините податке о томе да ли је лице имало неку хроничну болест или да ли је лице било на некој терапији. Све ово, срачунато је да се створи једна лажна слика о томе колико је људи преминуло од „короне“, притом вешто сакривају податке о томе колико људи премине од последица канцера и хемотерапије, од болести срца. Такође исти ти медији не обавештавају колико је деце преминуло неколико дана након вакцинације, а редовно се избегава увођење регистра деце са аутизмом.

Адвокат Милина Дорић,
заменик председника Покрета Живим за Србију